Sintetika od koje su se proizvodili delovi novijih modela evropskih automobila zamenjuje se biorazgradivom konopljom, pa se očekuje da se ova biljka vrati i na vojvođanska polja. ”Mercedes” je lider u primeni kudelje te se trenutno oko 200 delova automobila slavne marke izrađuje od konoplje

Do šezdesetih godina prošlog veka konoplja je u nas bila osnov proizvodnje užadi, pojedinih građevinskih materijala, pa i tekstila. I evropski lider u proizvodnji podnih obloga bačkopalanački ”Sintelon” razvio se iz prerađivača konoplje ”Jute”, dok je u Odžacima bila berza kudelje, kako Lale nazivaju ovdašnju varijantu biljke koja uspeva na svakom, ponajviše, ipak, ovlaženom zemljištu. Međutim, strah od zloupotrebe i proizvodnje opijata, još više oduševljenost sintetikom, prognala je ovu profitabilnu biljku s panonskih polja. U svetu je sličan trend započet tridesetak sezona ranije, kada su se naglo počeli razvijati raznoliki načini prerade nafte, pa i nove forme tkanina. Međutim, košulje od sintetike brzo su se pokazale neudobnim, a potom se uočila i spora biorazgradivost novog materijala, usledili su cirkusi s cenama nafte… i konoplja se vratila u žižu interesovanja.

Janoš Berenji, selekcionar i upravnik Zavoda za sirak, ističe da naša inačica konoplje sadrži tek 0,15% halucinogenog tertahidrokanibala (THC), za razliku od indijske rođake koja sadrži i do 20% ove psihoaktivne supstance, te je upotreba ovdašnje konoplje za proizvodnju marihuane neracionalna i neisplativa. Međutim, brojne druge namene i te kako su profitabilne; štaviše, za razliku od nekadašnjih vremena, upotreba konoplje u tekstilnoj industriji danas je samo jedna, čak sporedna mogućnost njenog korišćenja. Danas se ona koristi u razne svrhe, a razvijen je i nov način uzgoja ove biljke.
Iz zrna konoplje cedi se izuzetno kvaliteno i skupo ulje, s lekovitim svojstvima, pa ima primenu i u farmaceutskoj industriji, najviše u lečenju kožnih bolesti. Bitna karakteristika konopljinog ulja jeste da sadrži dvadeset amino-kiselina, uključujući i devet esencijalnih, dakle onih koje ljudski organizam sam ne može proizvesti. Znatna zastupljenost fitonutrijata u zrnu ove biljke čini konopljino ulje dobrim pomoćnim lekovitim sredstvom protiv aritritisa, viška holesterola i visokog pritiska. Stablo konoplje je primarni proizvod, a koristi se i vlakno i pozder, ostatak stabljaste mase. Vlakno je izuzetno tvrdo, poredi se sa čelikom i vekovima se upotrebljavalo za izradu najtvrđih brodskih konopaca. Danas je pak automobilska industrija novi potrošač proizvoda koji se izrađuju od vlakna ove biljke. Za pet godina proizvođači automobila moraće na minimum svesti upotrebu plastike, pa je ubrzano zamenjuju, pre svega proizvodima od konoplje; novi delovi em su biorazgradivi u kratkom vremenu, em su ekološki vanserijski. ”Mercedes” je lider u novoj primeni kudelje, pa se trenutno oko 200 delova automobila slavne marke izrađuje od konoplje ili od konoplje i manje količine plastike koja služi kao lepak. Ovakvi delovi su i izuzetno čvrsti i dobri izolatori.
Papirna industrija je izuzetno zainteresovana za konoplju, pogotovo što stanje šumskog fonda sve više ograničava upotrebu prirodnog drveta za proizvodnju celuloze. Kao jednogodišnja biljka, konoplja je odličan obnovljivi izvor celuloze. Pritom, s jednog hektara konoplje dobija se četiri puta više hartije nego s iste površine pod topolom. Takođe, s hektara pod kudeljom dobija se tekstilnih vlakana koliko s dva i po hektara pod pamukom te šest hektara pod lanom. Uza sve, upotreba konoplje u modnoj tekstilnoj industriji pravi je hit, pa džet- set plaća višestruko skuplje košulje, odela, kaiše, majice… napravljene od ove biljke. Po salonima za lepotu i masažu preporučuju se pomade i parfemi od konoplje. Koliko ova biljka može imati široku upotrebu, najočiglednije su se pre dvadesetak godina uverili posetioci Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu: holandski promoter je došao gospodski obučen, a potom je sa sebe skidao deo po deo odeće govoreći da je svaki izrađen od konoplje.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu proizvedena je sorta Novosadska konoplja, koja spada u svetski vrh po karakteristikama, posebno kada je u pitanju kvalitet stabljike. Za sada se stari usev najbrže vraća na polja u odžačkoj opštini. Štaviše, Odžačani prednost daju proizvodnji semenske konoplje. Radoslav Đaković, direktor u Zemljoradničkoj zadruzi ”Lalić” iz istoimenog sela, godinama proizvodi i ugovara proizvodnju semena konoplje. Za semensku proizvodnju odvajalo se i do 150 hektara, a na svakom se dobije od pola kilograma do kilogram semena, mada bi pri tehnološki savršenijem uzgoju prinos bio skoro 50% viši. Da bi se posao isplatio, nužna je cena od dva evra za kilogram semena, a evropski proizvođači dobijaju i pet evra po kilogramu. Nevolja je što se u nas još mnogo toga radi ručno (sećenje, mlaćenje, vejanje…) pa uzgoj zahteva i do 50 nadnica za fizičku radnu snagu po hektaru. To je najveći izdatak, pogotovo što je u pitanju za poljoprivrednike neobično naporan posao.  Ukoliko bi tržište automobilske industrije jemčilo otkup određene količine industrijke konoplje, bilo bi smisla prihvatiti se modernizacije postrojenja, posle koje bi uzgoj bio mnogo jeftiniji. Međutim, Nemci su uzdržaniji, jer i oni od nas zahtevaju kontinuirane isporuke relativno velikih količina, što nije jednostavno obezbediti, pogotovo u državi u kojoj se seljaci nerado udružuju. Đaković smatra da je ključno uspostaviti kopču između svih učesnika u lancu, od proizvođača semena, preko proizvođača industrijske konoplje do automobilske industrije, ali i kupaca iz industrije hartije, tekstila, farmacije, uljara… Osim neposredne novčane dobiti, konoplja seljaku služi i kao dobar predusev za sve biljke, odlično se uklapa u plodored i prirodni je herbicid, koji tako efikasno uništava i jednogodišnje i višegodišnje korove da Đaković uzgoj konoplje smatra vidom ekološke proizvodnje.
Smatra se da je konoplja prva biljka koju je čovek počeo, još pre deset milenijuma, ciljno uzgajati. Od 13. veka, prvo u Španiji a potom i u celoj Evropi, počinje proizvodnja hartije od konoplje. Brojna dela večne vrednosti zapisana su na ovoj vrsti podloge, a među njima i čuvena Gutenbergova Biblija iz 1455, ali i američka Deklaracija o nezavisnosti iz 1766. godine. Venecija je status brodarske velesile izgradila upravo na usavršenoj tehnologiji izrade užadi i jarbola od ove biljke. Moglo bi se ovako nizati u beskraj… Jedno je sigurno. Vojvođanska polja u priči o konoplji imala su, i nadajmo se opet će imati, značajno mesto.

Živan Lazić

Izvor:http://www.vm.rs/