PLAN ZA SAMODOVOLJNOST U OBLASTI HRANE

Planiranje bašte unapred može da vam pomogne da uživate u lokalnoj, domaćoj hrani preko cele godine! Procenite koliko hrane treba da uzgajite ili kupite i naučite kako da postignete sigurnost hrane sa ovim smernicama.

Dobro isplanirana bašta može vašoj porodici da obezbedi najsvežije, najhranljivije proizvode i mnoogo sigurniji, samopouzdaniji stil života.

Obezbeđivanje visokokvalitetne hrane za vašu porodicu tokom cele godine zahteva predviđanje i planiranje, uz zdrave doze posvećenosti i doslednosti. Bez obzira da li uzgajate hranu onoliko koliko možete ili je nabavljate od lokalnih proizvođača, ove smernice će vam pomoći da odlučite koju količinu treba proizvesti ili nabaviti. Tabele “Planirajte koliko da uzgajite” u nastavku ovog članka će vam takođe pomoći da procenite koliko vam prostora za to treba – i u bašti za uzgajanje i kod kuće, u ostavi ili podrumu za skladištenje i čuvanje hrane. Ovo je korak – po – korak plan da vam pomogne da najbolje iskoristite svoju baštu (ili poljoprivredno tržište) da bi napredovali ka samodovoljnosti u oblasti hrane.

1. Utvrdite svoje ciljeve

Napravite spisak hrane koju vi i vaša porodice jedete sada – i zabeležite količine takođe. Tabele “Planirajte koliko da uzgajite” u nastavku ovog članka uzimaju otprilike pola porcije voća, povrća i mahunarki, i otprilike 57 g suvih žitarica. Ako se vaše porcije razlikuju od ovih tabela, pobrinite se da prilagodite kalkulacije.

Odlučite šta bi ste želeli da gajite i uzmite u obzir šta vaša porodica voli da jede, uzimajući u obzir da neće svakom usevu goditi ista klima. Istražite različite varijetete useva: neki usevi – kao što su dinje- zahtevaju duge, vrele dane za sazrevanje, ali postoje određene sorte kojima treba manje vremena da dostignu zrelost, što omogućava njihovo gajenje u oblastima gde je sezona kraća.

Nemojte se plašiti da počnete po malo i postepeno izgrađujete samodovoljnost. Dobar cilj bi za početak bio da proizvedete svu količinu određenog useva koja vam je potrebna. Za mene je početna prekretnica bila proizvodnja cele količine boranije za godinu dana i svih sastojaka za sos za špagete koji sam konzervirala. Možda je vaš cilj da jedete makar po jednu biljku iz vaše bašte svaki dan. Imajte na umu svoje ciljeve dok planirate šta ćete posaditi.

2. Izaberite metodu baštovanstva

Preporučujem da pratite smernice u gajenju biointezivne, održive mini poljoprivrede, koju je razvio John Jeavons u ekološkoj akciji u Willits-u, u Kaliforniji; koju objašnjava u svojoj knjizi “Kako da uzgajite više povrća i voća, orašastih i bobičastih plodova i ostalih useva, više nego što ste pomislili da je moguće, na manje zemlje nego što možete zamisliti” (“How to Grow More Vegetable and Fruits, Nuts, Berries and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine”). Jeavons-ova forma biointenzivnog baštovanstva, koja ponekad donosi veće prinose od manje intenzivnih pristupa, bazira se na osam principa:

• priprema dubokog tla

• kompostiranje

• intenzivno sađenje

• udružena sadnja

• gajenje useva za ugalj i žitarica

• gajenje useva za dovoljnu količinu kalorija na maloj površini

• upotreba otvoreno – oprašenog semena

• integracija svih procesa u celovit, međusobno povezan sistem

Upotrebom biointenzivnih metoda u baštovanstvu, baštenske gredice su dvostruko ukopane a kompost se pravi od useva za tu namenu (od kojih npr. kukuruz služi i za ishranu). Zajedno, ove tehnike stvaraju sistem koji ne samo što hrani tlo, nego i poboljšava ekosistem. Ove biointenzivne tehnike možete videti u akciji na DVD-u „Usevi za prekrivanje i usevi za kompost u vašoj bašti“ („Cover Crops and Compost Crops in Your Garden“).

