Šafran (Crocus sativus) je biljka čije je ime poreklom iz persijskog jezika, a znači budi žut. Ime je dobio zbog intezivno žute boje koja se dobija iz njega. Koristi se u prehrambenoj industriji za bojenje namirnica, a samo 1g je potreban da se oboji 3.000 litara vode.

Biljka raste iz lukovice. Cvet je zvonast, prizeman i ima šest latica. Ljubičaste je boje, mada boja može varirati u zavisnosti od vrste i podneblja. U sredini se nalazi tučak sa tri svetlo narandžasta vrha tučka. Listovi su dugi, uski i nazubljeni sa bijelom linijom duž lista. Raste 20 do 30 cm u visinu.

Kod nas se šafran još zove i kaćunak, žavran, krok, cafran, čavran i brđuša.

Upotrebljavan je još u Mesopotamiji prije 5.000 godina. Stari Rimljani su njime krasili postelju mladenaca, a Kleopatra ga je koristila za maske za lice. Predstavljao je simbol mudrosti i bogatstva.

Za šafran se kaže da je „kralj začina“ zbog visoke cijene koju postiže na tržištu. Visoka cena je nastala zbog specifičnosti njegovog prikupljanja. Šafran cveta u martu a cvjetanje traje do 20 dana. Sakupljaju se vrhovi tučka kojih ima tri i koji se ručno odvajaju od tučka. Poslije toga se suše i samelju. Sakupljanje se vrši po danu, kada su cvjetovi otvoreni. Na površini od oko 1.000 kvadratnih metara može biti do 150.000 cvjetova, a za samo 1kg ovog začina potrebno je ubrati od 80.000 do 150.000 cvjetova.

Najviše se gaji u Iranu, zatim u Francuskoj, Španiji, Maroku, Turskoj i Austriji. Godišnja proizvodna šafrana je oko 200 tona.Zbog izuzetne skupocjenosti ovaj začin veoma često kopiraju. Potrebno je znati da on ima crvenkastu boju bez drugih primesa i jaku aromu. Ukus mu je specifičan i malo nagorak. Dnevno se smije unositi u organizam 2 do 3 grama. Više od 5g može izazvati muku, povraćanje i slabost.Osim začinske upotrebe u jelima, šafran je i izuzetno ljekovita biljka. Od davnina se koristio kod bolesti bubrega, poremećaja u radu srca, kod grčeva, a u skorije vreme se ispituje i njegovo dejstvo na ćelije kancera. Šafran je takođe i prirodan lek za depresiju. Možemo ga koristiti u jelima, ali i ako u toplo mleko ubacimo par tračica šafrana uživaćemo u specifičnom ukusu i lekovitosti.Šafran se veoma lako može uzgajati i kod nas. Sadi se u proleće ali može i u jesen. Lukovice se zasade dublje u zemlju sa razmakom od desetak centimetara. Nije mu potrebna posebna nega. Za uzgoj su idealne pozicije na suncu, a pogoduje mu propusno tlo koje ne zahteva puno vode. Lukovice su trajne, a svaka lukovica će tokom godina stvarati nove lukovice, tako da se mogu presađivati ili čak prodavati. Cijena jedne lukovice se kreće oko €1 .

 

Male parcele na porodičnim imanjima su idealne za uzgoj šafrana. Zašto onda od ovoga ne bismo napravili mali porodični biznis?

Izvor: http://www.frontslobode.ba/