Povrće je krupan deo čovekovih potreba za jelo i uz jelo, a naročito kupus, sočivo, razni grahovi, spanać, mrkva, lukovi itd. O najvažnijem povrću kao odličnoj hrani i leku, govoreno je u ovoj knjizi u odeljku biljarskom, u trećem odseku. čitači treba da i taj odeljak posve marljivo pročitaju i zapamte one mnogobrojne koristi, koje taj odeljak pruža svima, svakome i svagda. Zbog toga što je tamo opširno govoreno o mnogim sastavnim delovima povrća, ovde ćemo označiti samo neke pouke o tome, i to ovim redom: koristi sejanja zeleni u redovima onu zelen, koja se obično ne presađuje, sejemo svi iz ruke naširoko, kao npr. salatu, peršun, itd. pa je posle razredimo, ako je na kojim mestima vrlo često iznikla, i to najslabije povlačimo.

Mi smo na ovaj način sejanja već naučeni, i teško ćemo se odučiti od njega, no dužnost je naša baštovanima našim kazati kako su u baštovanluku iskusniji ljudi providili, da je sejanje u redovima mnogo korisnije od sejanja naširoko. Oni vele, da je naširoko sejanje nezgodno, što se između pojedinih biljaka ne može zemlja kad je potrebno, malo razdrobiti, pa ako se mak.

Stoje li pak biljke bez reda na leji raštrkane, to se onda ne može od 2 palca dublje kopati između njih, ma one i razdalje jedna od druge stajale; bez reda pak uvek na leji stajati moraju, kad se iz ruke na široke seju. Kad se pak zemlja između zeleni ne okopa, to jako škodi, osobito pri neprestanoj suši. Drobna zemlja se nikad tako duboko isušiti neće, kao kad je gore okorela; kad je dakle zemlja dublje izdrobljena, ne mora se tako jako i često zalivati, a bilje će se mnogo većma usavršiti moći, jer se u izdrobljenoj zemlji mnogo lakše i bolje širiti može.

Svaki neka pokuša, neka metne na jednu leju po jedno dva palca peska, pak će se uveriti, da je ta peskom pokrivena leja mnogo vlažnija, od onih drugih nepokrivenih, i pri najvećoj suši. Duboko kopanje pak ima svojstva, što i pokrivanje peskom. Iskopana i razdrobljena zemlja, uvek duže vlage u sebi drži; a vlaga drži i dohranjuje bilje.

Kako tvrda voda na zelen i cveće korisno upliviše, veli baštovan Jeger ovo: u mestu, gde sam kao dvorski baštovan služio, nije bilo meke vode, a imadosno veliki povrtnjak i mnogo cveća, za koje je trebalo mnogo, a dobre vode. imadosmo samo bunare sa vrlo tvrdom vodom, koja sprečava svako bilje u porastu; po učinjenim raznim probama, koje obično vrlo malo pomogoše, postignem naposletku svoj cilj na sledeći način: iskopao sam ukraj svakog bunara po jednu poveću rupu i sproveo u nju vodu iz bunara, pa pošto je voda u tim rupama od jutra do večeri postojala, pretvori se u vodu, koja je vrlo plodonosno na zelje i cveće uplivisala. ko želi dakle, da mu bunarska voda bude korisna za zelen i cveće, taj treba da radi tako.

Crvena repa (cvekla, blitva)

Da bi ona slađa bila ne treba je kuvati u vodi za jelo, nego je valja u vreloj peći ili u pepelu vrućem ispeći, ali ne dugo, nego da samo omekne. Tako da biti mnogo slađa, zato, jer sva slast u njoj ostane, a ne izgubi se kao kuvanjem u vodi. Dobiti više roda od posejanog pasulja. Za ovo treba uzeti ono seme, koje je godinu dana ležalo, jer to će dati više mahuna i roda, nego lanjsko seme, kome se godina dana navršila nije. Kome je ovo s neruke ili ko nema takvog semena, može se i ovim načinom pomoći: pokidaj vrhove od loze pasulja, pa će veća snaga u rod ići, a ne u lozu.

Ovakvo tumačenje zahteva dalja proveravanja i istraživanja u ogledima, gde bi se ispitao uticaj stanja zrelosti semena i perioda mirovanja semena na prinos (rodnost) pasulja. Za setvu treba upotrebljavati samo ono seme koje potiče od berbe u punoj zrelosti semena. Takvo seme je fiziološki sazrelo i može se upotrebiti za setvu u narednoj vegetacionoj sezoni.