3. Planirajte koliko da uzgajite

Možete planirati na osnovu broja porcija različitih useva koje želite da jedete, ili prema količini slobodnog prostora u vašoj bašti. Prvo, odlučite koliko porcija određenog useva je potrebna vašoj porodici za godinu dana, u tabelama koje se nalaze u daljem tekstu. Podelite broj porcija brojem porcija po žetvi (poslednja desna kolona u tabelama), da bi izračunali koliko vam je potrebno da uzgajite ili kupite od lokalnog proizvođača. (Ova vrednost se odnosi na proizvod direktno iz bašte – ne na težinu nakon čišćenja i guljenja.)

Nakon što ste saznali koliko funti (1 pound = 0.45 kg) vam je potrebno, možete zaključiti koliko mesta će zauzimati usevi u vašoj bašti, procenjeno na osnovu očekivanih prinosa metode koje želite da koristite. Podelite količinu hrane koja vam je potrebna sa funtama (0.45kg) na 100 kvadratnih stopa ( 100 sq ft = 9.3 m²) za prinos koji ste izabrali (dve srednje kolone u tabelama). Rezultat je broj potrebnih površina od 100 sq ft za određen usev. Naravno, vrlo verovatno je da vaša bašta nije na takav način isparcelisana, tako da ćete morati da procenite ukupnu površinu koja vam je neophodna za proizvodnju date količine određenog useva. Ako imate ograničen prostor u vašoj bašti, napravite kalkulaciju od nazad, planirajući useve po prioritetu.

Na kraju, prinos koji ste postigli zavisi od mnogo faktora, uključujući vaše tlo, klimu i upravljačke veštine. Zato tabele ispod nude nekoliko verovatnih procena prinosa.

Koristite sledeće tabele za planiranje bašte, bazirane na prikazanim prinosima različitih useva:

PLANIRANJE BAŠTE: SMERNICE ZA GAJENJE POVRĆA

Biointenzivni prinos: koristeći biointenzivne metode baštovanstva, većina poljoprivrednika može očekivati niži kraj datih vrednosti, a oni malo iskusniji mogu očekivati visok prinos. Ove vrednosti su preuzete iz knjige “Kako da uzgajite više povrća i voća, orašastih i bobičastih plodova i ostalih useva, više nego što ste pomislili da je moguće, na manje zemlje nego što možete zamisliti” (“How to Grow More Vegetable and Fruits, Nuts, Berries and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine”) Johna Jeavons-a.

Prosečan prinos: vrednosti su uzete iz priručnika „Knott’s Handbook for Vegetable Growers“.

Porcije po funti: broj porcija je izračunat prema podacima iz knjiga „So Easy to preserve“, „Bowes & Church’s Food Values of Portions Commonly Used“ i „The Book of Yields: Accuracy in Food Costing and Purchasing“.

PLANIRANJE BAŠTE: SMERNICE ZA GAJENJE VOĆA

Biointenzivni prinos: koristeći biointenzivne metode baštovanstva, većina poljoprivrednika može očekivati niži kraj datih vrednosti, a oni malo iskusniji mogu očekivati visok prinos. Ove vrednosti su preuzete iz knjige “Kako da uzgojite više povrća i voća, orašastih i bobičastih plodova i ostalih useva, više nego što ste pomislili da je moguće, na manje zemlje nego što možete zamisliti” (“How to Grow More Vegetable and Fruits, Nuts, Berries and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine”) Johna Jeavons-a.

Prosečan prinos: vrednosti su uzete iz Jeavons-ove knjige i servisa za statistiku američkog ministarstva za poljoprivredu (USDA).

Porcije po funti: broj porcija je izračunat prema podacima iz knjiga „So Easy to preserve“, „Bowes & Church’s Food Values of Portions Commonly Used“ i „The Book of Yields: Accuracy in Food Costing and Purchasing“.

DOMAĆE UZGAJANO VOĆE

PLANIRANJE BAŠTE: SMERNICE ZA GAJENJE ŽITARICA

Biointenzivni prinos: koristeći biointenzivne metode baštovanstva, većina poljoprivrednika može očekivati niži kraj datih vrednosti, a oni malo iskusniji mogu očekivati visok prinos. Ove vrednosti su preuzete iz knjige “Kako da uzgojite više povrća i voća, orašastih i bobičastih plodova i ostalih useva, više nego što ste pomislili da je moguće, na manje zemlje nego što možete zamisliti” (“How to Grow More Vegetable and Fruits, Nuts, Berries and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine”) Johna Jeavons-a.

