Kvalitet vina svih tipova utvrđuje organoleptičkom (degustacionom-senzorskom) i hemijskom analizom. Kao i kod svih drugih pića organoleptičke osobine su od primarnog značaja za kvalitet.

Hemijska analiza vrši se u toku proizvodnje kao i kod gotovog proizvoda (vina) za tržiste zbog kontrole ispravnosti.

Pored ove dve analize kod vina se ispituje još i
• mikrobiološka ispravnost
• postojanost (stabilnost)

Organoleptičko ocjenjivanje (stručna degustacija)

Bitne organoleptičke osobine vina su: ukus, miris, buke, harmoničnost, sortna tipičnost (plemenitost), boja i bistrina.

Stručnim pregledom ocjenjuje se još :
• estetski izgled pakovanja, oblik i boja boce, etiketa i zatvarač
• kvalitet zatvarača i sigurnost zatvaranja
• kompletnost deklaracije

Ukus vina
Ukus je primarna osobina vina. On predstavlja kompletan utisak koji najvećim dijelom potiče od količine i usklađenosti alkohola, šećera, kiselina, tanina i specifičnih sastojaka, ugljendioksida, estara, aldehida, ketona itd. Tanin je opora supstanca koju sadrže pokožica i sjemenke. On je prirodni konzervans i omogućava da vino stoji 10, 20 i više godina.

Kod kvalitetnih vina posebno se cijeni originalan, specifičan i izuzetan ukus.

Miris i buke
Miris je druga slična organoleptička komponenta. Ocjenjuje se slično ukusu: da li je normalan (bez stranog mirisa), sortna tipičnost i intenzitet.
Tri osnovna tipa mirisa vina su: normalan vinski miris, muškatni miris i specifičan miris pojedinih sorti.

Buke je plemeniti miris koji se razvija u vinu visokokvalitetnih sorti odležavanjem najmanje tri godine u boci.

Boja vina
Boja vina zavisi od tehnološke obrade i sorte grožđa. Kod bijelih vina boja može biti:
• svijetlo žuta
• zelenkasto-žuta
• žuta
• zlatno žuta
• tamno žuta

Crna vina imaju jasno do tamno crvenu boju a ružičasta crvenkastu tj rozu.

Bistrina vina
Bistrina je jedan od zahtjeva koji treba da ispunjava svako vino. Po stepenu bistrine vino se može okvalifikovati kao:
• kristalno bistro
• bistro
• magličasto mutno
• mutno
• mutno sa talogom

Organoleptičko ocjenjivanje vina vrši se bodovanjem na osnovu pojedinih osobina. Zbir svih poena daje brojno izraženu organoleptičku vrijednost vina. Prosjek ocjene svih članova komisije je konačna ocjena. U praksi se najviše primjenjuju dva sistema bodovanja (od 20 i od 100 bodova).

Izvor: vinskibarprovence.com