Zaštita drveta na prirodan način

Za drvo je od posebnog značaja pravilna zaštita, ako se ona ne uradi na pravilan način, odnosno ako se prilkom zaštite koriste opasna hemijska sredstva koja su u širokoj upotrebi, sve dobre karakteristike drveta su uništene, tako da se drvo pretvara u izuzetno opasan i neprihvatljiv materijal sa stanovišta biološke izgradnje.

Dva najvažnija problema koja moraju ispravno da se reše kod upotrebe drveta jesu:

–     protivpožarna zaštita i

–     zaštita drveta od insekata, vlage i truljenja.

Važno je napomenuti da vlažnost drveta prilikom ugradnje, mora biti ispod 14%, a idealan pocenat je 10%.

Zaštita drveta od požara može da se postigne naknadno:

–     premazima ili silakatnim kompozitima,

–     zaštitnim malterima, oblaganjem negorivim mineralnim pločama, i

–     gipsanim pločama.

Mišljene većine ljudi jeste da su drvene kuće veoma podložne požaru. Međutim, statistike govore suprotno, naime broj požara u drvenim kućama je dvostruko manji nego u kućama koje su izgrađene od klasičnih materijala.

Drvo sporo sagoreva zbog male termoprovodljivosti i formiranja ugljenisanog sloja na površini. Drvene konstrukcije mogu znatno duže da se odupru požaru od metalnih konstrukcija kod kojih dolazi do rušenja pre tačke topljenja. Prilikom sagorevanja drvo ne oslobađa štetne supstance, koje drugi materijali oslobađaju prilikom požara, ponekad je prilikom požara mnogo opasnije biti izložen isparenjima koji dovode do trovanja nego samoj vatri.

Ekološki prihvatljiva sredstva za smanjenje zapaljivosti drveta su boraks, zatim sredstva za impregnaciju na bazi oksidnih boja i vodenog stakla.

Zastita drveta od truljenja i štetočina.

Pošto je drvo materijal koji se koristi direkno iz prirode mora se voditi računa o određenim pravilima prilikom ugradnje. Ako je procenat vlažnosti u drvetu veći od 14%, ili se pak drvo ugrađuje u sredinu gde će biti izloženo povećanoj vlazi, a nema provetravanja, onda veliku opasnost predstavljaju pojave i razvoj raznih štetočina: gljivica, mikroorganizama, buba i slično, što opet ima za posledicu truljenje i propadanje drveta. Da bi se ovaj rizik sveo na minimum, a kasnije olakšala zaštita drveta, u toku pripreme i njegove ugradnje treba se pridržavati sledećih uslova:

–     drvo, po mogućnosti, seci u zimskom periodu, kada je pojava štetočina najmanja, a sokovi u njemu minimalni;

–     koru i okrajke odstraniti, jer se tu nalaze jaja iz kojih se razvijaju larve štetočina

–     upotrebljavati samo zdravo i jedro drvo

–     drvene elemente po potrebi pre ugrađivanja treba zagrejati specijalnim aparatom, tako da eventualna jaja i larve budu uništeni visokom temperaturom

–     sve prsline i pukotine (ukoliko postoje) popuniti biokitom, na bazi firnajza, kalujumovog vodenog stakla i određenih punilaca, kome se mogu dodavati pigmenti po želji

–     ugrađeno drvo, naročito u podu, mora se učiniti nepristuoačnim za pojavu insekata, ato se postiže začepljavanjem svih rupa, spojnice i drugih propusta koji su nastali u toku izvođenja radova.

Jedan od najvažnijih uslova za zaštitu ugrađenih konstruktivnih elemenata i ostale drvene građe jeste njihovo dobro provetravanje. Svi krovni elementi su zaštićeni krovnim pokrivačem od vlage i u većini slučajeva je provetrenost krovnog prostora u potpunosti obezbeđena. Da bi se isto postiglo i kod zidova, potrebno je ostavljati vazdušni slij za provetravanje, tako da se ugrađeni drveni elementi ( fasadni stubovi, podkonstrukcija i sl.) mogu nesmetano isušivati.

Elementi drveta kao što su stubovi, fasadne obloge i ostalo, koji se vezuju za temelje i temeljne grede, moraju biti ugrađeni na minimalnom rastojanju od 30cm iznad kote trotoara, kako bi se sprečila pojava vlage iz temelja i prskanje sa trotoara.