Zeleni grašak

Još istog dana kad se grašak obere, treba zrno povaditi iz ljuske i svako zrno koje je od graškara nabodeno treba izdvojiti. Onda treba prokuvati u salamuri, onako sasvim vrelo još, treba sručiti u čiste zagrejane flaše i metnuti u sud s vodom, te prokuvati 30 minuta. Plaše treba povezati bešikom ili potopljenom, pergamentskom hartijom, koja je pre povezivanja omazana smolom. Zato treba polako i duže kuvati, da se umrtve klice što truljenje i raspadanje graška izazivaju, a grašak se neće raskuvati.

Rotkvica

Poznato je da rotkvica ova na mekoj zemlji neće da rodi, ma kako da se čovek izmuči oko nje. To je zbog oskudice soli u zemlji. Zato se preporučuje, da se sa semenom pomeša malo proste soli, pa da se s njom poseje, ili da se u svaku rupu turi na dno soli, koliko se međ dva prsta uhvati, pa na nju stavi seme i zatrpa. Tako rodi rotkva mnogo bolje i bude sila ukusnija.

Dodavanje soli (NaCl) biljkama može da ima povoljno dejstvo na neke vrste biljaka, kako zbog natrijuma tako i zbog hlora. Natrijumu se pripisuje korisno posredno dejstvo na biljke. Dodavanjem natrijumovih soli povećava se korisno dejstvo kalijumovih đubriva. Tako je dokazano da NaCl u manjim količinama povoljno utiče na stočnu repu i lucerku, a što nije isključeno i za rotkvicu. U većini slučajeva pri korišćenju manjih količina soli (NaCl), dejstvo natrijuma nije odvojeno od dejstva hlora.

Rotkvicu treba jesti preko celog leta za ručkom i večerom, jer i ona čisti i ublažava krv i otklanja time od mnogih bolova, koji bi mogli nastupiti. Da rotkve i rotkvice ne prozuknu. što rotkve i rotkvice ponekad brzo prozuknu, uzrok je tome nepravilno porašćivanje usled suše, ili odviše čvrstog zemljišta. I rotkve i rotkvice najpravilnije porašćuju u trošnoj ali vlažnoj zemlji. Najglavnije je pak to, da uvek ima dosta vlage, i onda ni rotkve, ni rotkvice prozuknuti neće. Pa i kad se iz jutra i s večera redovno zaliva, opet zato mogu i rotkve i rotkvice u čvrstoj zemlji da prozuknu, ako je preko dana velika pripeka, te se zemlja osuši i otvrdne. Stoga je dobro, da se s rotkvama i rotkvicama zasejane leje pospu drvenim strugotinama (što otpadne kad se drva testerišu), koje će vlagu neprestano održavati, a koje će vremenom istrunuti i onu leju, nađubriti. Umesto strugotina, može se upotrebiti i sitna pleva.

Bostan

Grdne količine lubenice dobiti valja zemlju, u kojoj će se sejati lubenice, natopiti krvlju dok ne postane crvenkasta, mesto to ograditi i načiniti kućice docnije kad ustreba, razgrnuti ih i metnuti seme i oko toga opet metnuti zemlje krvlju natopljene. Kad lubenica počne puštati vreže, valja je s večera zalevati krvlju nekoliko puta.

Za postizanje veće rodnosti kod bostana, savremena tehnologija preporučuje đubrenje sa stajskim i mineralnim đubrivima. Umereno đubrenje sa stajnjakom (do 20 t/ha) zajedno sa mineralnim fosforno-kalijumovim đubrivima daje vrlo dobre rezultate. Ako se đubriva unose u zemljište plitko (pod drljaču ili kultivator) pred setvu, ne mogu u sušnim godinama da ispolje povoljan uticaj na rodnost bostana. Unošenje mineralnih đubriva pod plug, i naročito u redove, a takođe đubrenje kućica, utiče na povećanje rodnosti. Rodnost bostana zavisi od sorte, plodnosti zemljišta, vremena setve, hranljivog prostora za svaku biljku itd.

