ZELENIŠNA ĐUBRIVA

Admin tim - 5. септембра 2014.5. јануара 2016.

ZELENIŠNA ĐUBRIVA

Zelenišna đubriva predstavljaju biljke koje se gaje radi obogaćivanja zemljišta. Prednost ovih đubriva je višestruka: sprečava rast korova svojom vegetacijom, ima korenje koje prodire duboko u zemljište te je idealno za povećanje rastresitosti zbijenog i poboljšanje kvaliteta siromašnog zemljišta, imaju sposobnost fiksiranja azota koji je izuzetno značajan za pravilan rast biljke.

Izbor zelenišnog đubriva. Izbor zelenišnog đubriva zavisi od toga šta želite da postignete, vremena koje je potrebno da zemljište bude pokriveno, vrste kultura pre i posle đubrenja, vrste zemljišta kao i od godišnjeg doba.

IZBOR ZELENIŠNOG ĐUBRIVA
Zelenišno đubrivo	Vreme sejanja	Period rasta	Vrsta zemljišta	Fiksiranje azota
Lucerka (o.j.)	Kraj proleća-sredina leta	1 godina	Izbegavajte kisela i vlažna zemljišta	Da ^**
Heljda (po.j.)	Kraj proleća-kraj leta	1-3 meseca	Dobro uspeva na slabom zemljištu	Ne
Bob, krmni (o.j.)	Jesen-početak zime	Preko zime	Više joj odgovara teško zemljište	Da
Detelina, inkarnatska (o.j)	Početak proleća-kraj leta	2-3 meseca, može da prezimi	Više joj odgovara lako zemljište	Da
Detelina, crvena (o.v.)	Proleće-kraj leta	3-18 meseci	Dobra ilivača	Da
Piskavica (po.j.)	Početak proleća-kraj leta	2-3 meseca	Dobro isušeno	Da^**
Lupina (o.j.)	Početak proleća-sredina leta	2-4 meseca	Lako, kiselo zemljište	Da
Slačica (po.j.)	Početak proleća-kraj leta	1-2 meseca	Većina	Ne
Facelija (o.j/po.j.)	Početak proleća-kraj leta	1-3 meseca, može da prezimi	Većina	Ne
Raž, ozima^*(o.j.)	Kraj leta-početak zime	Preko zime	Većina	Ne
Dunjica (o.d.)	Proleće-kraj leta	3 meseca^*	Uspeva na lakom suvom, više joj odgovara zemljište koje nije kiselo	Da
Grahorica, obična (o.j.)	Proleće/kraj leta-početak jeseni	2-3 meseca može da prezimi	Izbegavajte kisela i vlažna zemljišta	Da
(o.j.)-otporna jednogodišnja; (po.j.)- poluotporna jednogodišnja; (o.v.)-otporna višegodišnja; (o.d.)-otporna višegodišnja;^sprečava klijanje biljaka sa sitnim semenom nekoliko nedelja posle ukopavanja ^*fiksira azot samo u zemljištu koje sadrži određene bakterije

Spisak iz predhodne tabele može da vam deluje komplikovano i zbunjujuće, ali pomoću jednostavnih pravila, odnosno pitanja koja sebi treba da postavite,uspećete da odaberete koje vam je zelenišno đubrivo potrebno: Kako se uklapa u plodored mojih useva, kada želim da ga posejem, koliko dugo želim da raste ( neke vrste sazrevaju brže od drugih), šte ću da sejem posle (ozima raž može da zaustavi klijanje semena nekoliko nedelja pošto se poseje, zato je najbolje da je ne gajite pre nego što posejete biljke sa sitnim semenom), koji varijatet najviše odgovara vašem baštenskom zemljištu?

Koju god vrstu da odaberete, princip je isti, sejete seme, biljke rastu i u određenom trenutku se vraćaju u zemlju. Ukopajte ih na 10 do 15 cm, seckajući ih pri tom oštrim ašovom.

Najbolje je da počnete sa ukopavanjem dok su biljke mlade i zelene, jer brže trunu, ako očvrsnu proces seckanja i trulenja ide sporije. Ako ostavite duže da raste rizikujete da biljka procveta, baci seme i ponovi se ciklus rasta, što može da naškodi vašim daljim planovima u bašti. Možete se odlučiti i za princip pokrivanja, bez ukopavanja, samo pokosite biljke i ostavite ih kao pokrivač tla.

Arh. Ivana Rakarić

Slično:

Оставите одговор Одустани од одговора