Na samu trajnost  drveta mnogo utiče i način njegove upotreba. Najveću trajnost drvo dostiže u sasvim suvoj atmosferi, jednolične i relativno niske temperature, pri stalnoj cirkulaciji vazduha. Veoma je trajno drvo ako je stalno pod vodom ili ledom. Najmanju trajnost drvo ima, kada je zaraženo saprofitima i ispunjava optimalne potrebne uslove za razvitak gljiva: toplotu, vazduh, vlagu i hranu za gljive. Ako od ovih uslova, bar jedan nedostaje, na može doći do razaranja drveta gljivama, odnosno truljenja. Drvena građa se može zaštititi od truljenja, od razornog dejstva insekata i naizmeničnog sušenja i upijanja vlage, sušenjem, izolacijom, natapanjem (impregnisanjem) različitim sredstvima za konzervaciju i sl.

Hemijska sredstva, kojima se štiti drvo od štetočina i truljenja su vrlo opasna jer sadrže otrovni sastojak „PCP“, te je njihova proizvodnja u vecini zemalja zakonom zabranjena.

Ova sredstva su posebno opasna, ako se primenjuju u unutrašnjim prostorijama, tako da njihovo otrovno isparenje može da traje godinama. Otrovna sredstva na bazi „PCP“ mogu se uspešno zameniti manje opasnim ili bezopasnim materijalima, a to su: lug, soli boraksa, otopine sode, kao i sredsva za duboku impregnaciju koja se koriste za spoljnu zaštitu drveta.

Za unutrašnju zaštitu najčešće se koriste: lanenu firnajz, kalofonijum, četinarske smole i pčelinji vosak.

Premazi lanenim uljem (firnajzom).

Vreme sušenja lanenog ulja je veoma dugo, pa se u tvrhu koristi laneni firnajz. Laneni firnajz se dobija od lanenog ulja kojem se prvo dodaju materijali za isušivanje „sikativi“, a potom se čitava smesa iskuvava, pri čemu laneno ulje dobija potpuno nove karakteristike. Laneni firnajz predstavlja vezivno sredsvo u proizvodnji uljanih boja, lakova i glazura, a u mnogim slučajevima, laneni firnajz se može koristiti potpuno sam u površinskoj obradi drveta kao najjednostavniji, najzdraviji i najjeftniji materijal.

Obrada firnajzom naglašava prirodnu strukturu drveta, pri čemu firnajz duboko prodire u drvo, tako da se stvara potrebna zaštita, a obrađene površine dobijaju prijatnu toplinu i svetložućkastu boju.

Kod jednostavne obrade drveta počinje se tako, što se prvo nanese penatrat, koji se sastoji od mešavine lanenog firnajza i alkohola – 1:1 ( ili mešavina firnajza i balzam terpentina iste razmere), kojem se dodaje ekstat lavande.

Penetrat se utrlje krpom, ili se površina jednostavno premaže običnom četkom i ostavi da odstoji sve dok potpuno ne upije ( oko 15 minuta pri temperaturi većoj od 15 stepeni). Penetrat ima sposobnost regulisanja vlage i propuštanja vodene pare, a koristi se i kao podloga za sve vrste glazura i boja na bazi lanenog ulja (firnajza)

Posle nanošenja penetrata i potrebnog odležavanja, pristupa se izradi drugog sloja, koji se sastoji od čistog firnajza. Vreme sušenja ovog sloja pri temperaturi od 15 do 20 stepeni, traje obično jedan dan. Nakon toga površina se glača lanenom krpom povlačenjem u pravcu vlakana, sve dok površine ne bude podpuno suva.

Za običnu zaštitu ovaj sloj zadovoljava potrebne zahteve.

Ako se traži posebna obrada onda se posle ova dva premaza površina izbrusi šmirl papirom, a postupak se ponovi još jednom, ili dvaput ( čistim firnajzom).

Da bi firnajz što bolje i dublje prodro u drvo može se zagrevati spuštanjem u posude u vodu, čija je temperatura 60-70 stepeni.

Ovim postupkom se mogu uspešno obrađivati stare površine, pri čemu se iste moraju očistiti mehaničkim putem, ili rezređivačima na bazi alkohola i balzam terpentina.

Zaštita konstruktivnih i ostalih „zaklonjenih“ drvenih elemenata od truljenja i štetočina, vrlo efikasno se ostvaruje premazom krečnog mleka kome se dodaje 2% kazeina. Ova zaštita ima protivpožarno dejstvo.

