SINDROM BOLESNE KUĆE “ SICK BUILDING SYNDROME“

Termin „Sindrom bolesne zgrade“ ili „bolesne kuće“ koristi se u situacijama u kojoj korisnici prostora osećaju određene nedostatke u pogledu udobnosti ali i akutnih zdravstvenih problema kojima nije poznat pravi uzrok nastanka.

Poglavlje o temi „bolesne kuće“ zanimljivo bi bilo početi pričom koja je zapravo bila pokretač izučavanja ove teme.

“ Sedamdesetih godina na sastanku američkih legionara u Filadejfiji, došlo je do izbijanja epidemije bolesti, verovatno infektivne, koja je kod nekih izgledala kao uobičajeno lakše virusno zapaljenje pluća, kod drugih kao teška pneumonija sa visokim temperaturama, a kod trećih su postojali samo neodređeni bolovi u mišićima, slabost i temperatura do 37 stepeni. Odmah se pomislilo da je u pitanju neka infekcija, verovatno virusna (obzirom da su legionari ratovali po svim delovima sveta), ili eventualno delovanje nekog nepoznatog toksina. Hotel u kome se održavao sastanak bio je nov, prvi out otvoren, sa mnogo različitih mirisa, koji su dolazili od molersko farbarskih radova i veštačkih materijala, korišćenih za izradu enterijera.

Kasnije je dokazano da je u pitanju infekcija koju je izazvala bakterija, koja živi u cevima za ventilaciju, zatim o jedinjenju formaldehida, koji se koristi za zaštitu vodovodnih cevi, kao i u baterijama za tuš. Tada je u nedostatku određenijeg termina prvi put upotrebljen naziv „sick building syndrome“, a i sada se koristi u svim situacijama kad je neko oboljenje jasno vezano za zatvoren prostor, a uzročnik se ne zna.“

 

Kasnijh godina ovaj termin dobija na značaju i počinje se upotrebljavati za slučajeve nejasno definisanih tegoba kod osoba koje rade kancelarijske poslove. Ovakve zgrade najčešće su rađene od tipično savremenih materijala i građene su po principu ograničene razmene vazduha u cilju uštede toplotne energije. Najčešći simptomi su bili glavobolja, mučnina, poačano suzenje očiju, smetnje u disanju i sl., što je ukazivalo na delovanje nekog neotkrivenog biološkog agensa ili toksina.

Do današnjeg dana Svetska zdravstvena organizacija (WHO) istražuje kvalitet zgrada sa aspekta njihovog uticaja na zdravlje ljudi i objavljuje ih u obliku naučnih radova ili izveštaja.

 

U „bolesne kuće“ mogu se svrstati sledeće kategorije objekata:

–     ošećene, neodržavane, skolone padu,

–     nehigijenske, bez sanitarnih instalacija, neizolovane ( naročito od zagađenih podzemnih voda i zemljišta), nedovoljno osunčane tj. nepovoljno orjentisani objekti,

–     nepovoljno locirani objekti (blizina rudnika, elektrana, deponija…),

–     objekti koji izgledaju fizički i estetski potpuno ispravni, ali se u njima nalaze ugrađeni štetni materijali i zbog toga se i oni nazivaju „bolesnim“.

 

Pored navedenog postoji i određeni broj faktora koji se može povezati sa“sindromom bolesne kuće“, a to su:

 

Fizički faktori:

–     nedovoljno provetravanje

–     suv vazduh

–     ustajali vazduh

–     larma, trajni šumovi

–     osvetljenje

–     visoka i niska temperatura u prostoriji

–     statički elektricitet

 

Hemijski faktori:

–     prašina, dim cigareta

–     neorganski spojevi

–     isparivi, organski spojevi

–     biocidi

–     mirisi

 

Biološki faktori:

–     bakterije

–     gljivice

–     virusi

 

Psihološki faktori:

–     psihološka opterećanja (rad za ekranom)

–     teškoće na poslu (loši međuljudski odnosi)

–     nemiran posao

–     masovna histerija

 

Ono za sta savremena medicina, za sada, nema odgovor takođe jesu simptomi koje može izazvati „bolesna kuća“, ti simptomi su sve više prisutni kod većine ljudi i mnogi pate od njih iako nemaju odgovarajuće medicinsko opravdanje, shodno tome možemo ih svrstati u sledeće:

 

Nadražaji kože:

–     crvenilo

–     svrab

–     suva koža

 

Neuroliški i neurotoksični simptomi:

–     duhovni umor, letargija

–     poremećaji pamćenja i koncentracije

–     glavobolja

–     vrtoglavica

–     iscrpljenost

 

Nespecifični alergijski simptomi:

–     nadražaj sluzokože u nosu, suzne oči

–     asmoidni siptomi kod neasmatičara (simptomi asme kod onih koji nemaju astmu)

 

Poremećaj ukusa i mirisa:

–     poremećena osetljivost

–     neprijatan osećaj mirisa i ukusa

 

Osnovni štetni materijali koji se nalaze u sastavu stambenih i drugih objekata u kojima ljudi duže borave su:

–     gas radon, koji može da potiče iz zemljišta ili vode i nekih građevinskih materijala,

–     formaldehid, gas koji najčešće potiče iz drvenih prerađevina (iverica, šper i lesonit ploča), lepkova, aminoplasta i poliacetata

–     mineralna vuna, u obliku termoizolacionih slojeva u oblogama i grejnim telima,

–     azbest, ugrađen u azbest cementne proizvode (salonit ploče), izolatore, protivpožarne maltere i cevi,

–     asfalz, kao hidroizolacija

–     olovo, nikl, cink, polivinilhlorid iz vodovodnih cevi,

–     alergeni, koji potiču iz podnih obloga (tapisoni, itisoni) koji, pored lebdećih čestica, izazivaju i poremećaj jonizacije vazduha i statički elektricitet.

