Samoodrživost je životni stil kojim se pokušava umanjiti individualno ili društveno korišćenje Zemljinih prirodnih resursa i ličnih resursa takođe. Metodama samoodživosti pokušava se umanjiti emisija ugljenikovih jedinjenja kroz menjanje načina transporta i korišćenja energije i ishrane. Oni koji se zalažu za samoodrživost žive živote u skladu sa „ekologijom Prirode„, prateći njene cikluse. Samoodrživo življenje je sposobnost i praksa u obezbeđivanju svih ličnih potreba i potreba domaćinstava bez uzimanja pomoći i resursa van okvira tog domaćinstva. Ono se oslanja na mnoštvo znanja i veština, kao i na želji pojedinca i zajednice ka samostalnosti.

Metode funkcionisanja samoodrživog – nezavisnog domaćinstva

Građenje sa prirodnim i recikliranim materijalima:

Materijali za ekološko građenje
Samoodrživa kuća treba biti sagrađena od materijala koji se nalaze na licu mesta. Prenos materijala troši energiju i samim tim nije ekološko. Hiljadama godina čovek je radio ovako i gradio materijalima kao što su drvo, kamen, zemlja, glina i dr. Danas postoje planine post-produkata naše civilizacije koji se nalaze u svakom okruženju. Ovo su prirodni resursi savremenom čoveku.  Ovi materijali i tehnike njihovog korištenja su dostupni običnom čoveku i po pitanju cene i veština za njihovo korištenje.
Osnovni materijali za izgradnju samoodrživog doma mogu biti nadjeni na samoj lokaciji gde planiramo izgradnju. Zemlja, glina i kamen dostupni su svakom graditelju. Drvo se koristi u iste svrhe samoodrživosti ukoliko se to čini racionalno (ko drvo u kuću ugradi treba drugo i da zasadi).

U čitavom svetu počela je renesansa građenjem zemljom (COB-kombinacija zemlje, gline, peska i slame), što je nekada na našim prostorima bilo uobičajeno. Dok je vek trajanja kuće današnjice građene sada, klasičnim materijalima, oko 50 godina, kuće od blata traju i preko 300 godina za šta postoje i dokazi ovako građenih kuća na mnogim mestima u svetu. Zidovi se mogu graditi i od drugih materijala kao što su balirana slama, oblice, kese punjene zemljom, sve svakako dostupno svima nama u blizini, isto kao što je i znanje o metodama građenja dostupno u slobodnoj biblioteci interneta. Osnovna noseća građevinska komponenta ovih kuća mogu biti čak i reciklirane automobilske gume punjene kompaktnom zemljom, koje formiraju blok od nabijene zemlje spakovane čeličnim pojasom gume. Rezultat korišćenja ovakve cigle su noseći zidovi koji su zapravo neuništive forme.

Priroda materijala
Da bi materijali imali karakteristike potrebne za gradnju samoodržavajućih, ekološki opravdanih kuća, oni moraju imati tačno određena svojstva. Materijali moraju da se usaglašavaju sa prirodnim okolišom, a ne da ga narušavaju. Mnogi materijali koji se danas koriste nemaju svojstva koja će biti navedena, zbog toga je potrebno prihvatiti nove koji se uklapaju.

* „Sa lica mesta“:
Sa socijalno-ekonomskog gledišta ovakva “biokonstrukcija” je profitabilnija od klasično gradjene kuće, jer su sirovi materijali sa lica mesta jeftiniji, dok se stvara potreba za većom radnom snagom (i otvara mogućnost organizovanja moba). Troškovi održavanja ovih konstrukcija su umanjeni, jer su njeni materijali prirodni i prilagodjavaju se promenama temperature i vlage.  Ušteda ovim načinom građenja je preko 35%.

Materijali se nalaze svuda. Njihov prenos sa velikih razdaljina nije ekološki opravdan i koristi prekomernu količinu energije. Građevinski materijal mora biti lako dostupan običnom čoveku i njegovo korišćenje mora imati mali udar na energetsku situaciju planete. Proces njegovog modelovanja u formu za korišćenje treba da troši malo ili nimalo energije. Ovo bi dovelo do široke potrošnje materijala, a uštede naše planete. Broj ljudi se sve više povećava i biće potrebno rekapitulirati sve pojedinosti naših života i njegovih procesa kako bi živeli u skladu sa niskom potrošnjom prirode, te ne bi doveli do njene potpune konzumacije.

* Termalna masa:
Da bi održavala povoljnu temperaturu za život ljudi i biljki unutar nje, ova kuća svojom konstrucijom i materijalima mora biti poput baterije za čuvanje energije. Materijali moraju biti nabijeni i masivni kako bi zadržali temperaturu.