Impregnacija drveta

Drvo u spoljnoj sredini je naročito ugroženo usled zagađivanja „smogom“, UV zracima i vlagom, dok su drveni podovi izloženi velikoj mehaničkoj opterećenosti, pa se pre bilo kakve obrade mora vršiti duboka impregnacija.

Impregnacioni materijal dobija se mešanjem lanenog firnajza i balzam terpentina kojem se dodaje određeni procnat lavande. Penetrat treba nanositi u vrućem stanju ( oko 70 stepeni) premzivanjem četkom više puta u razmaku od 10 minuta ne čekajući da se predhodni sloj osuši. To se ponavlja sve dok se drvo podpuno ne zasiti. Kod zadnjeg premaza višak materijala se skida lanenom krpom.

Preko ovako pripremljene podloge nanosi se „lauza“, uljane boje, bajcovi i sl.

Lazure

Lazure su proizvodi koji čine prelaz između uljanih boja i lakova,  jer sadrže manji procenat pogmenata i vezivnog sredstva, tako da površine obrađene ovim sredstvom zadržavaju prirodnu strukturu, i ne formiraju „film“ koji sprečava prirodno „disanje“ drveta. Sirovine za izradu lazura su: prirodne smole (tisa, kalafonijum, šel-lak), biljna ulja, biljni i ogsidni pigmenti, glicerin, amonijum sapun, alkohol i lavandino ulje.

Površinu, na koju se nanose lazure, potrebno je detaljno očistiti a po potrebi i oprati. Zatim se ovako očišćena površina izbrusi, očisti od prašine, pa se tek onda može pristupiti površinskoj obradi. Lazure treba povremeno mešati pre upotrebe da bi se sprečilo taloženje pigmenata. Ovo sredstvo nanosi se u dva sloja pri čemu se pravi pauza od 24 do 48 sati između nanošenja prvog i drugog sloja. Lazure se prvenstveno koriste za spoljnu obradu površina.

Bajcovanje

Za obradu unutrašnjih površina kod prozora, vrata i lamperije može se primenjivati takozvano „bajcovanje“ pri čemu se dobijaju esteski izvanredno dopadljive površine u željenom tonu. Bajc se nanosi preko čiste i suve površine i ima ulogu penetrata. Kao pigmenti ovde se koriste ljuska od crnog luka, prah od kafe, kora od trešnje, oraha i limuna, a u nekim slučajevima se upotrebljava i lavanda. ovi pigmeti se kuvaju u rastvoru soda-voda 1:1 oko 2 sata, a mešavina se nanosi na drvo dok je još vruće.

Pored ovog načina pripremanja, za spravljanje bajca možemo koristiti rezance soje lecitin, ekstahovani kesten u špiritusu i balzam terpentinu ili lanenom ulju. Završni sloj je obično bezbojni biljni lak.

Obrada drveta voskom

Standradni sistem obrade drveta je obrada voskom. to je ujedno i najkvalitetnija obrada drvenih površina. Površine koje će se obrađivati voskom moraju predhodno biti obrađene poluuljem. U biologiji građevinarstva posebnu ulogu igraju balzami od pčelinjeg voska. to je sredsvo koje pruža najbolju i najzdraviju zaštitu drveta, čak sprečava i prodor vode. Pod balzamom se podrazumeva gusta masa koja se nanosi u dva vrlo tanka sloja. Drvo premazano voskom zadržava prirodan miris. U kućama gde je drvo obrađeno balzamima od pčelinjeg voska sa dodatkom malog procenta (ispod 1 %) eteričnih ulja, vlada vrlo prijatna atmosfera.

Prašina koja se sakuplja na ovako obrađenim površinama nije podložna naelektrisanju, što povoljno utiče na osobe koje pate od različitih vrsta alergija.

Kao što je poznato sirovine za izradu balzama su : pčelinji vosak, vosak od tisovine, laneno ulje, balzam terpentin, a za izradu laka za podove dodaje se „karnabu vosak“, koji se dobija od jedne vrste južnoamaričke palme.

Ovde ćemo dati jedan recept za pravljenje politure od pčelinjeg voska koja može služiti za zaštitu stolarije, drvenih obloga i određenih elemenata nameštaja, a možemo je sami napraviti.