Velike bundeve i krastavci: treba da metnemo u pun čabar kišnice, jednu litru bela vitriola, tri-četiri pregršti ovčija đubreta i 2—3 kile u prah stucanih kostiju; smesu takvu valja na dan nekoliko puta promešati pa uveče zaliti leju, gde su krastavci i bundeve. Od svih povrtarskih biljaka krastavci daju najveće povećanje prinosa posle đubrenja stajnjakom. Najbolje vreme za unošenje stajnjaka je jesen. Količina stajnjaka koju treba uneti zavisi od plodnosti zemljišta. Za već đubreno zemljište dovoljno je 40 t stajnjaka uz dodatak fosfornih i kalijumovih đubriva, a u proleće mineralnog azotnog đubriva. Treba izabrati sorte otporne prema bolestima i štetočinama, a takođe obratiti pažnju na klijavost semena, razmak i dubinu setve itd.

One dinje, koje nisu mogle dozreti na vreži, treba pokidati, uviti u pamuk i ostaviti za 8—10 dana u sobi u kakav sanduk. Posle toga vremena one ce biti potpuno zrele i biće prijatnije i mirisnije nego na vreži da su ostale.

Luk, rotkva, cvekla, špargla itd.

Radi ovog treba uoči sejanja, pomešati nužno seme sa sitno utučenim ugljenom od drveta, pa onda posejati. Još bolje rodi pomenuto povrće kad se seme pomeša sa praškom od izgorele lukovine. Ova lukovina ne samo da je za ovo korisna nego je ona dobra i za lečenje bolesti kod čoveka. Ali ipak naš svet čim pojede luk sa venca, on baci na đubre lukovinu. Mnogi opet i ne pletu luk u vence, nego otkidaju lukovinu — pera lukova — i ostave luk gde god onako neuvenčen, bez lukovine. Vreme je da domaćice obraćaju pažnju na ovakve predmete, umesto vrzlanja za minđuše, konđu, brasletne i druge nekorisne nakite.

Rodnost luka zavisi od niza faktora, a među najvažnije spadaju ishrana, izbor sorte i pravilna nega biljaka. Luk dobro podnosi sušu i dobro iskorišćava obilne rezerve vlage u zemljištu. Luk koji se proizvodi iz arpadžika zahteva veću količinu hranljivih elemenata nego luk koji se proizvodi iz semena. Ogledima je utvrđeno da na plodnijim zemljištima treba imati više biljaka po hektaru uz češće prihranjivanje mineralnim đubrivima. Prašenje bilja i borba protiv korova spadaju u važne mere za postizanje visokih prinosa luka.

Luk treba ga staviti u dimnjak (odžak) u nekoj mreži ili onako uvenčen, kako ga mnogi uvenčavaju. Treba ga ostaviti tako na dimu, povisoko od vatre oko dve, tri nedelje dana. Time luk ne gubi nikakvu svoju snagu, a sačuvan je od prorašćivanja, koje ne samo kvari vrednost luka; mnogi tvrde da je prorastao luk i krompir škodljiv za zdravlje. Dozreli luk se dobro čuva u hladnjačama na temperaturi 0—3« C. Nepotpuno dozreli luk prethodno se prosuši u specijalnim sušnicama na temperaturi od 35—40® C. U običnim podrumskim prostorijama luk se čuva u sloju od V*—1 m visine.

Velike glavice crnog luka

Za ovu celj treba metnuti obične glavice luka, preko zime kod peći, pa ih dobro isušiti; takav s proleća posadi i brižljivo obrađuj, pa ćeš imati krupan luk. Preduprediti izbijanje bikova u crnom luku. Krupniji arpadžik najlakše tera u bikove, zato se i bira radije sitniji arpadžik za sađenje. Ali mi možemo ovom izbijanju bikova prostim oprobanim sredstvom na put stati: pri sađenju arpadžika treba odvojiti krupne glavice, uzeti dobar i oštar nožić (perorez) pa odseći one stare žilice na glavici do samoga mesa, a onda unakrst malo iseći svaku glavicu, i onda ih usaditi. Na ovaj način oduzeće se arpadžiku suvišna snaga, i on će veselo rasti i krupnim, najlepšim i najrazvijenijim glavicama uroditi. Mnogi tvrde da seme arpadžika, koje se drži neko vreme na dimu, ne izbija bikove.