 

Prema istaživanju Svetcke zdravstvene organizacije (WHO), došlo se do procene da je oko 30% adaptiranih i novosagrađenih zgrada u takvom stanju da se mogu smatrati kao objekti klasifikovani kao „bolesni“, odnosno nezdravi. Paradoks koji se često javlja u savremenom graditeljstvu jeste da zgrade koje su građene kao energetski efikasne potencijalno mogu da budu „bolesne“ zgrade, jer nije obezbeđena prirodna ventilacija, tako da u unutrašnjosti takvih objekata imamo mnogo opasnih isparenja koji nastaju kao posledica upotrebe savremenih, pre svega veštačkih materijala, ova isparenja opasna su po ljudsko zdravlje i poznat je čitav niz efekata koji ona izazivaju ( razne alergije, maligna obolenja, genetske promene, problemi sa disajnim putevim i dr.)

Rezultati medicinskih i nekih socioloških istraživanja o uslovima življenja u soliterima, su pokazala da stanari koji žive na višim spratovima, mnogo češće oboljevaju u odnosu na one koji žive unižim etažama i to za 57%. U Većem broju slučajeva od dolazi do oboljenja disajnih puteva, nervnog sistema i endokrilni organa. Povećanjem spratnosti objekata pogoršavaju se i mikroklimatski uslovi odnosno dolazi do porasta temperature i vlažnosti, povećava se količina ugljendioksida, ugljenmonoksida i druge prašine, povećava se uticaj geopatogenih zračenja. Pokazalo se da su četvrti i peti spratovi najpovoljniji za stanovanje, a da se rizik po zdravlje pojavljuje posle devetog sprata, gde se više ne osećaju uticaji terena, mikroklime, zelenila itd.

Štetni produkti koji se nalaze u sastavu radnih, stambenih i drugih objekata u kojima ljudi duže borave su:

–     gas radon, može da potiče iz zemljišta ili vode i nekih građevinskih materijala,

–     formaldehid, gas koji najčešće potiče iz drvenih prerađevina ( iverica, medijapan, lesonit, šper), lepkova, lakova, boja, aminoplasta i poliacetata,

–     mineralna vuna, u obliku termoizolacionih slojeva u oblogama i grejnim telima,

–     azbest, ugrađen u azbest-cementne proizvode (salonit ploče), izolatore, protivpožarne maltere i cevi,

–     asfaltna hidroizolacija i nestabilna organske jedinjenja (VOC), a posebno vrlo toksični policiklični aromatski ugljovodonici,

–     olovo, nikl, cink i polivinilhlorid iz vodovodnoh cevi

–     alergeni, koji potiču iz podnih, sintetčkih obloga (tapisoni, itisoni), koji pored lebdećih čestica, izazivaju poremećaj jonizacije vazduha i statički elektricitet,

–     vinil hlorid, stirol, fenol, vodonik peroksid i drugi toksični gasovi, koji nastaju razlaganjem nekih polimernih materijala.

 

Materijali na  koje treba posebno obratiti pažnju, a u velikoj količini se koriste u savremenim enterijerima, su iverice, lesoniti, šperploče i panel ploče. Ovi materijali u svom sastavu imaju formaldehid koji se konstantno oslobađa iz njihove mase. Ovaj gas je izuzetno opasan i spada u kancerogene i izaziva mutagene promene. Ispitivanja su pokazala da  isparivanje formaldehida iz pomenutih materijala za enterijer, može trajati dugo i procenjuje se da je poluvreme emisije formldehida oko 4,4 godine. Mere sanacije uključujući ili inteziviranje ventilacije ili odstranjivanje izvora formaldehida iz prostorije.

Sintetički polimeri ( polistirol, aminoplasti i dr.), spadaju u materijale koje nije preporučeno u većoj meri ugrađivati u enterijere iz razloga što pri povišenoj temperaturi, vlažnosti i dejstvu ultraviolenog zračenja dolazi do njihovog razlaganja i oslobađanja toksičnih gasova: stirola, fenola, vodonik peroksida i sl. Pored ovoga plastični materijali povećavaju elektricitet u prostoriji i izazivaju razdražljivost, glavobolju i malaksalost.

Ne preporučuju se salonit i eternit, kao pokrivači, zbog sadržaja azbesta, koji se smatra veoma štetnim i opasnim. Azbestna vlakna mogu da izazovu veoma teška oboljenja kod ljudi, kao što su azbestoza, rak bronhija, creva i pluća, te je ovaj materijal praktično zabranjen u većini razvijenih zemalja.

Mineralna vuna može biti izuzetno opasna i treba se ugrađivati samo na mestima koja su zaštićena od njihovog direktnog prodora u sredinu za boravak.

arh. Ivana Rakarić