Život žene na smoodrživom domaćinstvu, van mreže

Ovo su moje cipele za planinarenje

.

Ja sam ih nosila pune dve godine, skoro svaki dan. Bile su potpuno nove, kada smo se preselili van mreže, a sada su prilično istrošene. Pre toga planinske cipele sam nosila samo nekoliko puta u životu, a nekada, sigurno, ne bih nosila nešto što je van mode. Moje čizme nisu lepe, ali ja sam ponosna na njih, jer su preživele mnogo kilometara hodanja, i mnogo sati napornog rada. Zapravo spadala sam u osobe koje su volele da budu u pantalonama i papučama za po kući čitav dan. Dnevni život van mreže mi je pružio to zadovoljstvo.

Moj život se toliko premenuo u poslednje dve godine. To je neverovatno putovanje.

Ja ne živim 1883, ali takođe nisam moderna domaćica. Ja održavam moj dom, bez struje i tekuće vode. Takođe sam staromodna, u smislu, da ja sama obavljam sve kućne poslove, suprug na imanju koje je van mreže ima mnogo drugog posla.

Život van mreže može biti izazov za modernu ženu. Nisam odrasla u 1800. Odrasla sam sa strujom i tekućom vodom. Ja nemam tu prednost koju imaju žene koje su odrasle u zemljama trećeg sveta gde su naučile da sakupljaju kišnicu, da obese odeću na štrik i zapale vatru da bih imale toplu vodu svaki dan. Ja sam zahvalna za ta iskustva, jer sam odrasla i cenim onom što smo imali. Ali kao i svaki drugi moderni građanin, navikla sam da budem potrošač, a ne proizvođač. Mislim da bi moj tata imao problema ako bih me pratio.

Moj suprug i ja dobili smo puno e-pošte, od ljudi koji pitaju kako živeti van mreže, puno puta od muškaraca. Oni bi voleli živeti off grid stilom života sa svojom porodicama. Moje prvo pitanje je uvek bilo: “ Šta supruga misli o tome?“. Pitam to jer sada znam nešto što nisam znala pre nego što smo prihvatili ovakav način života. Žena je ona koja čini da život van mreže bude moguć. Bez njene potpune predanosti život van mreže neće uspeti. Dom je za ženu, njena teritorija, polje njenog delovanja. Ona je zadužena i za pravilan odgoj dece. To je njen posao. To je oduvek bio ženski posao, od početka vremena. Molim vas, nemojte mi slati kometare o ženskoj ravnopravnosti sa muškarcima. Ja znam da smo moj muž i ja jednaki. Ja jednostavno imam drugačiju ulogu nego on. On je naša posluga, praktično, radi u polju i brine se o životinjama. Ja se brinem o onome što nam je potrebno u kući, i o potrebama naše dece, tako da se on može usredotočiti na druge važne stvari. Imam fakultetsko obrazovanje. Ja imam puno radno vreme. Ja sam potpuno sposobna, ali svi u porodici treba da imaju različite uloge i odgovornosti, kako za porodicu tako i za svoj položaj u njoj. Verujem da su muške i ženske uloge različite.

Dakle, ženina uloga je da bude kod kuće, šta to znači za život van mreže? To znači da žena čuva svoju kućnu mrežu stalno uključenom. To je razlog zbog kojeg, pri savetovanju, uvek pitam „Kako se vaša supruga oseća povodom toga?“. Moj suprug može u toku dana biti u prostoru za životinje, na polju, rezati drva i sl. Ali ženini zadaci ostaju isti (većim delom), svaki dan. Znam da mnoge žene i majke osećeaju veliko opterećenje od svakodnevnih, kućnih poslova. Mnoge žene se žale na količinu veša koji svakodnevno treba da operu i slože, one misle da problem rešavaju tako što odlažu obavezu pranja. Off grid žena i majka takođe se u nekim trenucima oseća slično, ali je njoj rešavanje tog problema mnogo teže, od žena u modernom domu. Bilo je potrebno puno energije i istrošenih čizama da se shvati činjenica da će, ako tako postupi, žena sutra imati duplo više veša za pranje što će joj oduzeti duplo više vremena. Ako pumpom ne napuni posude za vodu, sutra neće biti dovoljno vode za obavljanje svakodnevnih poslova. Jedna od žena koja živi van mreže, jednom prilikom je rekla da u „normalnom“ životu nikada tako naporno nije radila. Ona uveče pada u krevet mrtva umorna iujutru se budi da bi opet ponovila sve isto. Ona stvara prilično sumornu sliku, zar ne? Ali, ipak, ovo više liči na izvorni off grid život, nego na savremeni.