Izbijanje bikova (»bičanje«) kod luka povezano je sa periodom mirovanja i prolaženjem stadijuma jarovljenja kod arpadžika. Mirovanje je dublje i duže traje kod sitnog nego kod krupnog arpadžika. Dalje, treba nastojati da se dostigne rano dozrevanje arpadžika. Takav arpadžik ne uspeva da prođe stadijum jarovljenja pri čuvanju bez zagrevanja i pri narednom sađenju u proleće na otvorenom polju, zbog čega neće ni nastupiti izbijanje bikova.

Sejanje krompira (krtole)

Ako su krtole sitne (ispod 20 g) nisu podesne kao semenski materijal za sađenje. U slučaju krajnje nužde mogu se saditi i takve krtole i to cele i po dve u kućicu. Ako su krtole krupnije (iznad 70 g), potrebno ih je raseći na dve kriške, i to uzdužno, kako bi na obema kriškama bilo po nekoliko zdravih, vršnih okaca. Kod krtola iznad 100 g težine, može se odseći pupčani (ne vršni) deo krtole i upotrebiti za ishranu (ukoliko krtole već nisu dovoljno klijale), jer na tom delu krtole se nalaze slaba okca. Najpodesnije za sađenje su krtole od 40—60 g.

Izbor krompira za seme

Pri izboru krompira za seme treba se pridržavati ovih pravila:
1.    Za seme treba uzeti krtole srednje veličine: ali bolje je uzeti i krupnije nego sitnije.
2.    Treba uzeti seme od krompira koji dosta rađa, jer je ova osobina nasledna, dakle, bolje rodi krompir kad je seme uzeto od rodnog krompira, pri inače jednakim okolnostima.
3.    Izbor krompira za seme treba izvršiti još dok je u zemlji, na njivi, ili pri vađenju krompira, jer se onda najbolje može oceniti njegova rodnost.
4.    Za seme treba ostaviti krompir, koji nije patio ni od kakve bolesti, jer će takav krompir i u buduće manje patiti od bolesti.
5.    Rodnost krompira uzetog za seme vrlo će rđavo uticati na prinos, ako se rodan krompir poseje u slabu zemlju, jer će u takvom slučaju roditi istina mnogo, ali sitnih krtola, koje se dakle zbog oskudice hrane u zemlji nisu mogle da razviju, — a bolje je da rodi i brojno manje krupnih krtola, nego mnogo a sitnih.
6. Bolji je semenski krompir iz brdskih (planinskih) nego iz ravničarskih krajeva. Ovo zato što u ravnicama krompir brže degeneriše (izrođava) usled visokih temperatura zemljišta i napada bolesti (virusa) nego u planinskim predelima.
7. Najbolje je, po mogućstvu, upotrebljavati za sađenje aprobiran semenski krompir, za koji postoji uverenje od naučnog zavoda ili poljoprivredne stanice.

Kreč kao sredstvo protiv trulenja krompira

Treba uzeti komade pečenog kreča u veličina pesnice, pa ih metnuti u kakvu kotaricu i ovu metnuti u trap ili podrum usred krompira. Kreč će usisavati svu vlagu i očuvati krompir od trulenja. Postoje razne vrste truleži kod krompira, kao posledica raznih vrsta bolesti (plamenjača, crna noga, prstenasta trulež itd.). Trulenje krtola može da nastupi još dok su u zemljištu, kao i kasnije u trapovima ili podrumima gde se čuvaju. Kao sredstva borbe protiv trulenja krompira: upotrebljavati za sađenje zdrav, nezaražen semenski krompir i primenjivati višegodišnji plodored; protiv plamenjače vršiti preventivna prskanja biljaka bakarnim ili organskim preparatima i gajiti sorte otporne protiv plamenjače. Krompir da prokllja valja ga metnuti u vrelu slanu vodu, da postoji jedno pet-šest trenutaka, pa potom izvaditi i na suncu razrediti i osušiti.

Ovaj način borbe protiv klijanja krompira, verovatno, danas niko ne primenjuje. Danas postoje efikasna sredstva za sprečavanje klijanja krtola u skladištima tokom decembra, januara, februara, pa i marta. To se postiže zaprašivanjem krtola preparatima koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Odlični rezultati postižu se primenom preparata Tuberofena (proizvod hemijske industrije »Zupa« — Kruševac). Pri kupovini preparata dobije se i uputstvo za njegovu primenu. Na 1000 kg krompira 1 kg preparata Tuberofena.

