Imaju tanko i izduženo telo obično bakarne boje sa tamnom glavom. Podesećaju na žicu, zbog čega su i dobile ovaj naziv. Dužina tela im je od 1-4 cm. Jedna ženka može da položi i do 600 jaja iz kojih se pile larve. Larve najčešće prave štete na korenastim i krtolastim kulturama, ubušujući se u zadebljali koren ili krtolu. Nekada štetu prave i hraneći se semenom i mladim korenom tek izniklih biljaka, a neretko i pregrizu tek izniklu klicu.
Polifagne su što znači da se hrane različitim kulturama. Kritičan broj je 3-5 žičnjaka na m2.

Način zaštite: pored posejanih kultura, na svakih 10-20 cm treba ukopati po jednu krišku krompira. U krišku krompira treba zabosti grančicu koja viri iznad zemlje, kako bismo je posle lakše našli. Žičnjake privlači miris krompira, koji je jedan od njihove omiljene hrane. Na taj način ćemo odvratiti žičnjake od mladih, tek posađenih useva. Nakon par dana, treba otkopati krišku krompira i videti da li ima žičnjaka. Sve žičnjake koje nađemo na krompiru treba izneti sa parcele, a na to mesto staviti novu, svežu krišku krompira.
Poznato je da neven i kadifica, svojim korenskim izlučevinama, odbijaju zemljišne larve te je preporučljivo gajiti ih na obodima gredica.

GRČICE su larve gundelja. U zemljištu se mogu naći u zgrčenom položaju zbog čega su dobile ovaj naziv. Boja tela im je mlečno bela do bledo žuta. Hrane se korenom mladih biljaka usled čega biljke venu i propadaju.
Metode zaštite su iste kao i kod žičnjaka. Sadnjom ljutih papričica i belog luka odbićemo napad grčice i žičnjaka.
Napomena: neko povrće ne podnosi blizinu belog luka i ljutih papričica pa treba obratiti pažnju da se ne poseju pored povrća kojem su loši susedi.

PODGRIZAJUĆE SOVICE su leptiri mrke boje. Danju se skrivaju, a lete tokom noći pa se teško uočavaju u baštama. Štetu nanose gusenice ovog leptira. Nalaze se plitko u zemlji. Zemljane su do sivo- zelene boje, dužine i do 5 cm. Na dodir se skupe u krug što im je tipična osobina za raspoznavanje. Hrane se prizemnim delom stabla mladih biljaka, kao i listovima koji dodiruju zemlju. U stanju su da potpuno pregrizu prizemni deo stabla i tako unište biljku. Najčešće napadaju papriku, krompir i šargarepu, mada ni druge povrtarske biljke nisu zaštićene od napada ovih insekata.
Mere zaštite: Bio metode su zalivanje biljaka sredstvima od čička, pelina ili dragoljuba. Ova sredstva se mogu spraviti na više načina: pravljenjem čaja od ovih biljaka (čaj razrediti vodom u odnosu 1:5), potapanjem navedenih biljaka u vodu ( 1 kg biljaka u 10 l vode) da odstoje 48 sati nakon čega se tečnost procedi i biljke tretiraju rastvorom. Tretiranje biljaka treba obaviti u večernjim satima, jer su gusenice aktivne tokom noći.
Njen prirodni neprijatelji je parazitska osica. Parazitsku osicu u bio baštu privući ćete sadnjom facelije, hajdučke trave i kima.

ROVCI su pokazatelji plodnosti zemljišta, jer naseljavaju zemlju bogatu humusom. Žive u zemlji gde prave pravolinijske tunele. Mlade larve se, tokom proleća, u početku hrane humusom, ali kasnije prelaze na ishranu mladim korenčićima gajenih kultura.
Za rovce se mogu spravljati i razni mamci. Leje se mogu ograditi letvama visine 3-5 cm na čijim se krajevima, ukopaju tegle ili konzerve napunjene vodom. Rovac ne može da preskoči prepreku od letvi i u pokušaju da ih zaobiđe upada u mamac.
Protiv rovaca najbolje se pokazala biljka mlečika. Mlečiku treba posaditi sporadično po bašti.

Dipl. Ing. Dubravka Đurić
Izvor: poljosvet.com