Pre svega treba reći da je autora ovog teksta inspirisala heroina knjiga Vladimira Megrea – Anastasija. Mnogi saveti i praktična uputstva su preuzeti iz knjiga V. Megrea. Mnoge od njih je autor sam isprobao i uverio se u njihovu višestruku korist. Takođe knjige su inspirisale autora da gradi svoje Prostranstvo Ljubavi sa jezerom i sadi voće i povrće na drugačiji način nego što je to uobičajeno. U seriji tekstova koji slede sistematski ćemo obrađivati temu po temu, kako se pomeriti iz grada, odabrati svoje Zavičajno imanje, sam napraviti kuću, i uzgojiti sa ljubavlju sve neophodne biljke za život čoveka.
Prva i osnovna stvar je da poželite da izađete iz zagađenog grada. To takođe znači i da vam se stepen svesti podigao na značajno viši nivo. Nije bitno da li ste trenutno sami, sa svojim životnim partnerom, imate ili nemate decu. Odluka da se preselite bliže ka prirodi će imati ogroman uticaj na svest, zdravlje, sreću i pre svega slobodu. Čovek u gradu nije slobodan, ima samo privid slobode.Energiju, hranu, vodu, mesto života, transport, posao, medije itd, kontroliše sistem. Iz toga proizilazi da smo mi u stanju ozbiljne zavisnosti slično narkomanima. Sa toga se nije lako skinuti i zbog toga se sve više ljudi natrpava u gradove, u kojima ih je mnogo lakše kontrolisati i stepen zavisnosti je ogroman.
Kad odlučite da promenite mesto života na bolje, tačnije da odete iz grada, prva stvar je kako da odaberete zemlju? Potom slede pitanja tipa: Koja površina je dovoljna? Na kojoj nadmorskoj visini? Koje orijentacije prema Suncu? Sa četinarima ili bez? Samo zemljište ili sa gotovim objektima? Od čega živeti (omiljeno pitanje skeptičnih ljudi)? Izvor vode ili bunar? Bezbedonosni aspekti! Klimatski uslovi! Kako saditi biljke? Koja literatura može pomoći? Kako znanje podići na potreban nivo? Količina padavina? itd.
Idemo redom. Za jednu porodicu od 4 člana koju ćemo uzeti kao etalon potrebno je minimum 1 hektar zemlje da bi mogla da živi bez preteranog rada a da ima skoro sve što joj je potrebno. Jako je bitno da imate ili izvor ili bunar, da biste bili nezavisni po pitanju vode. Gde god odlučite da kupite zemlju neophodno je da oba partnera po duši osete da je to malo parče zemlje za njih. Potrebno je napraviti i jezerce na svom Zavičajnom imanju. No da vidimo šta ne bi trebalo da je u blizini vaše oaze mira. To su svakako saobraćajnice, industrijski pogoni, vojni objekti… Jednostavnije rečeno, bilo šta što zagađuje, pravi buku i smeta jednom prijatnom i opuštenom životu. Potrebno je proveriti da li je zemljište tretirano sa hemijskim preparatima (pesticidi, herbicidi, fungicidi i sl.) u kojoj meri i da li je zagađena voda sa istim? Postoje načini kako to da se očisti ali je potrebno i vreme za to. Generalno sve nizije gde se koristi intezivna poljoprivreda su ozbiljno zagađene, pa to treba imati u vidu kod izbora zemljišta. Treba razmišljati i o bezbedonosnim aspektima, finansijskim i pravnim. Sve to treba uzeti u obzir pre kupovine zemljišta, jer su posle ispravke ili nemoguće ili su jako skupe.

Većina ljudi pita odakle mi novac za to? Hektar zemlje u Srbiji je od 1.000 pa do 10.000 evra. To je cena jednog prosečnog polovnog automobila u Srbiji. Napraviti objekat od 50m2 je oko 7.000-10.000 evra. Staklenik ili plastenik, visoke leje, sadnice, rasadi sve to je oko 2.000-3.000 evra. Potreban alat je oko 1500 evra. Jednostavnom računicom dolazite do iznosa da zavičajno imanje košta od 15.000 evra. Stan u Beogradu ili Novom Sadu od 50m2 nije ispod 50.000 evra. Ako nemate stan koji biste mogli da prodate možete ići deo po deo. Prvo kupite zemlju, pa sredstva za rad, napravite privremeni objekat za smeštaj i alat. Na dalje sve redom od osmišljavanja pa do krajnje materijalizacije vaše ideje. Način uvek postoji samo je potrebno usredsrediti se i delovati. Od mudrovanja bez delovanja nema nikakve koristi. Uporedo treba početi sticati odgovarajuća znanja koja su potrebna za samostalan život u prirodi ili bolje rečeno van grada. Stepen potrebnog znanja je proporcionalan uslovima u kojima želite da budete u prirodi. Jednostavnije rečeno, što dublje idete u planinu i na veću nadmorsku visinu, biće potrebno mnogo više znanja i pre svega jake volje.

