„Zelena” plastika ili takozvana „bio plastika“ proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šecerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir. Takođe dobija se i iz biljnih ulja. Od maski za mobilne telefone, preko plastičnih tanjira, cipela, pelena, pa do kesa za kupovinu i posuda za cveće – skoro da i ne postoji predmet u domaćinstvu za koji se ne pokušava pronaći ekološki prihvatljivija verzija.

Za stručnjake to je samo logičan nastavak povećane potražnje za „bio“- materijalima u poslednjih nekoliko godina. „Danas je izrazito profitabilno izgraditi  dobar „bio-imidž“, smatra Norbert Fel, PR kompanije „Duales System GmbH“ koja se bavi reciklažom otpada u Nemačkoj. Istraživanja su pokazala da će kupci pre posegnuti za bio-povrćem u nekom od ekoloških pakovanja, nego za onim u običnoj ambalaži.

Dobar posao

Ovi podaci su alarmirali proizvođače plastike i motivisali ih da ulože milione u razvoj bio-proizvoda. Medu njima su i „globalni igraci“ kao što su američki poljoprivredni koncern „Cargill“, italijanski „Novamont“ ili nemački div hemijske industrije BASF.  Plastične materijale koji su proizvedeni na bazi kukuruza, koriste mnogi lanci supermarketa kao što je „Wal-Mart“ ili proizvođači prehrambenih namirnica  poput „Coca-Cole“.

Zelena plastika postala je „veliki biznis“ i u Brazilu. Ta zemlja je vodeći svetski proizvođač šećera. Tako, naftna kompanija „Braskem“ koristi etanol koji se dobija prilikom prerade šecerne trske za proizvodnju biopastike.

Premalo tržište

„Razlog tome su visoki troškovi proizvodnje, ali i bolja termo-mehanička i razgradiva svojstva klasične plastike“, objašnjava Michael Niaounakis, strucnjak za polimere Evropskog zavoda za patente u Hagu.

Da li je bio-plastika zaista i  „zelena” plastika?

Stručnjaci vide u bioplastici ogromni potencijal koji bi mogao smanjiti negativne posljedice efekta staklene bašte i usporiti klimatske promene. „Zelena“ plastika je u prednosti nad plastikom dobivenom klasičnim načinima proizvodnje, jer u startu, kod samog nastajanja, traži manje energije i ne sadrži nikakva otrovna hemijska jedinjenja. Ipak, potrebna su dalja naučna istraživanja koja bi pokazala u kolikoj meri bioplastika pogoduje održivom razvoju.

„Činjenica da se ova plastika dobija iz obnovljivih izvora, ne znaci automatski i da se time manje zagaduje okolina“, kaže Gerhard Kotschik iz nemačkog Ministarstva za zaštitu okoline i dodaje kako „treba razmotriti čitav proizvodni proces i tek onda reći da li je  bioplastika „zdravija“ za okolinu od klasične plastike.

Izvor: dw-world.de