Prvo se izvrši zaštita poluuljem (laneni firnaj-balzam terepentin 1:1), na već opisan način. Nako 1-2 dana površina se obrađuje balzamom od pčelinjeg voska koji se spravlja na sledeći način: pčelinj vosak se istruže i doda u posudu određene zapremine gde je već nasut balzam terpentin, pri čemu je razmera mešanja vosak-balzam 1:2,5. Mešavina se kuva na pari oko dva sata, pa se posle toga balzam razblažuje terpentinom (1:1). Ova vrsta balzama može se tonirati oksidnim i biljnim pgmentima, pri čemu količina boje ne sme preći 3% ( težinski), jer bi veće učešće uništilo neke dobre osobine ovog balzama.

Sušenje impregnacionog sloja traje 24 sata, pa se posle toga vrši nanošenje balzama od voska, pri čemu balzam mora biti u tečnom stanju zagrejan na 70 stepeni. Balzam se nanosi četkom ili lanenom krpom i to u vrlo tankom sloju. Nakon 3-4 sata vrši se polranje lanenom krpom, pri čemu se dobijaju vrlo sjajne površine.

Obrada drvenog poda

Drveni podovi su po pravilu, izloženi mehaničkim uticajima. Zbog toga treba obratiti pažnju na impregnacuju i površinsku obradu, kao i održavanje podova. Izvedena obrada mora da pruži zaštitu od vode, zaštitu od prašine, omogućiti lako održavanje, kao i laku popravku oštećene površine.

Priprema površine

Pre obrade, pod mora biti izbrušen, otprašen i potpuno očišćen. ako u podu postoje prsline i pukotine onda se iste popunjavaju mešavinom drvene strugotine od poda, i laka koji se koristi za završnu obradu. Ovako kitovana mesta moraju da odstoje 24-48 sati. potom se površina detaljno očisti i otpraši.

Impregnacioni sloj se nanosi u svemu kako je to već objašnjeno, s tim što zadnji sloj treba da se suši 24 časa, zatim se lagano obrusi, pa se nanosi još jedan vrlo tanak sloj impregnacije. Nakon 10 minuta višak se odstrani pamučnom ili lanenom krpom. Ovaj zadnj sloj treba da je zaštićen 24-48 sati.

Završna obrada se izvodi biljnim balzamom ili čvrstim voskom. to je specijalan vosak koji se dobija mešanjem pčelinjeg voska i „karnabe voska“. Ovaj balzam se nanosi u tankom sloju pamučnom ili lanenom krpom. Kod većih površina preporučuje se mašina koja ima uređaj za stalno zagrevanje voska. Posle 24 časa od nanošenja završnog sloja, površina se polira lanenom krpom pri čemu dobija svilenkasti sjaj.

Podpuna čvrstoća se postiže za oko 7 dana, i za to vreme podne površine treba da budu zaštićene.

Prosečna trajnost građevinskog drveta izražena u godinama

Proizvodi od drveta. Od četinara najviše se uptrebljavaju u građevnskoj tehnici su bor, smrča, jela i ariš. Primena ovih vrsta drveta je raznovrsna: u mostogradnji, za izradu šipova, stubova, željezničkih pragova, jamske građe, u zgradarstvu, stolarstvu, za izradu furnira, skela, međuspratnih i krovnih konstrukcija i brodskih podova. Od lišćara u građevinarstvu se najviše primenjuju bukva, hrast, jasen i brest. Ove vrste drveta  upotrebljavaju se za izradu pragova, parketa, nameštaja, furnira. Pored ove upotrebe, hrastovina se upotrebljava i mnogo šire, kao za šipove, mostove, kaldrmu, jamsku građu.

Ono što je posebno važno napomenuti jeste da proizvodi od drveta koji su nastali lepljenjem lepkovima na bazi formaldehida, mogu biti štetni po zdravlje ljudi. Jedan od najpopularnijih materijala ovog tipa jeste iverica ili medijapan. Ovi proizvodi su u savremenim enterijerima veoma rasprostranjeni i popularni, mogu se kupiti u svim oblicima i bojama, kao pločasti materijali lako se sklapaju i za mnoge ljude predstavljaju sinonim za uređen i moderan dom. Problem je u tome što su takvi materjali, zbog lepkova koji se koriste pri proizvodnji, izuzetno štetni i po svaku cenu ih u izradi enterijera treba izbegavati.

Čisto, prirodno drvo, zaštićeno na prirodni način, je najlepši i najzdraviji materijal koji možete sebi da priuštite, kod nas je cena drveta prihvatljiva i treba ga maksimalno koristiti u izgradnji kuća.

Arh. Ivana Rakarić

literatura: Bioizgradnja, Radojica Terzić