Troškovi energenata u poljoprivrednoj proizvodnji i distribuciji do kupaca predstavljaju značajnu stavku i često znače razliku između rentabilne i nerentabilne proizvodnje. Istovremeno, potreba da se u što većoj meri smanji procenat propadanja robe nakon berbe je sve veća. Naročito ukoliko imamo u vidu da se troškovi proizvodnje povećavaju iz godine u godinu, a da je propadanje proizvoda usled neadekvatnog čuvanja i transporta nešto što se može izbeći ili barem umanjiti u značajnoj meri primenom određenih mera. S tim u vezi, obezbeđivanje adekvatnog prostora sa prihvat i čuvanje voća i povrća neposredno nakon berbe jeste jedan od ciljeva koji bi morali da budu prioritet svakog poljoprivrednog proizvođača koji želi da se uspešno bavi proizvodnjom za tržište.

Idealno rešenje je izgradnja hladnjače većeg ili manjeg kapaciteta, međutim izgradnja ovakvog objekta predstavlja veliki izdatak i takođe zahteva angažovanje stručne radne snage. Što je u današnje vreme ipak, složiće te se, izdatak koji ne može sebi priuštiti svako domaćinstvo na selu. S tim u vezi, želeo bih da vas upoznam sa rešenjem koje je promovisano u ruralnim delovima Indije. U pitanju je svojevrsna priručna rashladna komora čije se funkcionisanje zasniva na principu evaporacije (isparavanja). Naime, prilikom isparavanja vode javlja se efekat hladjenja na površini sa koje voda isparava. Efikasnost ovog principa naravno zavisi od stepena vlažnosti vazduha jer će od njega zavisiti brzina isparavnja i efekat sniženja temperature. Najveći efekat postiže se u sušnim i toplim danima. Obzirom da smo poslednjih nekoliko godina bili svedoci sušnih i vrelih leta, moglo bi se reći da bi ovakav princip mogao biti od koristi i našim poljoprivrednicima.

Karakteristike rashladne komore

Na osnovu ovog principa osmišljena je komora koja ne troši energiju za snižavanje temperature. Za njenu izgradnju nije potreban skup materijal, obzirom da se koristi opeka (cigla) i fini rečni pesak. Takođe izgradnja ne zahteva stručnu radnu snagu niti veliki utrošak vremena. Tokom korišćenja nema potrebe za nekim posebnim održavanjem.

Ova rashladnja komora može obezbediti temepraturu 10-15 stepeni nižu od spoljašnje a relativnu vlažnost vazduha održava na oko 90 % i umanjuje njena kolebanja u odnosu na vlažnost vazduha van komore. Naravno, ne treba posebno napominjati da je komora najefikasnija tokom letnje sezone, kada su temperature visoke a relativna vlažnost vazduha niska.

Komora se može koristiti za privremeno čuvanje svežeg voća i povrća u periodu od berbe do iznošenja na tržište. U zavisnosti od vrste, mogu se značajno produžiti periodi čuvanja u odnosu na čuvanje na sobnoj temperaturi. Obzirom da ne postoje podaci za naše područje, bilo bi potrebno uraditi analizu efikasnosti ovakvog skladištenja u Srbiji.

Izgradnja rashladne komore

• Odaberite mesto koje je ravno, ocedno i nije sklono zabarivanju ili zadržavanju vode. Takođe, mesto na kojem će biti komora mora biti izloženo slobodnom strujanju vazduha.
• Mesto na kojem će komora biti izgrađena mora biti u hladovini jer komora ne sme biti izložena direktnom suncu. Ukoliko je potrebno, možete napraviti posebnu mrežu ili krov kako bi zaštiti komoru.
• Za izgradnju koristite punu opeku (ciglu), fini rečni pesak koji ne sme imati drugih primesa poput gline, nečistoća i sl. Za pokrivku koristite bambus, trsku, slamu ili neki sličan materijal.
• Osim materijala za izgradnju biće vam potrebne i plastične gajbe u kojima ćete držati voće i povrće i polietilenska folija kojom ćete prekriti plodove u komori
• Cigle pre zidanja natopite vodom
• Najpre napravite osnovu komore dimenzija 165×115 cm
• Zatim napravite duple zidove visine 67.5 cm sa razmakom od 7.5 cm između zidova
• Pesak pre upotrebe navlažite vodom
• Zatim tim peskom napunite šupljinu između zidova
• Napravite poklopac od bambusa, trske ili nekog sličnog materijala u dimenziji 165×115 cm
• Nakon što završite konstrukciju komore, prelijte pod i zidove komore vodom, a takođe natopite pesak između zidova vodom
• Nakon toga možete u komoru smestiti vaše voće i povrće u plastičnim gajbama. Vodite računa da su gajbe perforirane kako bi vazduh nesmetano mogao da struji. Nemojte koristiti druge vrste ambalaže i druge vrste materijala.

   

  

Održavanje komore

Kada ste napravili komoru, održavaje je relativno lako. Potrebno je da održavate vlažnim zidove, pesak i pokrivku. Samim tim neophodno je da je zalivate dva put dnevno. Ukoliko ne želite da stalno zalivate komoru, možete iskoristiti creva sa kapaljkama za zalivanje. Kao izvor vode, možete koristiti priručni rezervoar u vidu balona, bureta i sl. koji će se nalaziti na višem nivou od nivoa creva kako bi se obezbedio prirodni pad vode. Izbegavajte često otvaranje poklopca komore kako ne bi dolazilo do kolebanja temperature i vlažnosti vazduha. Plodove u gajbama prekrijte polietilenskom folijom koja će sprečiti da kapljice vode dospeju na uskladištene plodove.

Nakon tri godine korišćenja, potrebno je da ponovo sazidate komoru koristeći nove cigle. Cigle koje ste već koristili za komoru iskoristite za neke druge namene. Povremeno ispraznite komoru i operite je nekim dozvoljenim sredstvom za pranje, i dezinfikujte odgovarajućim fungicidom i insekticidom.

Primena i prednosti

Ovakvu priručnu rashladnu komoru možete koristiti za kratkotrajno skladištenje svežeg voća i povrća ali i za skladištenje sadnog materijala koje zahteva visoku vlažnost i nižu temperaturu.

Prednosti korišćenja komore su višestruke a neke od njih su:

• Izbegavanje potrebe za brzom prodajom svežeg voća i povrća usled neadekvatnih uslova za čuvanje
• Bolji kvalitet i trajašnost svežih proizvoda što istovremeno povećava njihovu cenu i smanjuje propadanje čime se povećava profit proizvođača
• Energetski efikasan i ekološki način skladištenja

Osim komore ovako malih kapaciteta, moguće je napraviti i veće komore, čiji bi skladišni kapacitet mogao ići i do 6-7 tona

izvor: http://agroavantura.wordpress.com/