VLADA VOZAR

Kažu da je ponavljanje majka znanja, ali ne i mudrosti. Tipično za inteligentno ponašanje jeste da se ono ne sastoji od rutine, stalnog ponavljanja. Samo jedan iskorak od uobičajenog, može da promeni svet. Pre dvadeset godina taj iskorak je napravila porodica Vozar, koja je počela da u delo spovodi ono o čemu je do tada, prof. dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, tako uporno pričala.

Porodica Vozar iz Kisača (nedaleko od Novog Sada), jedna je od prvih koja je počela da se bavi organskom proizvodnjom, u vreme kada prosečan građanin Srbije uopšte nije znao šta je to organska proizvodnja.
Sve je krenulo 1987. godine, kada je porodica Vozar (bračni par Andrija i Zuzana Vozar, sa sinovima Vladimirom i Miroslavom), postavila sebi za cilj proizvodnju neobičnog, na ovim prostorima retkog povrća. Na taj način želeli su da budu prepoznatljivi, drugačiji od ostalih, da kupci rado kupuju od njih. Njihove tezge na zelenim novosadskim pijacama, od samog njihovog pojavljivanja, izazvale su interesovanje potrošača, po jedinstvenom asortimanu noviteta na našem tržištu, poređanog u besprekoran red, što do tada takođe ovde nije viđeno. Ukratko, ni danas, ono što se nalazi na njihovim tezgama, uglavnom nema na drugim. Suočeni sa ovolikim bogatstvom ponude, potrošači su jako brzo zavoleli da kupuju upravo od njih.
Proizvodnju organskog povrća započeli su tri godine kasnije (1990), kada im je dr Branka Lazić, najveći autoritet organske poljoprivrede na ovim prostorima, videviši njihovu posvećenost, savesnost i ozbiljnost, sugerisala da sa konvencionalne pređu na zdravu, tzv. organsku proizvodnju.
-Jeste da je u početku bilo teško – seća se Vlada Vozar, onaj uvek nasmejani mladi gospodin, koji svakom potrošaču ljubazno objašnjava svojstva i način pripreme svojih proizvoda. -Vredno smo učili, kao što se svaki zanat mora učiti, i još uvek učimo, menjamo, dopunjujemo našu proizvodnju u zavisnosti od potražnje na tržištu. Počeli smo na pola hektara zemlje, a danas imam 13,5 hektara, i trudim se da svake godine uvećam parcelu, da je uklopim sa postojećim, da bude jedna celina ili bar blizu. Svake godine se trudim da uvedem neku novu kulturu, međutim, potražnja je tolika da moram zadržati fokus na starim kulturama, i da proizvodim ono što znam. Ne smem dozvoliti da lutam, jer trenutno mogu mnogo više da prodam nego što mogu da proizvedem – priznaje Vlada Vozar.
Prvo povrće koje je proizveo za tržište bilo je brokoli, što je tada bio apsolutni novitet, zatim meksički krastavac… Najteže je bilo doći do semena, ali su tu u pomoć priskočili prijatelji i gde god da su putovali, Vladi su donosili seme različitog povrća. Vremenom je počeo sam da pravi selekciju. Trenutno gaji dvadeset vrsta salata, iako je imao čak 80 vrsta, ali je zbog toga što kupci nisu podjednako zainteresovani za sve vrste, bio prinuđen da se odrekne pojedinih vrsta.
Po njegovim rečima tržište je danas mnogo veće, ali i zahtevnije nego što je bilo pre 27 godina, kada je počinjao da se bavi ovim lepim poslom. Danas neki marketi traže proizvode koje su upakovani, drugi ne, a razlike u ceni odražavaju se i na prodaju. To su sitnice, ali ako hoćete da na profesionalan način radite svoj posao, morate se tako i ponašati.
Vlada Vozar danas pomaže mlađim proizvođačima organske proizvodnje, i kao instruktora angažuju ga i Zelena mreža Vojvodine, Organic Subotica, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, a njemu je drago što vidi da je iz godine u godinu insteresovanje mladih ljudi za organsku proizvodnju sve veće. On lično zadovoljan je što je uspeo da se svojom posebnom proizvodnjom i vrstama koje gaji, nametne tržištu, pre svega kvalitetom, a da u isto vreme ostane specifičan, jedinstven. Zadovoljan je što je za 25 porodica, koje rade kod njega, obezbedio siguran posao.
Organska proizvodnja sa potpisom „Vozar“ postala je najprepoznatljiviji brend, sinonim organske proizvodnje na prostoru Vojvodine, ali i šire, a najvažnije u svemu tome je što Vlada Vozar, i posle 27 godina, uživa u tome što radi.

Izvor: http://www.topsrbija.com/index.php