* Izdržljivost:
Gradili smo drvetom vekovima. Drvo je organsko i biorazgradljivo. Ono nestaje vremenom, te smo osmislili razne otrovne hemijske proizvode kako bi namazali njegovu dugovečnost. Da ne pominjemo kako drveće proizvodi kiseonik. U svojoj okolini trebali bi tražiti materijali koje svojom prirodom mogu da traju. Drvo je dobar materijal tamo gde masa ne igra ulogu i gde neće biti izloženi razarajućim faktorima, tako da ga nije potrebno dodatno obezbeđivati.

* Otpornost:
Zemljotresi su goreće pitanje u mnogim delovima sveta. Kako zemljotresi izazivaju horizontalna pomeranja  ili trešenje strukture, preporučljivi su materijali visoke otpornosti ili koji imaju dovoljnu gipkost da se pomeraju sa ovim pokretima. Krhki materijali kao što je beton skloni su pucanju i lomu. Idealna struktura materijala koja je najotpornija ovakvim pomeranjima je opet zemlja.

* Lako korišćenje
Ovi materijali bi, osim svoje rasprostranjenosti, trebali biti laki za korišćenje osobama bez obzira na nivo njihovog znanja. Ovi materijali bi trebali biti laki za održavanje.

ENERGETSKA NEZAVISNOST
* Termalno/Solarno Grejanje i Hladjenje
Za sammoodrživ dom se može reći da pre svega koristi sistem termalne mase, pa tek onda solarni.

Kako bi se solarna (energija Sunca) iskoristila potrebno je pravilno okrenuti kuću kako bi njeni zidovi bili maksimalno osunčani (insolirani).

Ovakva kuća može biti polu-ukopane konstrukcije, jer je temperatura dosta stabilnija unutar zemlje nego tik iznad nje. Ona je napravljena tako da reaguje sa ova dva izvora temperature, jer koristi zemlju za hladjenje i stabilizovanje temperature unutar kuće ukoliko je pravilno isprojektovana.  Materijali koji okružuju unutrašnje prostore ovakvih kuća moraju biti gusti i masivni da bi sačuvali temperaturu potrebnu da obezbede  okolinu pogodnu za stanovanje ljudi i biljaka. Ova kuća radi kao „baterija“ za čuvanje temperature.

Grejanje
Sunce zagreva masu, masa čuva toplotu a izolacija sprečava da izađe. Što je više mase to je veći kapacitet čuvanja toplote. Kada sunca nema, toplota sačuvana se emituje u prostor, jer toplota putuje u pravcu hladnoće. Ukoliko se kuća okrene prema jugu gde se nalazi veliki prozori i svetlarnik, kroz osunčani pod se može sprovesti toplota tako da „puni“ masivne zidove na severu, koji tokom noći čuvaju toplotu unutar prostorija.

Hlađenje
Ako je potrebno hlađenje, može se iskoristiti hladnija temperatura zemlje ili blokirati pristup suncu.  Hladnija masa zemlje radi u simbiozi sa masom kuće, ona se apsorbuje u masi i „teče“ u unutrašnji prostor za življenje. Ukoliko je potrebno rashladiti prostor, ukida se pristup sunčanih zraka i primenjuje prirodno cirkulisanje vazduha. Termalna masa skloništa u kombinaciji sa masom zemlje čini bateriju za prikupljanje potrebne temperature.

Svojom pravilnom orjentacijom ova kuća optimalno iskorištava kretanje sunca i koristi ovu insolaciju za procese grejanja, stvaranja električne energije i proizvodnju hrane unutar nje same. Ukoliko se za pripremu hrane koriste zidani (zemljom ili drugim materijalima) šporeti i rerne koji štede gorivo, ova energija se takođe može usmeriti kako bi se zagrevao unutrašnji prostor. Zbog ovog načina interakcije izmedju sunca i zemlje, samoodrživ dom koristi malo ili nimalo fosilnih goriva da bi održao prijatnu temperaturu u bilo kojim klimatskim uslovima. Ovaj sistem se stoga pokazuje kao najbolji u terminima ekonomske i energetske efikasnosti.

Solarna i Eolska Energija (Elektricitet od sunca i vetra)
Elektricitet : Samoodrživa domaćinstva proizvode svoju električnu energiju uz pomoć fotovoltažnog i eolskog (energija vetra) sistema, a sve je veći broj novih tehnologija za proizvodnju struje i cene sve prihvatljivije. Energija se čuva u baterijama, a iz njih se koristi za sve elemente domaćinstva (veš mašine, kompjutere, kuhinjske aparate, usisivače i dr.) Ovakve kuće svakako umanjuju korišćenje standardnih izvora energije.

