Zemlja, materijal prošlosti za budućnost

Zemljanu arhitekturu većina ljudi danas vezuje za primitivne, nesigurne, preva ziđene i zastarele konstruktivne forme. Ovo izuzetno nasleđe, odbačeno, vezano uz prošlost, sliku siromaštva i osećaj srama, ignorisano je od strane široke javnosti i osuđeno na propast. Zaboravljamo da je, od kako čovek gradi svoje gradove, zemlja bila i ostala jedan od glavnih građevinskih materijala. Iz viševekovne evolucije pokušaja, iskušenja, grešaka i iskustava, razvile su se veličanstvene konstruktivne kulture i raznovrsne tipologije, a neke su se u svoj svojoj veličini održale do danas, noseći u sebi bogatstvo različitosti, ekonomičnosti inteligencije naših predaka. Ovi lokalni odgovori, koji koriste materijale iz okruženja i koji u sebi nose odgovore na najveće prirodne rizike i katastrofe, treba da budu sačuvani i razvijeni zarad jedne harmonične globalizacije, koja poštuje kulturnu, regionalnu i lokalnu raznovrsnost. Ekonomska, energetska i kriza identiteta dovele su do toga da shvatimo značaj okruženja i njegove zaštite i da se okrenemo danas alternativnim izvorima energije, održivom razvoju i reciklaži; a uz poštovanje tradicije, upotrebom lokalnim materijala, znanja i lokalne radne snage. Zemlja nudi rešenje.

Njene prednosti su višestruke: od sveprisutnosti, viševekovne tradicije (beton svega dvestogodišnje), do toga da je potpuno podložna reciklaži (pod uslovom da joj nisu dodavani neorganski stabilizatori), da ne koristi nikakvu energiju za proizvodnju (osim ljudske snage), da ima moć termoregulacije okoline (vezuje višak vode iz vazduha, pa ga zatim oslobađa po potrebi), da nema nikakva štetna dejstva, a nosi ogromne kreativne potencijale. Ako zemlju ne poznajemo, naći ćemo joj mnoge mane i zamerke. Ako pokušamo da razumemo načinna koji funkcioniše, znaćemo da je dobrim izborom tehnike, u zavisnosti od vrste zemlje, klime i regiona, sa „dobrim čizmama i dobrim šeširom” (temeljom i krovom), zemlja pouzdan i dugoročan partner za budućnost. „Jedan materijal nije interesantan zbog onoga što on jeste, nego zbog onoga što može učiniti za društvo”, smatra John F.C. Turner. Po nekim autorima trećina, a po drugim čak polovina svetskog stanovništva danas živi u kućama od zemlje. Na listi svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a do danas je registrovano 115 lokaliteta koji su većinom ili delimično građeni zemljom (16 % liste svetskog nasleđa UNESCO-a).

Zemlja kroz istoriju

Istorija gradnje zemljom malo je poznata. Čini se da su još zakloni prvih lovaca-sakupljača bili građeni granama i oblepljeni blatom, a njena upotreba sa sigurnošću je potvrđena u dolinama Tigra i Eufrata, duž Nila, oko reka Ind i Gang. Najstariju primenu čerpića nalazimo u Džeriku (8000 pre n.e.), a zatim i Vavilonu, Mesopotamiji, Iranu i Indiji; a naboja u Kini, o čemu i danas svedoče Kineski zid i fortifikacije Fudžiana. Ogromni afrički kontinent razvio je svojstvenu kulturu dostigavši majstorstvo i stvarajući svojevrsnu umetnost u gradnji zemljom: od mastaba i nubijskih svodova u čerpiću na severu, preko pletera i direktnog oblikovanja na istoku, do uticaja islama i nebrojenih tehnika na zapadu. Na američkom tlu čuvene piramide i pueblosi Novog Meksika građeni su u naboju, pleter i blatni lep javlja se u Kasi Grande, a blatni malter u Mesi Verde. U Evropi se prvo javlja na obali Egejskog mora, da bi se kasnije razvila i u Rimu, Francuskoj, Španiji, Portugalu, kroz razne tehnike i njihove lokalne varijacije.