Mesto za trap treba da je mračno i suvo, jer od vlage trunu. Zato je dobro u trap metnuti najpre Slamu pa na ovu krompire, a povrh ovih opet podebeo red slame a vrh svega odozgo pritisnuti zemljom, da vetar slamu ne odnese. Ako li stoje van trapa, treba da su u mračnom mestu. Najbolji krompir (krtole) dobija se: kad se uzme za seme i to odaberu kvrge su krompira s tuđe zemlje, a ne one, što su na istoj zemlji rodile, jer su one s druge zemlje bolje i manje bolesti podložne.

Kad se pre sejanja rašire kvrge na policama ili gde je zgode, da provenu, od provenutih kvrga bude više roda i rod krupniji, koji i dospe ranije i drži se duže, nego od kvrga neprovelih; kad se u svaku kućicu, pri sađenju turi po malo pepela, osobito od uglja, koji ujedno i najbolje sačuva krompir od bolesti.

Najposle dobija se krtola mnogo krupnija, suvlja i ukusnija, kad se cvet saseca. Ko to pokuša samo na nekoliko kućica uveriće se, kolika je razlika na rodu u ovim i onim od nesečena cveta kućicama. Krompir umesto sapuna. Za čišćenje finih i farbanih haljina, a i za druge haljine, sok od friškog krompira vrlo je dobar, jer ne kvari boju haljine. Za tu celj natari (oribaj) nekoliko friških sočnih krompira na trenici, pa iscedi iz njih onaj sok i njime peri i čisti prljotine sa haljine. Neki tvrde da i kuvani krompiri mogu čistiti, pa zato kome je lakše nek i to proba.

Krompir je podložan napadu bolesti i štetočina više nego ijedna druga vrsta poljoprivrednih biljaka. Za svaku vrstu bolesti i štetočina postoje posebne mere borbe i zaštite. Krompir da slađi bude. Ko želi da jede krompira slatka i ukusna, nek ga ne kuva u vodi, nego neka ga peče u vrućem pepelu ili u peći. Kad se tako ispeku mogu se ukusno čak i posle ručka jesti, kao začin. Ko je u stanju da ih tako pečene i tople raseče i namaže sa puterom ili skorupom — e onda je prava slast. Vodnjikast krompir postaje suv i sipkav kad se ostavi na suhom mestu kod peći, da nekoliko sati postoji. Na taj način voda se ispari i krompir se sipka kao brašno.

Glavičastu salatu više nedelja svežu i lepu održati: Izvadi je iz zemlje sa žilom zajedno, pa je zabodi u vlažan pesak u podrumu; u zemlji ostavljena poterala bi u seme, a ovako neće. Kad i u koje doba dana najbolje je zalivati povrće i cveće. Najbolje je zalivati u leto onoga dana, kada je oblačno i mutno vreme, a evo zašto: kad je oblačno i sprema se za kišu, vazduh je rashlađen i vlažan, te zemlja ne isparava onu vodu kojom su zelen i cveće zaliveni, već je skroz i skroz natopi i tada su zalivene biljke tako vesele kao da im je pala blaga i tiha kiša.

Celer najkrupniji da dobiješ: čim izađu tri lista, izvadi strukove pa presadi, pošto si koren noktom do pola otkinuo, i to presadi za stopu razdaleko u zemlju dobro podgnojenu. Okopavaj i zalivaj, i kad glave malo porastu, načini između njih sa šake duboke jarkove uzduž i popreko, i u te nalivaj tečan gnoj. Donje lišće sasecaj ili sve poveži, da ne može više rasti. Tako sva hrana, što bi išla u list ide u glavu i ova bude veća a list ostane malen i mlad, te i on kuvan vrlo je dobar za jelo.