Voda: sa neba, čista i spremna za korišćenje
Ove kuće sakupljaju vodu iz atmosfere (kišu i sneg) i koriste je četiri puta za sveukupne potrebe u idealnom sistemu. Sa krova voda se sakuplja i kroz prečišćivače vodi u cisterne. One su locirane iznad kuće i ukopane radi zaštite od sunca. Iz cisterne se prirodnim padom voda teče u Organizacioni Modul za vodu, gde se nalazi filter za prečišćavanje. Pumpa gura vodu u posudu za pritisak da bi obezbedila dovoljan pritisak za korišćenje. Filteri čiste vodu da bi bila podesna za konzumiranje. Tada se voda koristi ili zagreva solarnim grejačima (ili uz pomoć prirodnog gasa, ukoliko ima potrebe), osim za potrebe WC šolje. Iskorištena voda odlazi na prečišćavanje, kroz unutrašnje botaničke ćelije u stakleniku. Ta voda se koristi za WC šolju, nakon čega odlazi u septički tanker u kome se ponovo prečišćava i koristi za spoljne botaničke ćelije.

Ovaj sistem, dakle, predstavlja sakupljanje vode, njen dalji tretman, ponovno korišćenje i tretiranje otpadnih voda. Ukoliko je sistem dobro urađen, čak i u predelima sa malim količinama padavina, nije potreban bilo koji drugi izvor vode, da bi kuća bila samoodrživa. Redukcija potrošnje vode vrši  se korišćenjem sive vode za WC šolju, nisko protočnim tuševima, mašine sa malim potrebama za vodom, ručnim pranjem suđa. Ukoliko je hemija koja se koristi za pranje i održavanje higijene biorazgradiva (organska), ove kuće takođe mogu imati male botaničke jedinice sa biljkama koje služe prečišćavanju vode. Samoodrživo domaćinstvo ne ispušta kanalizacionu vodu pod zemlju, niti mu je potrebno eksterno pražnjenje. Sva voda koja se sakuplja koristi se. Kompletan sistem moguće je sastaviti jednostavno. Ovde treba pomenuti da samoodrživost podrazumeva kompostne toalete koji pretvaraju ljudske fekalije u bezbedni kompost kroz grejanje, dezinfekciju i dehidraciju.

Ovakav sistem ne zagadjuje podzemne vode i rešava sve veći problem nedostatka čistih voda. Koji god scenario da se bude odigravao u budućnosti, nedostatak vode je takodje prisutan, a ovo je siguran način da do njega nikad ne dodje. Ovo je prosto prilagodjavanje tj.adaptiranje na postojeća dogadjanja.

Proizvodnja hrane
U sklopu samoodrživog ekološki opravdanog domaćinstva nalaze se jedinice za proizvodnju hrane. Ove botaničke ćelije se mogu napraviti u stakleniku koji je južna fasada kuće. Ove ćelije imaju višestruku namenu – one obezbeđuju hranu, daju kiseonik i prečišćavaju vodu.

Van samoodržive jedinice moguće je đubriti baštu iz kompostnih kanalizacionih jama.

Saoodrživi domovi izgrađeni su u skladu sa principima Permakulture koja podrazumeva projektovanje doma i okućnice u skladu sa Prirodom u kojoj se gradi objekat, koristeći njene resurse kroz pravilno lociranje gradnje i sadnje u datom reljefu. Permakultura predstavlja još jedan od značajnih sistema u dizajnu samoodrživih ljudskih naseobina. Ona se bavi znanjima kako proizvesti potrebne zalihe hrane, simulirajući procese prirode.

Permakultura je takođe i skup znanja o dizajniranju održivih ljudskih zajednica. Nastala je kao spoj starih tradicionalnih tehnika obogaćenih novim znanjima i tehnologijom iz mnoštva znanja i ljudskog delovanja, poput arhitekture, građevinstva, poljoprivrede i šumarstva, hemije, biologije, sociologije, urbanizma, ekologije, ekonomije, energetike, racionalnog korišćenja voda i otpada, itd. Permakulturni principi podrazumevaju organsku proizvodnju hrane.

Permakultura uzima u obzir lokalnu kulturu, klimu, lokalne uzorke i navike, te nudi bazično znanje o posmatranju specifičnosti krajolika, klime, zemlje, flore i faune, insolacije i vode, te ih uvrštava u jedinstveni dizajn prilagođen određenom korisniku ili korisnicima.

Permakulturni dizajn bazira se na osnovnim principima – briga za ljude, briga za Zemlju i pravedna raspodela resursa.

Autor:  Kristina Inaurum   kristinaurum@gmail.com

Literatura:
Fotografije preuzete sa http://earthship.com/
Opšte definicije sa http://www.wikipedia.org/