mikroreljef zemljišta jer ima intenzivan porast, kraći period vegetacije i velike zahteve za uslovima uspevanja. Osobine zemljišta su od velikog značaja za uspešnu povrtarsku proizvodnju. Zato je važno da znate osobine zemljišta na kojem već obavljate ili planirate da započnete povrtarsku proizvodnju.

Osnovni tipovi zemljišta i mere poboljšanja kvaliteta.

• Glinovita zemljišta su kod nas poznata pod nazivom Smonica. Teška su za obradu, lošiji im je vodno – vazdušni režim, teško se zagrevaju a lako ohlade ali zato dobro zadržavaju vodu i đubriva. U sušnom periodu pucaju pa nastaju pukotine koje mogu oštetiti korenov sistem i usporiti rast biljaka, a kada su vlažna, lepljiva su i smolasta. Često su kisele reakcije.
  Mere poboljšanja: Da biste poboljšali osobine ovakvog zemljišta potrebno je uneti stajnjak u jesen i prekopati ga na dubinu od 25-30cm. To će ga učiniti rastrestitijim i plodnijim. Treba ga i češće okopavati tokom vegetacije da bi bilo rastresito ili pokriti malčom tokom letnjih meseci kako ne bi došlo do pucanja zemlje i oštećivanja korenovog sistema.
  Proizvodnja: Povrće koje dobro podnosi ovakve uslove su kupus i karfiol i zrnasto povrće, a dobro uspeva šećerna repa i suncokret. Zbog navedenih osobina, nisu pogodna za rane useve. Međutim, mogu se koristiti za proizvodnju kasnog povrća.
• Černozem je reč koja potiče iz ruskog jezika a znači „crna zemlja“. Ovo zemljište je bogato humusom, ima dobru strukturu, povoljan vodno – vazdušni režim i veoma je pogodno za proizvodnju svih povrtarskih kultura. Povrće na ovakvom zemljištu može dati visok i kvalitetan rod čak i u ekstenzivnom načinu proizvodnje.
• Ilovača takođe spada u plodna zemljišta. Bogata je kalcijumom, ima visok sadržaj humusa, ali struktura i vodno – vazdušni režim zavise od toga da li je glinoviti tip, humusni ili peskuša.
  Mere: U jesen posejati biljke za zelenišno đubrivo koje se u proleće prekopaju i ostave u zemlji. Na ovaj način glinovitoj i peskovitoj ilovači popravljate strukturu i vodno- vazdušne osobine.
  Proizvodnja: Na ovoj zemlji dobro uspevaju sve povrtarske kulture, ali je potrebno održavati njenu plodnost i strukturu i primenjivati sve agrotehničke mere. Usled neadekvatnog korišćenja mogu se veoma brzo pogoršati njene osobine.
• Peskovita zemljišta. Osobine ovog zemljišta su velika propusnost vode, slabo zadržavanje toplote, nestabilna struktura. Veoma su laka za obradu ali su uglavnom siromašna hranjivima. Najčešće su kisele reakcije. U letnjem periodu brzo se zagreju i ne zadržavaju vlagu.
  Mere poboljšanja: Kalcifikacijom zemljišta odnosno unošenjem kreča poboljšaćete njegovu pH vrednost. Đubrenjem organskim đubrivima povećaćete njegovu sposobnost zadržavanja vlage i toplote.
  Proizvodnja: Veoma su pogodna za proizvodnju ranih useva salate, boranije, mrkve, rani krompir i paradajz.

Boja zemljišta nam govori o hemijskim i ekološkim osobinama zemljišta. Boja zavisi od prisustva humusa, gline, peska, gvožđa, silicijum dioksida i kreča i gipsa.
Prisustvo zrelog humusa daje zemlji tamnu boju, crvenkasta boja zemlje ukazuje na bogatstvo gvožđem, silicijum boji zemlju u sivkasto, a prisustvo kreča i gipsa daje zemlji žućkastu boju.

Uradite jednostavno testiranje za brzo određivanje strukture zemljišta.

Uzmite malo zemlje u šaku i poprskajte vodom a zatim između šaka uvaljajte u tanak valjak. Tako napravljen valjak savite u prsten.
Ako ne možete da uvaljate valjak, jer se raspada na deliće, u pitanju je tip zemljišta peskuša.
Valjčić se kida pri valjanju – peskovita ilovača.
Valjčić je neprekidan ali se pri savijanju kida –humusna ilovača,
Možete da obrazujete prsten, ali je napukao – glinovita ilovača,
Prsten je čitav- glinuša.

Drugi metod:
Probajte da između šaka napravite traku od zemlje. Ako ste uspeli da napravite traku dužine manje od 2 cm a da se ona nije pokidala, u pitanju je ilovača, dužina obrazovane trake od 2-5 cm obrazuje ilovasta glina, a preko 5 cm glinuša.

dipl. ing. polj. Dubravka Đurić
Izvor: poljosvet.com