Čovek od svog postanka za hranu je upotrebljavao pretežno bilje. Tako je spoznao da ga mnoge od tih biljaka održavaju krepkim i zdravim. Neke kao hrana koja prija, a neke škodljive(otrovne) koje štete njegovom telu i duši.

Naš predak u borbi za opstanak je bio izložen mnogim bolestima i povredama. Probajući tu i tamo neku biljku postepeno je sticao znanja da mnoge od tih biljaka mogu da mu pomognu u lečenju raznih bolesti. Na osnovu tog iskustva čovek je zapamtio koja biljka u kojim slučajevima je pomogla, pa je počeo da ih skuplja, kako bih ih upotrebio u sličnoj situaciji.

Meću tim ljudima postoje pojedinci koji se izdvajaju u poznanju biljaka i počinju da pomažu drugima, pritom dobijajući znanja i razne titule. Oni postaju vračevi (lekari) i apotekari.

Sa duhovnim razvojem čovečanstva nastalo je i pismo, a sa njim i prvi pisani dokumenti o lekovitom bilju, kao i odnos i količina uzimanja. To su razne trave, cvetovi, plodovi, semena i korenje biljaka koje se i danas koristi.

Za sada, najstariji pisani dokument, bolje rečeno farmakopeja, potiče iz Kine i stara je oko 5000 godina. Pripisuje se Kineskom caru – rataru Shin None koji je znao kako se gaje mnoge vrste žitarica, i znao je o lekovitom bilju koje je uzgajao. Ova prva farmakopeja naziva se Pent – sao gde su sistematizovane lekovite biljke i lekovitog supstance. Tu se govori o primeni lekovitog bilja u obliku praška, pilula i drugih farmaceutskim oblicima koje se i danas koriste.
U Induskim svetim knjigama Vedama spominju se i biljni lekovi u velikom broju. U IX veku pre nove ere Sušratama spominje se već oko 600 biljnih lekova.

Stari egipćani poznavali su mnogo lekovitog bilja koje je raslo oko Nila. Najverovatnije da naziv „farmacija“ potiče sa tog prostora, jer ime Boga lečenja i hemije bilo je Pharmaki. Odlično su poznavali tehniku balzamovanja tako da su mumije očuvane do današnjih dana. Znamenita zbirka recepata iz Egipta Papirus Ebers iz 1570. godine pre nove ere u kome se nabrajaju više od 700 lekova biljnog porekla.

Kod starih Grka upotreba lekovitog bilja doseže do mitološke praistorije. U VI veku pre nove ere medicinu u Grčkoj preuzimaju filozofi i tada stiče naučni karakter.

Prve naučne podatke daju nam Hipokratova dela, koji se smatra i ocem medicine (400-377 godine pre nove ere). Njegovo delo „Corpus Hipokratikum“ opisalo je oko 300 lekovitih biljaka,  koje su podeljene prema fiziološkim dejstvima. Osnovni moto bio je pomoći bolesnom, a nastojati da mu se ne naškodi. Ovakvi visokomoralni ciljevi ušli su u i hipokratovu zakletvu, koju i danas lekari polažu.

Kao prvu knjigu o lekovitom bilju i lekovima objavio je grčki lekar Dioskorid u I veku u delu „De materija medika„. Opisuje veliki broj biljnih lekova, asluži i kao uzor Arapima i Rimljanima više od 12 vekova. Možemo zaključiti da temelje moderne medicine postavljaju Hipokrat i Diskord.

U Rimu u I veku nove ere državnik i vojskovođa Gaj Plinije Sekund u svojem enciklopedijskom od 37 knjiga „Naturalis historija“ čak u 12 knjiga obrađuje lekovito bilje i obuhvata 1000 vrsta. Ovo delo sadrži mnogo istorijskog materijala o lekovitom bilju.

Jedan od najvećih lekara i apotekara u Rimu bio je Galen (130-201 god.), bio je Grk Pergama. U svojim delima sakupio je lečničku nauku svoga vremena i utvrdio je tačno doziranje lekova. I danas se označavaju kao „Galenika“ ekstrakti, tinkture i masti.

Sa papom Rimskog carstva 476. godine došlo je do stagnacije klasične kulture. Uništeno je mnogo biblioteka koje su nosile kolektivno znanje i tada, nastala tama i neznanje ovladali su Evropom.

Uzgoj lekovitog bilja kao i veština lečenja prelazi u manastire. Osnovu lečenja činilo je oko 15-ak lekovitih biljaka koje su proglašene svetim. Čak i u današnje vreme, mirne duše možemo neke od njih da smatramo svete.

U vreme kada je Evropa utonula u mrak i neznanje velika je sreća da su Arapi nastavili i podigli na viši nivo učenje antičke Grčke i Rima. Na ovom mestu treba svakako spomenuti i Arapskog lekara Ibn Sinu (980-1037 godine), a poznat po imenu Avicena. Njegovo glavno medicinsko delo “ Al-kanun Fittib“ je enciklopedija od 5 knjiga sa anatomijom, dijagnostikom, farmakologijom, hirurgijom, fiziologijom, dijetikom i kozmetikom. Kroz V vekova to je bila neka vrsta medicinske biblije.

Čuvena putovanja Marka Pola, Kolumba, Vasko de Gama i drugih donose u Evropu mnoge lekovite biljke. Uvek se javlja veliki otpor kada se uvode novine. Postepeno ulazi kafa, krompir, čaj, kukuruz, kakao i td.

Ni jedna trava
ne raste zabadava

Autor: Ilić Duško