Među mnogim zabludama koje važe za paradajz (zeleni plodovi su kiseli, beli su bezukusni, samo okrugli su “prirodni”,…), jedna od najrasprostranjenijih zabluda (i možda najpogubnija u svetlu današnje borbe za zdravu hranu, a protiv GMO) je ona koja bi od prilike glasila “postoji samo desetak prirodnih sorti paradajza, sve ostale sorte su veštačke”.

Decenije sužavanja pogleda na samo crveno/okruglasto i tek tu i tamo po neki žuti plod, dovele su do toga da ogromna većina naših ljudi nije nikad imala prilike da vidi plod nekog drugog oblika, boje ili ukusa. Tržište je nemilosrdno, određene hibridne sorte su se pokazale unosnim i sa jedne strane, firme koje proizvode semena i nove hibridne sorte nemaju nikakve potrebe da ponude sorte nekih drugih oblika i boja, proizvođači nemaju interes da seju neke stare sorte koje će im doneti manji urod i rizik da ne prodaju svoj urod, a kupci mogu da kupe samo ono što se nudi. To je vrlo mali krug u kojem za “novotarije” nema mesta. To što su neke od “novotarija” već više od 200 godina poznate u nekim drugim sredinama i baštama, potpuno je nebitno.

Ukorenjeno nepoverenje prema svemu što dolazi sa strane (osim kad su u pitanju TV serije), loše tumačenje priloga o GMO, krajnje neodgovorno pisanje domaćih “internet novinara” bez ikakve provere tvrdnji koje objavljuju, ukradene i fotošopirane fotografije (često su na fotografijama stare, “prirodne” sorte koje nemaju veze sa ostatkom teksta) i najčešće, odsustvo svake želje da se nešto proba, nauči ili bar pogleda (“nemam ja vremena”), doveli su do toga da danas velika većina ljudi na sorte koje postoje nekoliko vekova, gledaju kao na GMO, nešto opasno ili veliku prevaru.

Jedan od najekstremnijih primera koje sam lično doživeo, bio je 2007. ili 2008.g. kad mi je jedan gospodin otvoreno rekao “Ja ZNAM da ne postoji više od 4 sorte paradajza i nemožeš me ubediti!”.

Katalozi i registri sa više od 10 000 sorti, rasprava, ubeđivanje, fotografije, lirski opisi ukusa i mirisa koje sam imao čast da osetim, ništa nije pomoglo. I zato sam potegao teško oružje – matematiku.

Počeo sam da nabrajam različite varijetete glavnih osobina paradajza, varijetete boje, veličine, oblika,… Verovatno sam neke propustio da navedem, a neke su po mnogim autorima dovoljno raznolike da mogu da se dalje dele u nekoliko podgrupa.

Veličina ploda

Cherry (dosta autora smatra da se ova grupa može podeliti na bar 3 podgrupe), „normalni“ i Big (svi teži od 400-500gr).

Veličina biljke i raspored plodnih spratova
Determinantni (žbunasti, niži, rađaju samo jednom u sezoni i to je to)
Ideterminantni (visoki, plodovi su raspoređeni po plodnim „spratovima“ i rađaju od početka do kraja sezone)

Vrsta lista
„Normalni“ list, bar 2 varijeteta po velicini i dubini „useka“ od nomralnog pa do krajnje sitno „naseckanog“ lista kao kod sorte Silvery Fir Tree i „Krompirov“ list, karakterističan za većinu tamnih, braon ili crnih sorti.

Ukus
Sladak, kiseo, „zemljani“, u engleskoj literaturi i po sajtovima nazvan „Earthy“, karakterističan za crne sorte i „voćni“ kao npr. Ukus dinje kod Persimona ili crta limuna kod Purple Kalabasha.

Odnos „meso/voda“
Mesnati, vodenasti, ujednačeni i šuplji.

Oblik
Okrugao, izdužen (izdužen, jako izdužen, zaobljanog kraja, špicastog kraja), kruškolik i rebrast.

Kad sve ove grupe pomnožimo:

16 boja x 3 veličine x 2 stabla x 3 lista x 4 ukusa x 4 ploda x 7 oblika = 32 256 varijacija!

Dodajte svemu ovome i više od 25 vekova evolucije, najrazličitije klimatske uslove, tipove zemljišta i nadmorske visine na kojima sve raste paradajz, pa se zapitajte još jednom: da li je brojka od preko 10.000 sorti zaista toliko neverovatna?

Srdačan pozdrav

Mare Pannonium garden

www.manus.rs

Mare Pannonium Garden kanal na YouTube