Savremena dostignuća nam omogućuju da ne živimo ovakav način života tako teško, kao u izornom obliku.

Kada sam se preselila van mreže, imala sam bebu od 10 meseci, naporno sam radila preko dana i bila budna gotovo čitave noći. Bilo je previše posla da bih se odmarala. Svo vreme sam učila i očajnički pokušavala da razvijem misao „..ali ja to zaslužujem..“. Bila sam predana i učila da budem dosledna, da budem proizvođač, umesto potrošač, za izgradnju boljeg života za moju decu. Decu sam sakrila od uticaja elektronskih medija, učila sam ih vrednostima napornog rada, uzbuđenju u lepoti Božijeg stvaranja oko nas. Iz obe borbe na putu, izašla sam kao pobednik. Ponekad sam bila jako ponosna na sebe, a ponekad sam sve osećala kao neuspeh. No, sve u svemu, osećala sam se sve jače i jače.

Naša prva zima bila je prava borba, na mnogo načina. Zavek ću se sećati pucanja mojih posuda za pranje veša, ceđenje odeće sa ukočenim rukama, i da se odeća smrzne pre nego što je uspem staviti na žicu. Bila sam često zadivljena mojim sposobnostima kao medicinska sestra. Svaka majka će razumeti moju tvrdoglavost u stavu da moje dete nikada neće koristiti flašicu. Bila sam uvek tu kada je bilo potrebno hraniti bebu.

Do naše kuće vodi izuzetno strm planinski put, dok nismo doneli gomilu šljunka i kamena bio je neprohodan za vozila. Prve zime snežna oluja nas je sprečila da koristimo put. Bilo je mnogo puta da sam išla putem gore-dole sa detetom na leđima, u rukama sam nosila namirnice maksimalno koliko mogu da ponesem. Ja nikada ovakve stvari ne bih učinila u mom „predhodnom životu“ . Osećala sam da se vredi boriti, i vremenom bila sve ponosnija što sam uspela da savladam sve te izazove.

Od tada do danas, stvari su se bitno izmenile, sada imam vremena za blog. To samo po sebi mnogo govori. Naučila sam kako poslove da obavljam brže i učinkovitije. Moja beba je porasla, i veoma rano je skinula pelene, tako da imam mnogo manje pelena da perem. Moje starije dete je počelo veoma dobro da čita, tako da više nemoram  da prolazim sa njim sve radne sveske i knjige.

Imam prekrasnu kuhinju,  svo znanje koje je potrebno da sačuvam sve namirnice bez struje. Vremenom smo popločali sve staze oko naše kuće tako da više nisam imala toliko blatnjave odeće koju je trebalo oprati. Po dvorištu nam šetaju koke, tako da više nemoram da strahujem od krpelja, i da ih svako veče mučno uklanjam sa dece, jer se koke brinu da dvorište bude bez krpelja. Ima toliko stvari koje su vremenom postale bolje.

Mi smo naporno radili, i naučili toliko toga, iskustvo nam je podarilo lakši život.

Morali smo početi negde, i zaista može biti teško za žene koje komfor modernog doma održavaju modernim sredstvima. Potrebno je vreme da se prihvate i prilagode misli, osećaji i postupci. Ja sam zahvalna što mi je omogućeno da živim ovakav život, jer me svaka borba čini jačom. Zahvalna sam za sve što sam naučila, i zahvalna sam na svim pobedama koje su mi pomogle da sledeći zadatak rešim lakše. Postoji veliko zadovoljstvo u osećaju da ako naporno radite na čuvanju vaše porodice ostvarujete sve važne stvari u životu.

preživela, doživela, prevela i prilagodila Ivana Rakarić

sa prijateljima http: /off-grid-living-a-womans-perspective/