Tehnike gradnje zemljom

U zavisnosti od vrste zemlje i područja u kom se gradi razvile su se različite tehnike građenja, svrstane u 12 velikih grupa (i do stotinu varijanti), gde zemlja može biti pokrivač, ispuna, modelovana rukom ili kalupom, nabijena, u kombinaciji sa slamom, kao završni sloj itd. Kod nas su prisutni: Čerpić – Cigle od nepe č ene zemlje sušene na suncu, često uz dodatak slame; na početku oblikovane ručno, u obliku hleba, lopti, pravih ili zarubljenih konusa, da bi se razvile paralelopipedne forme pravljene u kalupima, drvenim ili metalnim. Naboj – Proces se sastoji u nabijanju zemlje sloj po sloj, u pokretnoj oplati, uz pomoć nabijača. Sva oprema tradicionalno je bila od drveta, a zemlja za gradnju je peskovita i izražene granulacije, malo ili nimalo kvašena. Pleter – Mešavina zemlje bogate glinom, vode i seckane slame; koristi se u plastičnom stanju i služi kao ispuna nosećoj skeletnoj strukturi od drveta, a može se naneti na više različitih načina.

Nastanak, sastav i osobine zemlje

Zemlja za gradnju rezultat je dugog procesa evolucije stena, u čemu je učestvovalo mnogo faktora. U zavisnosti i od nadmorske visine, prirode geološkog sastava i klime, nastala su veoma različita zemljišta sa neograničenom varijacijom karakteristika. Materijal zemlja sastoji se iz: gasova, tečnosti i čvrstih materija (organskih i mineralnih). Minerali se dele u dve grupe: jedni, po sastavu identični steni od koje su nastali (kamen, šljunak, pesak i mulj); drugi, gline, nastale hemijskom promenom stene i redukcijom u veličini. Za građenje zemljom potrebno je da zemlja sadrži sve vrste minerala i ta proporcija je ono što se naziva teksturom. Plastičnost je sposobnost zemlje da bude modelovana, a stišljivost je njena sposobnost da maksimalno smanji svoju poroznost. Minerali su povezani zahvaljujući koheziji gline. Ove osobine različite su za svaku zemlju, a razvoj naučnog pristupa ovoj disciplini danas otvara mogućnost mnogim drugim poboljšanjima u gradnji.

Testovi (identifikacija) zemlje

Tačna identifikacija je osnovni korak pri izboru tehnologije transformacije zemlje u konstruktivni materijal. Razlikujemo testove na terenu i laboratorijske. Testovi na terenu su brzi i praktični, a laboratorijski mnogo složeniji, duži za izradu i, iznad svega, znatno skuplji.

Stabilizacija zemlje

Stabilizovati zemlju znači promeniti odnos u sistemu zemlja-voda-vazduh, pri čemu karakteristike zemlje za gradnju mogu biti znatno poboljšane. Razlikujemo mehaničku, fizičku i hemijsku stabilizaciju zemlje. Postoji na stotine proizvoda za stabilizaciju zemlje za gradnju, kako tradicionalnih, tako sve više komercijalnih i sintetičkih, dodavanih kako u zidnoj masi, tako i na njenoj površini. Neke od najviše korišćenih su stabilizacija peskom, biljnim vlaknima, krečom i cementom.

Norme, standardi, preporuke

Svaka zemlja je drugačija i nemoguće bi bilo generalizovati način upotrebe i primenu na globalnom nivou. Tako, ne postoje jedinstvene norme, već tehničke preporuke i praktični vodiči, prilagođeni određenim zemljama i određenim tehnikama: dosta toga urađeno je u SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Peruu, Indiji.

Nedostaci i patologija zemlje

Osnovni nedostatak gradnje zemljom je brza degradacija ovog materijala pod uticajem nepogoda. Nedostatak vremena, sredstava, povrh svega, nedostatak informacija, dovode do toga da se iste greške ponavljaju uvek, svuda i predugo. Patologije u strukturi mogu nastati kao posledica problema terena, prirodnih katastrofa, ali najviše zbog lošeg koncepta konstrukcije i lošeg održavanja.