Prosečan prinos: vrednosti su uzete iz Jeavons-ove knjige i servisa za statistiku američkog ministarstva za poljoprivredu (USDA).

Porcije po funti: broj porcija je izračunat prema podacima iz knjiga „So Easy to preserve“, „Bowes & Church’s Food Values of Portions Commonly Used“ i „The Book of Yields: Accuracy in Food Costing and Purchasing“.

DOMAĆE UZGAJANE ŽITARICE

PLANIRANJE BAŠTE: SMERNICE ZA GAJENJE MAHUNARKI

Biointenzivni prinos: koristeći biointenzivne metode baštovanstva, većina poljoprivrednika može očekivati niži kraj datih vrednosti, a oni malo iskusniji mogu očekivati visok prinos. Ove vrednosti su preuzete iz knjige “Kako da uzgojite više povrća i voća, orašastih i bobičastih plodova i ostalih useva, više nego što ste pomislili da je moguće, na manje zemlje nego što možete zamisliti” (“How to Grow More Vegetable and Fruits, Nuts, Berries and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine”) Johna Jeavons-a.

Prosečan prinos: vrednosti su uzete iz Jeavons-ove knjige i servisa za statistiku američkog ministarstva za poljoprivredu (USDA).

Porcije po funti: broj porcija je izračunat prema podacima iz knjiga „So Easy to preserve“, „Bowes & Church’s Food Values of Portions Commonly Used“ i „The Book of Yields: Accuracy in Food Costing and Purchasing“.

DOMAĆE GAJENE MAHUNARKE

GAJENJE ORAŠASTIH PLODOVA I SEMENKI ZA PRAVLJENJE ULJA ZA KUVANJE

Možete gajiti suncokret, bundeve, kikiriki, lešnike, i ostale biljke pogodne za pravljenje ulja od njihovih semenki. Neke sadrže više ulja od drugih – npr. bademi, lešnici (filbert), kikiriki, semenke susama i orasi imaju sadržaj ulja preko 50%. Pobrinite se da upotrebite sorte semenki suncokreta i bundeve čiji je sadržaj ulja oko 45%, za najbolji rezultat.

Da bi dobili ulje iz orašastih i uljanih plodova tj semenki, moraćete da investirate u presu za ceđenje ulja. Ja sam uspešno iscedila domaće lešnike i kikiriki Piteba presom za ceđenje ulja, i dobila oko 3 1/3 supene kašike ulja, od jedne šolje lešnika, i 4 supene kašike ulja od jedne šolje kikirikija.

Biointenzivni prinos: koristeći biointenzivne metode baštovanstva, većina poljoprivrednika može očekivati niži kraj datih vrednosti, a oni malo iskusniji mogu očekivati visok prinos. Ove vrednosti su preuzete iz knjige “Kako da uzgojite više povrća i voća, orašastih i bobičastih plodova i ostalih useva, više nego što ste pomislili da je moguće, na manje zemlje nego što možete zamisliti” (“How to Grow More Vegetable and Fruits, Nuts, Berries and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine”) Johna Jeavons-a.

Prosečan prinos: vrednosti su uzete iz Jeavons-ove knjige i servisa za statistiku američkog ministarstva za poljoprivredu (USDA).

Procenat ulja u semenu: procenti su uzeti od Pitebe

4. Vodite beleške

Zabeležite svoje planove i aktivnosti. Možete beležiti u svesku ili kompjuter, ali ono što će vam svakako koristiti da imate pri ruci su beleške iz prethodnih godina – možda ste posadili previše boranije prošle sezone ili ste brokoli posadili prekasno. Konačno, treba znati koliko semena ste koristili, na kojoj površini, bez obzira da li je količina proizvoda bila prevelika, nedovoljna ili dobra.

    5. Čuvanje proizvoda nakon žetve

Kada sam počela da se bavim baštovanstvom ovde u Ashlandu, Virginia, osetila sam potrebu da konzerviram hranu koliko god mogu. I dalje konzerviram boraniju i neke proizvode od paradajza, kao npr. supu (koju smatram svojom „brzom hranom“). Ako želite da konzervirate, vrlo je važno da pažljivo pratite uputstva.

