Naša mala organska bašta

„To plant a garden is to believe in tomorrow.“
—Audrey Hepburn

Ovaj tekst vam stiže sa zakašnjenjem od otprilike 3 meseca, a ja zbog toga dugujem jedno veliko izvinjenje mojoj mami, koja je glavna ličnost u ovoj priči. Ona je moj najverniji čitatelj, zajedno sa mnom je na putu ka zdravijem, osveštenijem životu i deli moju ljubav prema prirodi. Često mi šalje recepte i daje ideje za nove projekte i tekstove na blogu, tako da sam htela da joj posvetim ovaj tekst i podelim sa vama njen fenomenalni projekat. Radi se o maloj, organskoj bašti u saksijama na trećem spratu zgrade. I pripremite se – ovo je post sa mnoooogo fotografija.

Moji roditelji (i mačka) žive u malom stanu na trećem spratu zgrade u Somboru. To je ujedno i poslednji sprat, tako da naša terasa nije natkrivena. Nalazi se na severnoj strani zgrade tako da imamo sunca samo u određeno doba dana i uopšte nije velika, dugačka je najviše 2.5m po mojoj slobodnoj proceni. Međutim, sve ovo nije sprečilo moju mamu da počne da uzgaja svoju malu organsku gerila baštu na toj terasi! Bašta je postala njena razonoda i u slobodno vreme dosta čita po internetu na tu temu, a kada izađe na terasu i primeti da paprika kreće da cveta ili da imamo novi grozd čeri paradajza, njenim licem se razlije posebno lep osmeh. Ja nisam veoma informisana što se tiče uzgoja biljaka i povrća, tako da sam za potrebe ovog teksta zamolila mamu da mi ispriča sve detalje – šta to sve uzgaja, koliko čega ima, kako i čime zaliva…

Začinsko bilje u saksijama

Ono što je najlakše gajiti i što može da se drži i u stanu je začinsko bilje. Jako je lepo kada možete jednostavno da izađete na terasu i uberete par listova svežeg bosiljka za salatu, ili kada napravite DIY prirodni sprej protiv komaraca sa svojom lavandom i ruzmarinom. Mi imamo dve saksije bosiljka, jednu veliku saksiju origana, jednu žardinjeru vlasca, jednu sa ukrasnim peršunomi juta celerom, i po jednu saksiju lavande i ruzmarina. Tu negde imamo i čuvarkuću u saksiji, jer što da ne? Vlasac, peršun i juta celer su u dugačkim saksijama koje imaju kuke i koje su okačene na ogradu terase, dok ostale saksije stoje na podu, gde su u svako doba dostupne našoj mački Nessie koja voli da ih njuši.

Organsko povrće u saksijama

Od povrća imamo nekoliko vrsta paprika i paradajz. U velike plastične kofe mogu da stanu i po dve različite manje biljke, ili jedna sa većom stabljikom. Paradajzi su najveći pa su uglavnom sami u kofama, ali imamo i neke stabljike papričica koje su utaknute međ’ paradajz. Sve ukupno imamo 24 stabljike paprike (babure, ajvar paprike, roge i 3 vrste ljutih papričica) i 17 stabljika paradajza, od kojih je 8 biljaka čeri paradajza a ostalo je običan (sorte su tzv. novosadski, amerikaner i magnum).

S obzirom na to da se ove biljke gaje u žardinjerama, saksijama i kofama, koren nema puno mesta za razvoj i te biljke nikada ne mogu da budu velike kao one koje se gaje napolju. Takođe, pošto nisu prskane nikakvim hemijskim sredstvima koja pospešuju cvetanje, rast i plod, naše povrće nikada neće dati ploda kao biljka iz bašte. Ali i pored svih tih ograničenja, naša tročlana porodica (četvoročlana ako računate mačku, ali ona nije preterani ljubitelj povrća) ima dovoljno paprika, paradajza i začinskog bilja da to ne moramo više da kupujemo. Imamo preslatke bebe paprike koje izgledaju baš kao prava babura, samo što su višestruko manje, i imamo najukusniji čeri paradajz koji nam već dve godine za redom odlično rađa.

