Kompost je organska materija koja je ključni faktor u organskoj poljoprivredi. I na najprostijem nivou proces kompostiranja zahteva samo hrpu vlažne organske materije poznetije kao zeleni otpad (lišće i ostatci hrane sa par izuzetaka) i čekanje da se taj materijal pretvori u humus posle par nedelja ili meseci. Proces raspadanja se podpomaže sečenjem biljaka na manje komade, dodavanjem vode i osiguravanjem dobre aeracije tako što ćete redovno smesu materijala okretati. Crvi i gljive potpomažu u razgradnji materije, a anaerobne bakterije imaju ulogu u hemijskom procesu tako što unos materijala prevode u toplotu, ugljen-dioksid i amonijum.  Amonijum je oblik azota koji mogu da koriste višegodišnje biljke kao što su drveće i grmlje. Kada postoji amonijum koji biljke ne upotrebljavaju, bakterije ga pretvaraju u nitrate u procesu nitrifikacije. Ovaj nitratni oblik azota koriste jednogodišnje biljke.

Kompost može da bude bogat u hranljivim materijama. Koristi se u baštovanstvu, pejsažnoj arhitekturi, hortikulturi i poljoprivredi. Kompost sam po sebi je koristan na više načina, kao đubrivo, kao dodatak humusa ili kao prirodni pesticid. U ekosistemima se koristi kao kontorlor erozije, za reklamaciju zemljišta i kao pokrovni materijal na deponijma otpada. Organski materijal koji se koristi u kompostiranju može da se upotrebi i za dobijanje biogasa u procesu anaerobne digestije.

Kompostiranje zahteva četiri jednako potreban sastojka da bi efikasno radilo:

1. Ugljenik – za energiju, mikrobiološka oksidacija ugljenika proizvodi toplotu. materijali bogati ugljenikom su obično suvi i braon boje.

2. Azot – za rast i razmnožavanje mikroorganizama koji će oksidirati ugljenik. Materijali bogati azotom su zeleni ili raznobojni i vlažni.

3. Kiseonik – za oksidaciju ugljnika i proces rasapada.

4. Voda – voda je potrebna da se održi aktivnost organizama bez izazivanja anaerobnih uslova.

I pored velike rasprostranjenosti materijala koji mogu da se kompostiraju, postoje i materijali koji ne bi trebali da se kompostiraju kao što su: mlečni proizvodi, hleb i peciva, meso, pirinač, orasi, papir, uginule biljke i neke od otpornijih biljaka(maslačak, bršljen).

U sledecem delu: Jean Pain metod kompostiranja.

Nikola Milošević