U šumskim dečjim vrtićima bez krova i zidova dnevni program se odvija na otvorenom, bez obzira na kišu, sneg, vrućinu i studen.

Deca o svetu uče na licu mesta, jedno od drugoga i iz sopstvenog iskustva. Iako začet u Danskoj, ovaj koncept vrtića omiljen je u Nemačkoj, gde ih je otvoreno više od 1.500, a sve su popularniji u Južnoj Koreji i Japanu, kao odgovor na rigidno obrazovanje, stroge norme i stres u high-tech društvu

Zamislite svog trogodišnjeg mališana kako ceo dan juri šumom na minus nekoliko stepeni, vere se po drveću, čeprka po lišću, lovi puževe i bube, igra se vatrom i prstićima zaprljanim od zemlje jede užinu.

Ili ga, u strahu da se ne prehladi, ne dobije upalu uha, ne opeče, ne zarazi ili ne slomi ruku, radije prepuštate bezbednosti toplog dečjeg vrtića, gde će šumu i vatru gledati u slikovnicama.

U poslednje vreme nemački se urbani roditelji, poput onih u Karov, delu okruga Pankov na rubu Berlina, sve češće odlučuju za prvu varijantu. Ne želeći odgajati decu pod staklenim zvonom i htijući ih odmaknuti od računara i malog ekrana, šalju ih u tzv. ‘Šumski dečji vrtić’. [ tportal ]

Izvor: cudaprirode.com