Organsko gajenje biljaka: prirodna prehrana i zaštita

Moja mama se oduvek trudila da ja jedem zdravo i da u mene usadi svest o zdravom životu i pravilnoj ishrani, u čemu jeočigledno i uspela. Ja jedem mnogo povrća, što bi trebalo da bude super stvar, međutim danas se sve manje i manje zna kako je gajeno voće i povrće koje kupujemo i šta mi to zapravo jedemo. Iz tog razloga sam mami ja bila veliki motiv i razlog da počne da uzgaja male količine organskog, neprskanog povrća. Prskanje hemikalijama nikako nije dolazilo u obzir, tako da je mama pronašla efikasne prirodne preparate za podsticanje rasta biljaka, kao i prirodne načine zaštite.

Preneću vam mamine reči u potpunosti jer nikako nisam stručnjak na ovu temu. Ovo su stvari koje mi pravimo i koristimo i koje su se veoma dobro pokazale. Što se tiče prehrane:

„Prehranjujemo sve biljke mešavinom pelina, gaveza i rastavića. To se potopi u vodu i ostavi da odstoji par dana, onda se razredi sa još vode i sa tim se zalivaju biljke svakih desetak dana. Običnom vodom zalivamo nakon što ona odstoji, da iz nje izađe hlor. Ako ima kiše onda danima ne zalivamo, a ako su velike vrućine onda svako veče, kada se zemlja ohladi. Još jedan način prehrane: ljuske od jajeta i ljuske od krompira ostaviti da stoje u vodi neko vreme, i posle tom vodom zalivati biljke svakih nekoliko dana. Ljuske od jajeta u vodu ispuste kalcijum i minerale i zbog toga ova mešavina pospešuje rast biljaka i stvaranje plodova.“

Preventivna zaštita biljaka:

„Biljke povremeno prskamo rastvorom gaveza, pelina i rastavića a ponekad i rastvorom mleka i vode 1:10. To štiti biljke od vaši i drugih nametnika, a mleko preventivno deluje kao zaštita od peranospore i sive plesni. Siva plesan se dobije zato što kada je zemlja jako mokra – bilo zbog kiše ili preteranog zalivanja – i kada na to udari sunce, iz te zemlje krene da isparava voda i biljkama kreću da žute i otpadaju donji listovi. Još jedan način kako se biljka može zaštititi od sive plesni je tako što se stavi slama na zemlju – slama štiti biljku od isparavanja vode. Ako se već desilo da se biljka razbolela, prska se rastvorom mleka po donjem delu stabljike gde su otpali listovi i to pomaže rastu novih listova.“

Međutim, mama kaže da je ipak najbolja zaštita i prehrana biljaka ljubav. Ona sve to gaji sa velikom ljubavlju, da bi njeno dete jelo zdravo, neprskano povrće.

Najbolja mama na svetu ♡

Za kraj ću vam navesti još nekoliko stvari u nadi da ću vas podstaći na razmišljanje o pravljenju sopstvene organske baštice. Prošle godine su sve biljke zasađene krajem aprila: za paprike i paradajze je kupljena rasada a začinsko bilje se sejalo, osim lavande i ruzmarina koji su kupljeni kao gotove biljke. Prve cvetove i plodove smo imali već u maju mesecu. Kada je došla jesen i kada je zahladilo, mama je sve saksije, kofe i žardinjere unela unutra u zgradu, ispred našeg stana. Tu je povrće nastavilo da zri još neko vreme i poslednju šaku čeri paradajza smo ubrali u decembru. Ove godine je situacija bila vrlo slična, i trenutno, u novembru, imamo pregršt cvetova na paprikama. Paradajzi i dalje zriju – čekaju da dojurim kući u Sombor za vikend i da ih sve pojedem.

Imate celu zimu da razmišljate o ovakvom projektu, i nadam se da će na proleće kod nekih od vas zamirisati barem neko divno začinsko bilje u saksijama! To može biti odličan mali hobi, koji usput može da se očerupa i koristi u jelima, a i da posluži kao dekoracija prostora. Ja lično imam na umu lavandu i nanu za svoj stan u Beogradu.

Nadam se da vam se svideo ovaj tekst i da vas je barem malo inspirisao! Ja sam jako ponosna na našu bašticu tako da sam se potrudila da vam je uslikam iz svakog ugla. Ako vam se dopalo, ostavite neke lepe komentare da ih moja mama posle čita i crveni. 

Priča preuzeta sa bloga http://health-alt.blogspot.com/?m=1