Mirisni i ukusni slasni plodovi prirode mogu da rastu i u vašoj bašti. Evo šta trebate znati ako želite da uzgajate šumske jagode.
Divlje jagodice možemo naći na livadama i pašnjacima, po brdskim i planinskim delovima, u šumama, šikarama, pa i požarištima. Izdanke sa pažljivo iščupanim korenom možete da donesete do svoje bašte i tu ih zasadite. Gajite ih kao domaće jagode, međutim, one jednim delom tako gube aromu, pa i neka lekovita svojstva. Preporučuje se da izdanke zasadite krajem leta ili početkom jeseni, da ih pokvasi dobra jesenja kiša. Mada možete ih, kao i obične jagode, saditi početkom proleća.
Iako neki ljudi smatraju da je šumska jagoda običan korov njena lekovita svojstva (a fenomenalnom mirisu i ukusu da ne govorimo) pričaju drugu priču. O neverovatnom blagotvornim dejstvima ove biljčice (i ploda i listova i korena), te kako da je upotrebite za zdravlje saznajte u tekstu Lečite se šumskim jagodama.
O jagodicama
Šumske jagode počinju da cvetaju u proleće, a u nekim delovima prve plodove možemo naći čak u maju. Traju tek mesec ili dva. Postoji više vrsta, ali su većinom slične i izgledom i ukusom. Kod nas ih prodaju na tržnici, ali i u selima (posebno u šumskim predelima) pored ceste. Vrlo su cenjene i ponekad i skupe. Bez bojazni se možete i sami upustiti u traganje za ovim jagodicama, a fenomenalno se uklapaju u mnoštvo letnjih deserata. Možete ih i zamrznuti, praviti džemove, prelive, slatko, …
Uzgajanje
Lako ih je uzgajati i imajte na umu kada ih sadite da će se proširiti, pa im treba malo više mesta. To je hladnija biljka, koja raste tokom proleća i jeseni, pa plodovi stižu u kasno proleće ili leto.
Šumske jagode vole sunce ili “polu-hlad”, bogato kvalitetno i vlažno zemljište (iako je blago tolerentna i na suvlju zemlju). Ako vam zemljište u bašti sadrži previše gline ili ima lošu drenažu pre sađenja jagoda nađubrite ga prirodnim đubrivom ili kupite malo kvalitetnije zemlje. (Možete ih posaditi i na ovaj način – Napravite divnu sadilicu za jagode).
Lako se razmnožava i možete od jedne biljke dobiti više i presađivati. Delite je i presađujte u rano proleće – pazite samo da je ne oštetite, da presadite celi koren. Ako ih uzimate iz prirode budite pažljivi. Nemojte da odnesete sve sadnice. Ostavite ih nekoliko da se mogu idalje razvijati i rasti na tom području. Izvadite ih cele sa korenom i zemljom, stavite u komad papira ili novina i prenesite do svoje bašte.
Sadnice možete i kupiti i jednostavno premestiti u zemlju i dobro ih zalijte. “Nahranite” ih kompostom (Gnojivo za baštu: jednostavno i brzo) i pokrijte malo slamom zemlju oko njih da bi zadržale vlagu i da bi voće bilo čisto.
Briga i branje
Kada ih dobro posadite ili presadite ne treba im mnogo nege. Zalivajte ih kada naiđu topli dani redovno, ali, naravno, ne preterujte ni sa vodom. U jesen i zimi ih samo pokrijte slojem slame ili uklonite lištove da biste korenje jagodica zaštitili.
Berete ih od maja (ponekad i aprila) pa do juna ili jula. Odličan su izvor vitamina C i možete ih dodati u kolače, sladolede, žitarice, voćne salate, prelive, koristiti umesto običnih jagoda …
Izvor: lifepressmagazin.com