Autoseminacija. Usevi koje nikada ne morate presaditi

Ono što čini da vaš vrt bude samoodrživ jeste proizvodnja vlastitog semena. Proizvodnja vlastitog semena se obavlja kada smo odabrali pogodnu kulturu, sačekali da seme sazri, pokupili ga i odložili na bezbedno mesto do naredne setve. Postupak autoseminacije u vašem vrtu, zasniva se na tome da je potrebno da odaberete kulturu koju želite da rasadite, pustite je slobodno da završi svoj prirodni ciklus i sama odbaci svoje seme nazad u zemlju, dakle nema sakupljanja i skladištenja semena. Na ovakav način u vašem vrtu uvek imate biljke koje slobodno rastu. Možete jednostavno pustiti semenke da padaju, neposredno pored matične biljke, ili sakupljene semenke, na licu mesta staviti u zemlju na željeno mesto.

Što se tiče autoseminacije povrća, lekovitog bilja ili višegodišnjeg cveća, moraćete da naučite kako da prepoznajete sadnicu, i da ih ne okopavate. Ukoliko sadnice zahtevaju promenu mesta rasta, jednostavno ih podignite sa busenom zemlje i premestite ih.

Posle izvesnog vremena u vašem vrtu će biti veći broj biljaka koje rastu slobodno, ako ih imate više nego što vam je potrebno, podelite ih sa prijateljima i porodicom. Negovanje biljaka samo-sejačica je odličan načina da se osigura raznolikost cveća koje obezbeđuju dovoljne količine polena i nektara za insekte.

Pokretanje procesa autoseminacije u vašoj bašti je jednostavno, dovoljno je da tokom godine ostavljate željene biljke da stignu da završnog procesa svog sazrevanja, ako vam trenutno mesto postojeće biljke ne odgovara, samo skupite seme i prebacite u drugi deo bašte i obeležite prostor, da ne biste pomislili da je korov kada počne vegatacija. Većina sadnica će se pojaviti u prvoj godini, nakon što je biljka samo-sejačica rasula svoje seme, ali postoji i određeni broj biljaka koje će isklijati u narednim sezonama.

Rad sa biljkama samo-sejačicama štedi vaše vreme i trud, a često daje izvrsne rezultate. Ali postoji nekoliko mera opreza koje, ipak, morate preduzeti. Neke biljke koje se samostalno seju, posebno trajnice kao što su luk vlasac ili ren, mogu preći granicu svrsishodnosti i postati u korov, ako se ne rukuje pažljivo.

Prolećno seme, za jesenje biljke

Prva skupina samoniklog bilja sadite u proleće, da bi do jeseni ove biljke rasejale svoje seme. Jedna od najmanje zahtevnih biljaka za ovaj pokušaj poslužiće vam rotvica, zatim grašak i salata. Np.ako ste kupus ostavili sa se razvije u seme, i ostavili ga u bašti preko zime, izvesno je da možete očekivati rasad kupusa na proleće u okolini matične biljke.

Jedan od načina da podstaknete biljke samo-sejačice da budu plodnije, jeste da odaberete snažne biljke, i neka te biljke rastu sa adekvatnom negom dok ne procvetaju i ne proizvedu seme. Možda deluje po malo dosadno da se brinete posebno o samo jednoj biljci, ali možete napraviti posebnu leju za prvu godinu u kojoj ćete uzgajati samo-sejačice, to bi praktično bio „krevet za seme“. Leju tokom godine održavajte čistom. Kada mahune sa semenom na biljci popucaju, otresite ih, jedan deo semena možete pokupiti za klasično čuvanje semena, a drugi deo razbacajte pored biljke, nežno utapkajte i pomazite tlo da bi se ostvario dobar kontakt između tla i semena. Još jedan od načina je da po leji pobacate  mahune sa semenom i prošetate po njima, na taj način razbićete mahunu, gurnuti seme u tlo u isto vreme a omot mahune će poslužiti kao starter malč za novu biljku. Potrudite se da zemlja ne bude isuviše suva, ako je potrebno polivajte leju, da pospešite rast.

Mnoge od semenki će istrunuti ili će poslužiti kao hrana za insekte, ali stotine će preživeti zimu i nicati u proleće. Snaga semena je u njegovom broju. Kada sejete semenke koje ste pripremili, ili kupili, sejete ih po uputsvu i možda ćete posaditi između 25 i 50 semenki. Ali kada je priroda zadužena za rasejavanje, biljka može tuširati svoj vrt sa hiljadu sveže pripremljenog semena.