Za početak ću navesti odgovarajuću literaturu i dati spisak potrebnih alata i oruđa.

Literatura:
Serija knjiga Zvoneći kedri Rusije – Vladimir Megre
Permakultura – Sep Holcer
Sunčeva Trpeza – Mirjana Petrović
Gljive Srbije i zapadnog Balkana – Branislav Uzelac
Pčelarstvo – Veroljub Umeljić
Prekaljivanje, bosonogo hodanje – Prfirije Ivanov

SPISAK POTREBNE OPREME I ALATA ZA ZAVIČAJNO IMANjE

a) ALATI I ORUĐA ZA DRVO
1. kaljena tesarska sekirica
2. sekira za cepanje drva
3. keser za dubljenje debala
4. testera – kladara za jednog ili dva čoveka
5. nekoliko manjih testera za različite namene
6. svrdla ručna 15,20,30,35,40,50mm
7. komplet dleta za duborez
8. kuksa za pravljenje posuda u drvetu
9. kvalitetan nož
10. ručne bušilice za drvo sa borerima do 13mm
11. maklje za gulenje kore
12. nekoliko veličina i tipova blanja
13. stolarski šestar
14. metar
15. pantljika
16. libela
17. visak
18. motorna testera, el .bušilica, bruslica, el. rende

b) ORUĐA ZA OBRADU ZEMLjE I KUĆNE POTREBE
1. ašovi, nekoliko kom.
2. lopate, nekoliko kom.
3. kramp(budak, pijuk), nekoliko kom.
4. čekići, metalni i drveni
5. macola
6. ćuskija
7. vile, nekoliko kom.
8. grablje, nekoliko kom.
9. kose sa kosištima, nekoliko kom.
10. klepac i babac za otkivanje kose
11. kosijer
12. lopata za sneg, može i drvena
13. metle od brezovog pruća
14. kace i burad od hrastovog drveta za vino, rakiju, kupus, vodnjiku i sl
15. košare i košarice od drveta, trska ili leska
16. vagres
17. ravnača
18. mistrija
19. fangla
20. špahtle razne veličine
21. motike
22. trnokopi
23. mešalica za beton
24. kolica

v) ZA KUHINjU I ISHRANU
1. drveni tanjiri i posude
2. keramički tanjiri i posude
3. glineni krčazi
5. drvene kašike
6. tanjirača
7. srebreni pribor za jelo
8. jedna velika posuda od inoksa za prženje
9. ručni mlin za brašno
10. ručni sokovnik za žitarice i voće
11. solarna sušilica
12. veliki broj staklenih tegli
13. kermaički nož, kvalitetan
14. daska za sečenje
15. drvena presa za ulje
16. sač
17. drvene posude ili kace za vodu
18. čabar za čorbu
19. sito za brašno

g) HIGIJENA
1. soda bikarbona 100 kg
2. zeoliti 100 kg
3. magnezijum sulfat 2 kg
4. kalijum jodid 1 l
5. domaći sapuni na bazi kozijeg mleka, svinjske masti, ši ili kakao butera
6. domaći ručno pravljeni šamponi na bazi koprive
7. eterična ulja, lavanda, ruža, ruzmarin, origano, bosiljak, smilje, neven…i sl.
8. izvorska voda, više puta dnevno kupanje i umivanje
9. postepen prelaz na kupanje isključivo hladanom vodom (Porfirije Ivanov-Prekaljivanje)
10. brijanje britvom hladnom vodom
11. kvalitetna britva
12. vosak za depilaciju
13. drveni češljevi
14. kvalitetna noktarica i pinceta
15. prirodne paste za zube ( glina, kedar, majčina dušica, iglice bora, morska so, soda…)
16. ultrazvučni aparat za pranje veša (ultraton –Rusija)

Naravno da postoji još mnogo literature, ali za početak i ovo je ogromna količina informacija. Takođe mogu se koristiti i mnoga druga sredstva za rad. Za ovaj put bi bilo dovoljno. Zdravlja svijetlim mislima vašim!

Drugi deo

R.L.