Moj stav prema konzerviranju se promenio sada, kada mogu da jedem sveže proizvode iz bašte, koliko god je moguće preko cele godine. Gajim biljke koje mogu da stoje ne prerađene, tako da i zimi imamo šargarepu, cveklu, crni luk i batat. Još jedan metod kome sam se priklonila je solarno sušenje – moj solarni dehidrator je predivan alat za čuvanje hrane, i koristim ga koliko god mogu. Više ne konzerviram sos od jabuka, ali mogu lako da ga napravim po potrebi od sušenih jabuka, a ceo plod paradajza takodje sušim na suncu.

Zamrzavanje je zgodna opcija, ali zahteva stabilno snabdevanje strujom tokom cele godine, što čini hranu podložnu kvarenju u slučajevima nestanka struje. Oslanjala sam se na zamrzivač samo za čuvanje veće količine mesa tokom godina kad smo uzgajali svoje svinje i goveda, ili kupovali godišnje zalihe od prijatelja. Sada, ipak, kupujem u manjim količinama od lokalnih seljaka, ili se udružim u kupovini sa susedima i prijateljima. Vi možete sami da uzgojite manje životinje i prerađujete ih po potrebi, takođe eliminišući potrebu za čuvanjem mesa.

Želite da uradite još više?

Ulja. Ako gajite domaće životinje, možete topiti masnoću da bi dobili mast i loj za kuvanje. Ako gajite životinje koje proizvode mleko, možete ga preraditi u namaz ili puter.

Zaslađivači: Držanje pčela za proizvodnju svog meda je lako, plus samo prisustvo oprašivača u vašoj bašti će poboljšati prinos. Pčele tragaju za hranom na nekoliko kvadratnih kilometara, tako da podsticanje povećanja ekosistema u vašoj zajednici vama ide na korist. Jedna košnica može da proizvede do 50 funti meda godišnje.

Ako živite u području gde raste šećerni javor, možete sami praviti javorov sirup od njegovog soka. Jedna do tri rupe za slavinu po drvetu su uobičajene, iz jedne rupe može se dobiti 5 do 15 galona soka. (jedan galon = 3.78l) Deset galona soka se kuva do jedne četvrtine za sirup.

Takođe, možete gajiti kinesku šećernu trsku da zadovoljite potrebu za slatkim. Prema Gene Logsdon i njegovoj knjizi „Small-Scale grain raising“ („Gajenje zrna na maloj skali“), na površini od oko 4000 m² može da se proizvede oko 1500l sirupa. Na plantaži od 100 sq ft (9.3m²) možete očekivati oko 10 galona (37.8l) soka, od kog se kuvanjem dobije 1 galon sirupa.

Stoka: dvorišni pilići su relativno jednostavni za početak. Kada počnu da nose jaja, očekujte oko 200 jaja godišnje od jedne kokoške. Kada prerastu svoju ulogu u nošenju jaja, mogu se iskoristiti za pripremu jela. Ako uzgajate ove životinje radi mesa, Cornish Cross pilići posle osam nedelja budu teški oko 2 kg, a ukupan trošak za hranu iznosi oko 4$.

Koze i krave mogu da vam obezbede mlečne proizvode. Jedna krava daje oko 3 ili više galona mleka dnevno. Tele daje oko 160kg mesa sa oko 18 meseci. Kada smo imali kravu, muzli smo je jednom dnevno, a tele smo prerađivali sa 10 meseci i zamrzavali.

Kozama i ovcama treba manje mesta i hrane, što ih čini idealnima za manje površine, pa čak i za neke urbane parcele. Jedna koza proizvede oko jedan galon mleka dnevno i svoje mlade za meso. Jare nakon 6 meseci daje oko 16kg mesa sa kostima.

Za ostale izvore mesa, svinja tovljena oko 7 meseci (oko 120 kg) može dati oko 45kg čistog mesa. Možete koristiti obor, ali ispaša je ipak idealna. Ako raspolažete malim prostorom, onda su za vaše uslove idealni zečevi. Leglo od jedne ženke od 4.5 kg može proizvesti oko 35kg mesa godišnje.

Zapamtite da se put ka samodovoljnosti gradi zajedničkim trudom. Ne morate da radite sve sami: odlučite šta možete da radite, delite viškove sa drugima i pronađite istomišljenike sa kojima ćete se udružiti na ovom putovanju. Uživajte u avanturi!

Tekst prevela i prilagodila: Ivana Jovic

Izvor: Mother Earth News