Trska, prošlost, sadašnjost i budućnost

Trska ( Phragnites communis trin) je barska biljka sa cevastom stabljikom, mestimičnim zadebljanjem (kolenicama), spolja obložena delovima lišća. Uspeva u močvarnim predelima, a u našoj zemlji je ima najviše na području Vojvodine. Zbog svog izgleda, strukture stabljike, visine i lepote koja dominira među barskim biljem, dobila je i odgovarajući naziv u narodu – kraljica barskih biljaka.

Trska počinje svoj razvoj u proleće iz mladica izraslih u jesen, čim temperatura mulja dostigne 6-8⁰C, a potom raste naglo: prosečno dnevno 3cm, a meksimalno 5-6cm. Punu razvijenost postiže nakon 3-5 godina. Izuzetna godišnja produkcija organske materije kod trske vidi se iz sledećih podataka:

–     prinos suve materije iznad zemlje iznosi 22,5 t/ha

–     prinos suve materije iznad zemlje iznosi 17,3 t/ha, (odgovara zelenoj masi od 200 t/ha),

–     sadržaj celuloze iznosi 51% ili 9 t/ha (pamuk daje vlakna svega 0,2 t/ha )

Trska se seče od decembra do kraja marta. Najbolje po ledu kada je učinak najveći. Nasuprot uvaženom mišljenju, eksploatacija trščanih polja ima pozitivan efekat na životnu sredinu. Ako se mlada trska ne poseče, često zaraste u korov i nemože se više koristiti, a vremenom trune i raspada se u vodama močvara i troši kiseonik neophodan ostalim stanovnicima močvare.

Belo blato-trska

Primena trske. Upotreba trske danas je uglavnom svedena na upotrebu trščanih ploča, kao ispuna i termička izolacija u zidovima, podovima i tavanicam, ili kao armatura. U prošlosti trska se koristila mnogo više: za pokrivanje kuća, za armiranje zidova od naboja, za izradu zidova oblepljenih blatom, ograda i dr. Kuće napravljen od naboja i trske tz. nabijače-trščare poseduju veoma dobra termozaštitna i ekološka svojstva i trajale su 100-200 godina, sa tim da se krov, za to vremensko razdoblje, morao obnoviti 2-3 puta.

Trska u kombinaciji sa drvetom, principom montažne gradnje sa ispunom panela od trske, ostvaruje izvanredne elementa bioklime, tako da boravak u ovakvim prostorima eliminiše mnoge zdravstvene tegobe, a posebno različite elergije, za koje je dokazano da izazivaju niz drugih oboljenja.

Trščane ploče. Dobijaju se posebnim postupkom – mašinskim presovanjem neljuštenih stabljika trske. Koriste se u građevinarstvu kao toplotna i zvučna izolacija podova, zidova, tavanica podkrovlja, za poljoprivredno-stočarske hale i dr. Mogu da se primene i kao laki pregradni zidovi, kao „izgubljena“ oplata u armirano betonskim konstrukcijama, za lake krovne konstrukcije, ako su sa spoljne strane zaštićene od vlage, za izradu montažnih objekata i sl. Manipulacija sa trščinim pločama je laka i mogu se seći i uklapati na različita mesta, po potrebi, sečenje se vrši lako običnom testerom ili testerom za gvožđe.

Imaju mali koeficijent toplotne provodljivosti (l=0,03-0,05W/mK) i dobar su zvučni izolator. Proizvode se u debljinama 2,3,4 i 5 cm i standarnih formata 150 cm i dužine 200cm (Pojedini proizvođači u svojoj ponudi imaju i ploče drugih dimenzija). Zbog svoje dobre krutosti i površinske strukture, predstavljaju idealanu podlogu za maltere, pri čemu spojevi ploča moraju biti osigurani trakama voalovog ili rabic pletiva širine d=15×20 cm. Zapreminska masa ploča iznosi 165-200kg/m³.

Presovane ploče od trske predstavljaju idealnu podlogu, preko koje se ugrađuje neka od podnih obloga. Podloga se može raditi nearmirana, jer nepostoji opasnost od sleganja ili bilo kakvih drugih deformacija trske, ako što je to slučaj kod veštačkih materijala. Podne ploče debljine 3cm, prema važećim propisima, zadovoljavaju sve uslove iz oblasti zvučne izolacije.

Pletiva od trske. Jednostruka pletiva od ljuštene trske se koriste prilikom adaptacija kuća, za nadkrivanje i zasenčenje terasa i prozora, za letnje bašte i kao lake ograde, za izradu lakih krovova, rolo zavese, za dekoraciju kuća, dvorišta i sl.

Na osnovu svih navedenih činjenica, koje ukratko opisuju trsku kao građevinski materijal, može se konstatovati da trska ispunjava sve ekološke zahteve: prirodan i zdrav materijal, veoma trajan, otporan na glodare, mali potrošač enrgije u proizvodnji i odličan termički i zvučni izolator.

Međutim, naši graditelji su u novije vreme zaboravili na trsku kao građevinski materijal. Bez obzira što je na našim područijma ima u izobilju (pogotovo Vojvodina), naša praksa pokazuje da je mnogo „jeftinije“ koristiti sinteičke i druge veštačke materila.

Po svim navedenim karakteristikama veoma je važno da trska  ponovo pronađe svoje mesto u savremenom graditeljstvu.

naslovna slika medio.rs

dipl.ing.arh. Ivana Rakarić