Celer najbolje uspeva u plodoredu posle ranog krompira, kupusa, mahunjača, spanaća, salate i kelerabe. Zemljište za celer treba da je plodno i sa dosta kreča, jer celer ne podnosi kisela zemljišta. Postoje tri vrste celera: korenjak, rebraš i lišćar. Rebraš se sadi u naročito pripremljene brazde dubine 25 cm, a na razmaku 40 X 40 cm. Za vreme razvoja zemlja se sve više nagrće oko zadebIjalih peteljki, dok se površina poravna. Time se postiže da peteljka bude bela, nežna i ukusna za jelo. Od sorta dolazi u obzir: pariski, krupni praški i alabaster. Od ranih sorti erfurski rani . Orasi ne plesnive (ne buđave) i mezgra im ostane sasvim bela, kad se s njima na ovaj način postupa: Pre svega treba ih sve dotle na drvetu ostaviti dok sami s drveta ne otpadnu. Razume se, da na taj način neće svi najedanput popadati, no povremeno; pa kako otpadnu, tako ih treba skupiti i ostavljati na promajno mesto, da se polagano, Iepo i dobro prosuše. Kad ih bude već više na gomili, onda ih treba nedeljno 2—3 puta preturati, da se što bolje prosuše. Na ovaj način prikupljeni i čuvani orasi, ostaju uvek zdravi i beli.

Krupan plod

Izberi žbun ogrozda koji i inače rađa krupan plod, pa kad zrnca dostignu otprilike polovinu svoje obične krupnoće, a ti izberi nekoliko najbujnijih grana na žbunu, pa ih ispod roda obmotaj mahovinom i uveži vunenim koncem. Krajeve od konaca spusti na niže u kakav sud koji treba da podmetneš pod žbun i da ga napuniš vodom. U sudu treba uvek da ima dovoljno vode. Voda se usled kapilarnosti penje po vunenom koncu i vlaži mahovinu, i ogrozd na tim granama koje se neprestano vlaže za nekoliko nedelja razvije se do neobične krupnoće.

Vešto ostavljanje kupusa za zimu. Kad metneš kupus na pokazani način u kacu, onda ne treba sipati vodu odmah, nego tek pošto kupus proleži u kaci bez vode dva, tri dana. To čini da so uđe i u gornje slojeve glavica. Vodu treba naliti kroz posve čiste i guste čaršave, jer to čuva kupus od truleža i raso čini da rezi.

Ispočetka pretakanje rasola treba da se vrši dva puta nedeljno — sve jednako dok kupus ne uskisne; tad ćeš imati kupus »žut kao dukat« i čvrst i ukusan — i kupus i raso — sve do uskrsa, a naročito ako se i duge i daske pokrivače budu često lepo otirale, brisale od one pene i plesna, i ako se u raso po malo vode jednom mesečno dosipalo bude.

Kupus najkrupniji dobije se, kad se turi rasad pre rasađivanja u vodu, u kojoj je rastopljeno đubreta kokošijeg osobito golubijeg, i ostavi da dva-tri sata postoji, pa onda rasađuje, a pri rasadi zaspe se malo gipsa ili pepela. To natera velike glavice, makar zemlja i pološa bila, a na dobroj zemlji još i veće, osobito kad se zemlja još s jeseni dobro nađubri svinjskim đubretom, koje je za kupus najbolje. Isto se tako hvali sitno stučeni drveni ugalj, koji natera vrlo jaki rast kupusa kad se podanj pospe.

Kupus da sačuvamo od gusenica, treba oko njega posejati na 3—4 stope široko konoplju, pa će ih unutra u kupusu nestati, a ni spolja neće polaziti, jer zadržava ograda konopljina.

Buvač na kupusu i uopšte po vrtovima utamaniti. Pelin je najbolji lek, od sviju dosad poznatih lekova, protivu ovog najgoreg zatirača vrtova. U 1 akov ključale vode baci se koja šaka pelina, da postoji od 10 do 20 sati, pa se tom vodom prelije onaj rasad na koji je naišao buvač. Od toga ne samo da pocrka buba, nego ostanu mrtva i gnezda i čaure. Uz to svaki vrtar i domaćin mora paziti da nipošto u ogradi ne bude kolja s korom. Njega treba od kore dobro oljuštiti, jer pod korom tamo najviše se tih bubica zaleže i zimi od mraza sačuva. Kad nema takvog kolja s korom nestaće i buba, jer zimi nema gde da se sačuva. Pod lišćem i u zemlji buvač ne može opstati, tamo ga mraz i nepogoda uništi. Tako isto radi se protivu buvača na usevima kad se usevi poliju čorbom od duvana, to jest vodom u kojoj je duvan varen.