Upravljajte uspešno godišnjom autoseminacijom

Mnogi godišnji usevi će sami sebe rasejati ako ih ostavite dovoljno dugo u vrtu da formiraju seme, i voće i povrće koje vam samo struli u bašti takođe predstavlja malu zbirku semena. Paradajz koji vam je slučajno odpao sa grane sigurno će proizvesti naredne godine sadnice, isto važi i za krastavce, bundeve i sl povrće.

Postoje dva pitanja koja treba uzeti u razmatranje prilikom autoseminacije, to su: bolest i mesto. Dve najteže bolesti krompira i paradajza kao što su biljne vaši, može biti preneto i na novonastale biljke. Drguga ozbiljna bolest jeste plemenjača, ako ste je imali u vrtu predhodne sezone, treba ozbiljno razmotriti razbijanje ciklusa kopanjem i kompostiranjem svih novo nastalih volonterskih biljaka kao bi ste im dali novu snagu da se bore protiv bolesti, odnosno da ojačate njihov imuni sistem u borbi protiv bolesti.

Jedan od konkretnih primera je sledeći: U proleće u posebnu leju posadite rotkvice, odnosno napravite od toga „krevet za seme“. Odaberite nekoliko snažnih strukova rotkvica i ostavite ih da procvetaju i formiraju seme, ostale pojedite. Prazan prostor u leji možete pokriti malčem. Malč koji možete iskoristiti je orezana loza od graška koji ste obrali. Na stabljikama graška se često dešava da ostane po koja mahuna. Malč od loze graška će do jeseni istruliti, obagatiti tlo azotom. U jesen vas čeka iznenađenje, u leji počinju da niču rotkvice samo-sejačice i grašak koji je ostao na lozi. Imate novu leju sa povrćem a da pri tome praktično niste uložili nikakav poseban trud.

Grašak dobijen principom samo-sejanja, plod u novembru

Kontrolisanje besnih samo-sejačica

Nekoliko korisnih biljaka i zelenih rasada, poput zelja, spanaća i blitve, moraju se tretirati sa posebnom pažnjom, da ne bi postale invanzivne biljke. Biljke se ponašaju drugačije u različitim klimatskim zonama, ali za sledeće biljke bi se moglo reci da se mogu otrgnuti kontroli: vlasac, spanać ren, komorač, matičnjak, odoljen.

Ovdje su neka osnovna pravila koja je potrebno slediti.

• Pustite da raste samo onoliko biljaka koliko možete pratiti.
• Nemojte dopustiti da se semenke rasejavaju bez vaše kontrole i nadzora. Ovo možete ostvariti na taj način što ćete ukloniti cvet biljke pre nego što formira seme.
• Naučite da prepoznajete mladice biljaka koje imate u vašem vrtu.
• Ne koristite invanzivne metode, poput dubokog kopanja, u bašti jer na taj način seme ne može da se probije do površine.

Najbolje vreme za sadnju dvogodišnjeg semena je krajem leta do početka jeseni, pomoću semena i „kreveta za seme“. Na primer, možete posaditi par mrkvi, kelj i peršun zajedno, zaštite mlade biljke preko zime niskim plastičnim tunelom. Do sredine leta sledeće godine, trebalo bi da imate dovoljno svežeg semena za spemanje i raspršivanje na mesto gde želite, baš na vreme za jesenju sadnju. Na proleće prilikom plevljenja korova budite oprezni da ne biste počupali maldice biljaka.

Primeri biljaka koje spadaju u izvrsne samo-sejačice:

• Grašak,
• Mrkva, nekoliko različitih sorti mrkve se veoma uspešno mogu uzgajati u „krevetima za seme“, samo jedan struk mrkve može da da količini semena koliko ima u desetak kupovnih kesica,
• Kineski kupus,
• Zelena alata,
• Luk, ostavite nekoliko glavica luka u zemlji, iz njih će izrasti novi mladi luk na jesen,
• Vlasac, isto kao i luk, ostaviti nekoliko glavica u zemlji prilikom žetve
• Praziluk koji se dobija po principu samo setve je mnogo manji, ali je veoma ukusan,
• Peršun,
• Paštrnak,
• Krompir, takođe, možete ostaviti nekoliko prilikom žetve, ali ga nemojte ukopavati, već ga ostavite da stoji ispod malča, na taj način možete stalno da imate mladog krompira u bašti,
• Bundeve, ostavite jednu bundevu da istruli u bašti, na taj način na proleće dobijate izdanke bundeve, ovo isto važi i za paradajz i tikvice
• Rotvica,

Važna napomena je da je samo-sejanje kod hibridnih sorti otežano, odnosno obično hibridne sorte se teže samo-razmnožavaju, ili daju ne predviđene rezultate.

Prevela i prilagodila:  Ivana Rakarić