nezapamćene količine vode na biljke su uticale veoma stresno. Kako bismo pomogli biljkama da se oporave od ovog šoka moramo im pružiti posebnu negu.

Zaštita od puževa

U ovom periodu mogu se očekivati masovni napadi puževa te se preporučuje primena jednih od metoda zaštite.
Oko biljaka postaviti lišće zove. Miris zove pored puževa, uspešno odbija i voluharice i miševe. Isti efekat odbijanja puževa imaju i listovi paprike, listovi kupine i maline, listovi koprive kao i paprat i preslica te ih je dobro postaviti oko biljaka koje su najugroženije od puževa.
Puževi takođe odlaze od svega što ima ljut ukus pa je poželjno da oko mladih, tek izniklih biljaka, pospete ljutu papriku, biber ili čili u prahu.
Poznata i delotvorna je metoda prikupljanja puževa sa ukopanim činijama u kojima je pivo. Pivo privlači i druge štetnike poput lukove muve, lukove minirajuće muve, lukovog surlaša, kupusnog moljca, kupusnu muvu.

Protiv gljivičnih i bakterioznih oboljenja

Period posle kiša nakon kojeg dolazi vreme visokih temperatura, idealan je za razvoj raznih gljivičnih i bakterioznih oboljenja poput plamenjače, gljivične truleži, pepelnice, bakteriozne pegavosti, bakteriozne truleži.
Biljke u biobaštovansvu treba odbraniti od bolesti pre nego što bolest zahvati biljne delove, jer je kasniije tretiranje prirodnim sredstvima manje učinkovito. Zato je potrebno što pre primeniti jedan od sledećih preparata: sredstvo od gašenog kreča, bordovske čorbe, plavog kamena. Ova sredstva stvaraju alkalnu zonu koja ne odgovara gljivama. U kontaktu spore gljive sa tretiranom površinom biljke, gljiva neće biti u mogućnosti da se razvija i izvrši infekciju biljke. Sredstva na bazi bakra imaju fungicidno i baktericidno dejstvo te se tretiranjem biljaka ovim sredstvima biljka štiti i od gljivičnih i od bakterioznih bolesti.
Sredstva treba primenjivati u koncentraciji i na način kako se preporučuje na pakovanju, jer veća koncentracija i nesturčna primena može štetiti biljkama.

U biobaštovanstvu za zaštitu protiv bolesti koriste se i biljni preparati u vidu oparaka i macerata od koprive, suvih listova crnog luka, preslice (rastavić), čenova belog luka. Ova sredstva imaju kraći period delovanja u odnosu na bakarna sredstva te se biljke moraju tretirati svaki drugi-treći dan. Biljke koje su najviše osetljive na napad bolesti su iz familije Solanaceae (krompir, paradajz, paprika, plavi patlidžan), iz familije mahunjača (Fabaceae) treba obavezno tretirati pasulj i boraniju, a iz familija Cucurbitaceae (vrežnjaste kulture) krastavac, tikvice, bundeve te na njih moramo obratiti posebnu pažnju.
Tretiranje biljaka ovim sredstvima obavlja se u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, po lepom (bez vetra ) i suvom vremenu. Ako usledi kiša, postupak tretiranja je potrebno ponoviti.

Rahljenje zemljišta

Kako je usled velikih količina vode, koren biljke bio uskraćen za kiseonik koji mu je potreban za rast i razvoj, neophodno je obaviti plitko okopavanje (rahljenje) zemljišta oko biljaka. Ako ste u bašti postavili malč, potrebno je razgrnuti malč kako bi suvišna voda isparila, a nakon što se zemlja prosuši, ponovo vratiti malč na mesto.

dipl.ing. Dubravka Đurić
Izvor: poljosvet.com