I dok turisti ne mogu da se načude miru i spokoju (u ponudi su šest kreveta) četiri dame, od kojih je jedna odnedavno u Americi, bez stresa žive drugačijim životom od onog u gradu trudeći se da od zaborava sačuvaju tradiciju, stare recepte i lepe navike. U njihovoj kući jede se samo umešeni hleb od kvalitetnog brašna, a hrana se sprema od namirnica sa imanja.

Brankica (55) dan počinje loženjem kotla u pet ujutru i odlaskom u poštu tik uz kuću u kojoj radi kao upravnica. Najstarija ćerka Adama-Dragana (35), diplomirana slikarka, radi kao profesorka likovne kulture u srednjoj školi u Boru i svakog dana auto-stopom ide na posao. Milica (30) je apsolventkinja Filozofskog fakuteta u Nišu, osnivačica je Udruženja građana Timacum Maius i učestvuje u projektima u vezi sa seoskim turizmom (pre nekoliko godina organizovala je festival Dolina fest). Emilija (28) boravi u Americi na postdiplomskim studijama.

 – Ne pravimo razliku među poslovima jer smo navikle da radimo – počinje priču Brankica.

– Mama je građevinski tehničar, no iako se nikada nije bavila tim poslom, stekla je praksu na imanju. Projektovala je kuću, sa tatom kopala temelje, šalovala, pomagala i ispekla mnoge zanate. Jesenas su ne zaboravljajući želje i majstorstvo domaćina, mama i sestre same betonirale staze u dvorištu.

– Mama je naš pravi oslonac a brat Dejan i zet Marko su nam velika podrška. Dragana i Emilija su kopale temelje, pa šalovale, a Dragana je napravila mozaik od kamena – iskrena je Milica, koja priznaje da radije piše projekte.

Dragana se bavi restauracijom starih stvari, dekupaž tehnikom, tkanjem i slikanjem, obožava cveće, a opremila je i etno-kuću .

– Čuvamo i obnavljamo ono što smo nasledile. Nedavno smo kupile još jednu njivu i posejale detelinu. Nismo želele da prodamo kombajn kad je tata umro. Tog leta Ema je izašla iz dvorišta na traktoru i poorala dva hektara zemlje, a nakon toga požnjela žito. Svi su plakali kad je prolazila kroz selo… – seća se Milica.

– I nakon smrti suproga i oca, nastavile smo život na selu, kombajn izlazi svakog leta iz našeg dvorišta i trudimo se da, koliko je u našoj moći, uz Božju pomoć, uspešno vodimo domaćinstvo – kaže Brankica.

Televizor nema prioritet u ovom domu. Brankica, Adama-Dragana i Milica ga vrlo retko uključuju jer ih, pored mora turskih i indijskih serija, jedino zainteresuje šou „Ja imam talenat“.

– Dan ne može da mi prođe a da nisam videla i čula Emu iz Amerike – „opravdava“ Brankica boravak pored kompjutera.

Sve tri naše domaćice umeju da voze traktor, ali otkrivaju da je Emilija „profesionalac” kada je o vožnji kombajna reč. Ubodna testera, šlajferica i šrafcigeri nisu bez razloga sastavni deo njihovog inventara.

– Preteča slatkog je recelj koji pravimo po tradicionalnoj recepturi bez šećera. Pečenku (bundevu) prvo treba očistiti od semena i kore, iseći na kockice, staviti u krečnu vodu da odstoji pa isprati. Sok od grožđa (širu) treba zagrejati, a onda u njega dodati komadiće bundeve i kuvati dok se ne postigne gustina kao za slatko.

– Uvek napravimo više zimnice nego što možemo da pojedemo. A kad krenemo na neku proslavu, umesto vina i čokolade mi spakujemo teglicu sa lepim poklopcem i ispišemo poruku. Naši „konzervansi” su ren, trnjina ili dren, koji čuvaju kvalitet proizvoda.

Фотографије Ненад Благојевић, Браниша Антић и Миодраг Миша Игњатовић, текст Ненад Благојевић
                                                                                                                објављено у часопису ЛИСА
izvor: http://www.lisa.rs/porodica/zivot-pise-price/5210-zensko-domacinstvo-u-seoskoj-oazi.html
више фотографија погледајте на сајту Српске магазе