Obrada površina

Osnovna uloga zaštitnog sloja je zaštita zida od nepogoda i šokova, produženje veka trajanja, povećanje termičke udobnosti, poboljšanje izgleda zida i davanje prijatne boje. Dobar završni sloj treba da dobro prianja za podlogu, da bude dovoljno elastičan, da bez pucanja primi eventualne deformacije podloge, da bude nepromočiv za kišu, da dozvoli regulaciju vode i vlage u zidu, da bude otporan na mraz i, na kraju, da bojom i teksturom odgovara okruženju. A igrajući se formom, reljefom, prirodnim pigmentima boja, svetlom i senkom, zidovi mogu da postanu prava umetnička dela.

Zemlja u svetu

Mnogi pojedinci shvatili su potencijal zemlje kao građevinskog materijala za budućnost i počeli su razvijati metode i tehnike prilagođene okruženju u kome rade, današnjem vremenu i savremenom načinu života. Navedimo samo neke od njih: David Easton i Rick Joy, Rural studio i DBB u SAD, José Alegria u Portugalu, Stephen Dobson i David Oliver u Australiji, Martin Rauch u Austriji, Marcelo Cortés u Čileu, Serge Maini u Indiji…

Umesto zaključka: zemlja u Vojvodini i njeni potencijali

Vekovima je čovek na tlu Vojvodine gradio, u harmoniji sa okruženjem, svoje kućerke, štale, vajate i ambare. Kako je drveta i kamena bilo retko ili nimalo, razvio je on majstorstvo koristeći zemlju, taj sveprisutni i nepresušni materijal. U početku je, gde je to bilo moguće, svio zemunicu ili izdubio lagumicu, a onda se osmelio i ugradio je u zidove svojih nabijača, u svoje čerpiće, oblepio njom svoje pletere, urolao je u tavanice, pa čak i krov putrika od nje napravio! Zavedeni modernizmom, brzinom, industrijalizacijom, mogućnošću betona i praktičnošću plastike, pobegli smo u gradove u potrazi za boljom budućnošću. Odbacili smo ono što smo vekovima negovali, što su nam stari na čuvanje ostavili; praveći se da smo nešto što nismo, posramljeni što smo do juče sa zemljom i od zemlje živeli, a sve u želji da idemo u korak sa svetom. I tako, stidimo se mi njih, kao što se one stide nas; pa umiru, vraćaju se onamo odakle su i došle, zemlji… Odlaze stari majstori graditelji, slike blede, znanja blede; mere i recepti se zaboravljaju … gotovo pola veka prošlo je od kako su poslednje kuće podigli. Pred nama je veliki zadatak – da vrednujemo nasleđe, vratimo poverenje ljudi u tradiciju i zemlju, da sačuvamo identitet i znanja i da nam oni posluže kao izvor informacija i dobre prakse, da pogledamo kako to ljudi u zemljanim kućama danas žive, da se suočimo sa problemima sa kojima se oni suočavaju i da otkrijemo na koji način te probleme otkloniti. Tada možemo zajednički napraviti preporuke, oni svojim iskustvom, mi onim što smo naučili, kako da žive bolje, zdravije i kvalitetnije. Možemo pokušati da razvijemo i osavremenimo tehnike i možemo naučiti da gradimo danas nove, moderne, jeftine i ekološke kuće. Moramo nastojati da znanja, do kojih su oni pre nas došli intuitivno i kroz seriju istraživanja, dokažemo i pokažemo kroz istraživanja zemlje, kako bismo je pravilno koristili. Treba da nam dostignuća drugih posluže kao podstrek da izučimo dobro zemlju ovih krajeva, a ne da od njih preuzimamo i primenjujemo tehnike i znanja koja uz nju ne idu, čemu zemlja ne može da se prilagodi. Ne smemo dozvoliti da nam neznanje bude opravdanje, nego moramo nastojati da i materijal „zemlja” dobije svoje zasluženo mesto, da mu se da mogućnost razvoja i napretka. Moramo nastaviti da sa zemljom radimo, da od nje učimo i da u njoj živimo.

izvor www.dans.org.rs