Korišćenje mesečevih mena u baštovanstvu

Uticaj mesečevih mena na život na Zemlji – sujeverje, bapske priče ili pojava koja, iako nije naučno objašnjena, zaista deluje? Ne zna se tačno da li su Vavilonci ili Egipćani izmislili kalendar sadnje po mesečevim menama. Ono što je poznato je da je u vreme kad časovnika nije bilo jedini pouzdan način određivanja vremena bila orjentacija prema Suncu, Mesecu i zvezdama. Kako je vreme prolazilo, svaka nova generacija je dodavala, menjala i precizirala sistem sađenja biljaka u različitim mesečevim fazama.

S obzirom da je dokazan uticaj Meseca na plimu i oseku, odnosno na menjanje nivoa vode, razrađena je ideja kada će posejano seme upiti najviše vlage iz tla i kada će se najbrže razviti. Pored toga što je empirijski utvrđeno da biljke posejane u različitim mesečevim fazama napreduju različitom brzinom, ustanovljeno je i da plodovi (voće i povrće) ubrani u pravo vreme ostaju sveži znatno duže od onih sakupljenih u „pogrešnim“ lunarnim fazama. Upravo ovakva iskustva dovela su do „ponovnog otkrića“ značaja upotrebe lunarnog sistema u moderno vreme, pa je mesečev sistem sađenja (baštovanstva) sve više na ceni.

Postoje tri različite metode sađenja po “mesecu“: sinodički, sideralni i biodinamički.

Sinodički polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u njemu se biljke dele na 4 kategorije:

• biljke korena,
• biljke lista,
• biljke sa semenima spolja i
• biljke sa semenima unutra.

Biodinamički ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja meseca.

Sideralni je veoma sličan biodinamičkom izuzev što u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.

Koji će od ovih sistema da se koristi zavisi od veštine i posvećenosti, ali stručnjaci predlažu da se krene sa jednostavnijim (sinodičkim) uz redovno dnevno vođenje dnevničkih beležaka.
Tako će se precizno videti rezultati ovog vida baštovanstva.

Vrtlari koji praktikuju ovaj sistem setve i sađenja preporučuju da se:

1. U periodu mladog meseca (noć bez meseca, slika prva), kada je njegov uticaj na živa bića veoma jak, treba sejati i saditi biljke koje razvijaju seme spolja (jagode, žitarice, zelena salata, spanać, brokoli, kupus, karfiol…). U ovoj fazi, kada lunarna gravitacija podiže novo vode, dolazi do izuzetnog upijanja vlage od strane biljaka, pa će se one najbrže „primiti“ i razviti.
Tokom ovog perioda je veoma izbalansiran rast biljaka korena i lista.

2. U drugom kvartalu (mesec u fazi rasta) sila gravitacije je nešto manja, ali je mesečeva energija jaka i stvara odlične uslove za rast naročito lišća. Zbog toga je ovo period pogodan za sađenje, naročito 2 dana pre punog meseca. Vrste biljaka kojima pogoduje ovaj period jesu jednogodišnje vrste koje rastu nešto iznad zemlje, ali koje obrazuju seme u plodu: mahunaste (pasulj, grašak, soja, bob), lubenica, dinja, paprike, paradajz.

Košenje trave u I i II fazi podstiče rast i njegovu gustinu.

3. Tokom punog meseca treba brati lekovito i začinsko bilje jer je tada najjače negovo dejstvo. Posle punog meseca, odnosno kada je mesec u fazi opadanja, opada i njegova energija. Ovo je dobar period za sađenje biljaka korena, kao što su: luk, šargarepa, krompir, repa, cvekla, kao i dvogodišnje i višegodišnje cvetne vrste, lukovice… Takođe, u ovoj fazi mogu se i presađivati biljke, jer mesec deluje na rast i užiljavanje korena. Orezivanje biljaka (voće, ukrasno drveće, šiblje, žbunje, ruže) najbolje je uraditi u ovoj fazi (III kvartal), odnosno kada je mesec u znaku Škorpije.

4. Najzad, IV faza (mesec u fazi opadanja) je period kada treba odmoriti od sejanja i sađenja. Tada se može obrađivati tlo, uklanjati uvelo lišće, a može se, ukoliko je propušten prethodni period, nastaviti sa orezivanjem i presađivanjem.

Ako se u IV fazi kosi travnjak, usporava se njegov rast i napredak.

Izvor: http://www.mojabasta.com/