želite da u kući imate uvek svežeg sezonskog povrća koje je na dohvat ruke ili želite da proizvodite povrće za koje znate čime je tretirano, gajenje povrća u saksijama je idealno rešenje za vas.
Pre nego što se upustite u kućni uzgoj povrća treba da znate par stvari. Neko povrće ne može da uspe u saksijama. Povrće koje ima dubok i razgranat korenov sistem, povrće koje zahteva obilno đubrenje i zalivanje jer intenzivno usvaja hranjiva iz zemljišta i povrće koje ima dug period vegetacije neće dobro reagovati na ograničen zemljišni prostor te takve biljke treba izbegavati.

Povrće koje se može gajiti na balkonu ili prozoru su: salata, mladi luk, rotkvice, spanać, ljuta papričica-feferona, cherry paradajz….

Sve što vam je potrebno za proizvodnju ovog povrća u kućnim uslovima je dobra humusna zemlja i saksije, žardinjere, pa čak mogu poslužiti i presečeni plastični kanisteri flaširane vode od 5 l kao i plastične kante, drveni sanduci i sl.

Zelena salata. Ova biljka se može gajiti tokom cele godine. Ima kratak period vegetacije (30-90 dana) i nema velike zahteve za hranjivima. Pre sadnje salate treba izabrati adekvatnu sortu. Postoje sorte koje su više prilagođene zimskim uslovima i one koje bolje uspevaju u leto. Za saksijsko gajenje salate najbolje je da izaberete sorte koje imaju uspravne listove od onih koje obrazuju rastresitu glavicu i time zahtevaju više prostora. Koren salate je plitak tako da dubina saksije može biti i 15-ak cm. Za sorte koje obrazuju širu glavicu ili imaju polegnut tip listova razmak je 15cm, a tip salate sa uspravnim listovima možete sejati na manji razmak.

Mladi luk se sadi u saksije dubine 15 cm a gustina sadnje zavisi od vremena kad ćete ga vaditi odnosno koliko ćete mu dati vremena za razvoj lukovice. Prvo „branje“ može da bude već 2 nedelje nakon nicanja. Mladi luk možete sejati u turnusima (vremenskom razmaku) od po 15-20 dana cele godine izuzev u letnjim i vrelim danima, jer ne podnosi visoke temperature. Lukovice se sade plitko, tek da zemlja pokrije vrh ili klicu a odmah nakon sadnje se dobro zalije umereno toplom vodom. Zahteva dosta vode pa ga treba često zalivati.

Rotkvice se sade u razmaku od 3-4 cm i u vremenskim intervalima od nedelju dana kako bi vam sukcesivno pristizala. Rotkvica dobro podnosi niske temperature a najviše joj odgovara temperatura oko 17°C. Pri visokim temperaturama, posebno uz nedostatak vode, zadebljali koren postaje sunđerast i „odrveni“ a mogu se pojaviti i šupljine u srcu korena. U slučaju da ste je preobilno zalivali vodom, doći će do pucanja korena. Najbolje je održavati umerene temperature, nešto niže noćne, umereno zalivati i nakon 20-30 dana dobićete prve sočne korene. Isto kao i mladi luk, ne podnosi visoke temperature te se ne bi trebala sejati u letnjim mesecima.

Spanać ima velike potrebe za toplotom i vodom a zahteva i zemlju bogatu hranjivima. Seje se na rastojanje od 10 cm preko rasada ili direktnom setvom semena kada može da se poseje gušće tj „posoli“ i prekrije zemljom, a kada iznikne sadi se u saksiju na konačno rastojanje od 8-10 cm. Ima plitak koren pa dubina saksije može biti oko 20 cm. Čim formira 5-6 krupnih listova može se brati.

Ljute papričice-feferoni, chili. Ovo su višegodišnje biljke koje veoma dobro podnose saksijski način proizvodnje. Vole sunce i toplotu pa ih je potrebno držati na sunčanoj strani stana. Ima velike zahteve za hranjivima pa je najbolje da bude prva kultura kod promene zemlje u saksiji kada unosite novi humus. Preporučuje se naklijavanje semena pre setve jer seme sporo niče. Naklijavanje se vrši tako što se seme stavi između vlažne hartije, gaze ili vate i drži u vlazi i na temperaturi od oko 25°C. Kada seme krene da klija postavi se na površinu zemlje (obavezno zaliti zemlju pre setve) i prekrije slojem zemlje debljine 1-2 cm, a potom se ponovo zalije. Kada naraste 10-15 cm možete početi sa prvim prihranjivanjem koje ponavljate na svake 2 nedelje. Da bi oplodnja bila uspešnija, a samim tim i broj plodova bio veći potrebno je u vreme cvetanja blago protresti biljku ili rukom preći preko nje da se „zanjiše“ i Prvi plodovi se mogu očekivati 2-3 meseca nakon klijanja biljke. Veoma je dekorativnog izgleda.

Cherry paradajz.Pod ovim nazivom podrazumevaju se sve sorte i hibridi paradajza koje daju male plodove. Neke sorte daju žut plod, neke crveni. Ukusi su takođe različiti, od kiselkastih do slatkastih što takođe zavisi od sorte. Zato dobro pročitajte deklaraciju i opis osobina sorte pre kupovine semena. Paradajz isto kao i paprika ima velike potrebe za toplotom, suncem i đubrivima. Seme se isto kao u slučaju paprike, može pre setve naklijati i položiti u vlažno zemljište, prekriti slojem zemlje i ponovo zaliti. Paprika voli vodu i biće vam zahvalna ako je redovno zalivate. Veoma lepo i dekorativno izgleda u visećim saksijama jer ima stablo koje poleže. Odlično reaguje na đubrenje pa je potrebno sa prihranom početi kada obrazuje 4-5 listova ili kada joj stablo naraste 10-ak cm. U kućnim uslovima može se sejati u februaru a na balkon se iznosi kada prođe opasnost od kasnih mrazeva tj krajem aprila, početkom maja. Potrebno je da biljku postepeno navikavate na spoljašnje uslove tako da je par dana izlažite na balkon, prvo u senku pa postepeno na sunce, a uveče je unesite u stan. Nakon nekoliko dana možete je ostaviti napolju preko noći. Dubina saksije ili bolje drvenog sanduka treba da je oko 50 cm, a obično se sadi jedna do dve biljke na razmaku od 25cm. Ne zaboravite da se paradajz oprašuje putem insekata, a ako živite na višim spratovima potrebno je u vreme cvetanja nekoliko puta dnevno preći blago rukom preko biljaka ili ih blago protresti da bi polen prešao na tučak.

Uz malo kreativnosti povrće može da bude veoma lep ukras u vašem domu, a uz to je i jestiv. Možete čak i da kombinujete povrće sa začinskim i lekovitim biljkama. Ove kombinacije raznovrsnih biljaka sem što će vašu balkonsku baštu učiniti neobičnom i lepom, zaštitiće biljke od raznih patogena. O uticaju začinskog i lekovitog bilja na povrtarske kulture kao i poželjnim kombinacijama možete pročitati u tekstu: „Uticaj lekovitog i začinskog bilja na gajene kulture“.

dipl. ing. polj. Dubravka Đurić
Izvor: Poljo Svet