Prosek starosti ljudi koji se bave poljoprivredom u Beogradu je 35 godina. Mnogo više se zaradi baveći se voćem i povrćem, nego raditi u trgovini.(Novosti)
Od svih delatnosti jedino je možda u kompjuterskoj tako mlada populacija kao u poljoprivredi. Statistika kaže da je prosek starosti ljudi koji se na teritoriji Beograda bave poljoprivredom – 35 godina! Znači li ovaj podatak da se rad na zemlji konačno isplati?Gradski sekretar za poljoprivredu Aleksandar Janković smatra da mladi ljudi očigledno prepoznaju da je budućnost u poljoprivredi i da će radom u tom sektoru moći lepo da se zaradi i živi.- Beograd ima dosta sela u prigradskim opštinama, a njihovi stanovnici vide da u gradu nema posla i da im je bolje da ostanu na imanjima – objašnjava Janković. – Sigurno je isplativije baviti se voćarstvom, nego raditi u nekoj firmi ili prodavnici za malu platu i još iz predgrađa putovati na posao. Mnogi od tih mladih poljoprivrednika nasledili su ili će naslediti donekle uređena imanja, a mnogi imaju i nekorišćenu zemlju, na kojoj sada pokušavaju da pokrenu voćarsku ili povrtlarsku proizvodnju.Koliko sam video, mnogi su ambiciozni i žele da prošire posed, kupuju zemlju, podižu nove zasade i postaju ozbiljni poljoprivrednici. Moja želja je da im pomognemo kroz edukaciju i subvencije da ostanu na selu i postanu veliki proizvođači voća i povrća.Sekretar Udruženja poljoprivredne i prehrambene industrije pri Privrednoj komori Beograda, Miodrag Veseli, kaže da mladi sa sela nemaju velikog izbora, jer su nezaposleni, a već imaju imanje i zato se okreću poljoprivredi.
– Kada se već upuste u posao, proizvedu robu i prodaju je, onda dobijaju vetar u leđa i podsticaje koje negde drugde ne bi imali – smatra Veseli.- Takođe svi oni žive nadomak velikog urbanog područja i svi znaju da koriste kompjuter, pa su zato mnogo bliži informacijama i u tome se veoma razlikuju od poljoprivrednika iz unutrašnjosti. Oni kontaktiraju i s nama i s drugim ustanovama koje im mogu pomoći da unaprede proizvodnju i pronađu kupca i tu su veoma agilni. Beograd je veliko prehrambeno tržište tako da je ovde poljoprivreda u ekspanziji.MANjE POSLA – MNOGO VIŠE PARA
Goran Matejić (38) voćar iz Pudaraca, kaže nam da je isplativije biti svoj gazda na zemlji i obrađivati imanje nego raditi za neku platu od 30.000 ili 40.000 dinara mesečno.- Mi u voćarstvu efektivno radimo četiri meseca, a zaradimo mnogo više para nego da 11 meseci svaki dan idem na posao u neku firmu – poredi nam Goran, koji sa bratom Draganom ima 21 hektar pod kajsijama, višnjama, trešnjama, šljivama, nektarinama.- Poslednjih šest godina živimo od voćarstva i sasvim smo zadovoljni. Može lepo da se zaradi naročito ako bude rodna godina, bez suše i vremenskih nepogoda. Veliki procenat zarade mi ulažemo u nove zasade, a sad kako je Grad u Pudarce doveo sistem za navodnjavanje, svake godine moći ćemo da računamo na sigurniji i pun rod.
Goran Matejić (38) voćar iz Pudaraca, kaže nam da je isplativije biti svoj gazda na zemlji i obrađivati imanje nego raditi za neku platu od 30.000 ili 40.000 dinara mesečno.- Mi u voćarstvu efektivno radimo četiri meseca, a zaradimo mnogo više para nego da 11 meseci svaki dan idem na posao u neku firmu – poredi nam Goran, koji sa bratom Draganom ima 21 hektar pod kajsijama, višnjama, trešnjama, šljivama, nektarinama.- Poslednjih šest godina živimo od voćarstva i sasvim smo zadovoljni. Može lepo da se zaradi naročito ako bude rodna godina, bez suše i vremenskih nepogoda. Veliki procenat zarade mi ulažemo u nove zasade, a sad kako je Grad u Pudarce doveo sistem za navodnjavanje, svake godine moći ćemo da računamo na sigurniji i pun rod.
VELIKA ULAGANjA, ALI VRATI SE
Mnogi mladi poput Miroslava Moravčevića iz Zaklopače ne žele da zapuste imanja roditelja.
– Vidim veliku perspektivu u poljoprivredi i da nije tako davno bih spakovao kofere i otišao odavde – kaže nam Miroslav, koji se takođe bavi voćarstvom na deset hektara, a planira i veliki zasad paradajza u modernom plasteniku.
– Želim da investiram u imanje i da od zarade živim lepo. Zasad to još ne može, jer su ulaganja velika, a i moraš da dođeš na odgovarajuću količinu zasada i zemlje da bi imao novca za lep život.
– Vidim veliku perspektivu u poljoprivredi i da nije tako davno bih spakovao kofere i otišao odavde – kaže nam Miroslav, koji se takođe bavi voćarstvom na deset hektara, a planira i veliki zasad paradajza u modernom plasteniku.
– Želim da investiram u imanje i da od zarade živim lepo. Zasad to još ne može, jer su ulaganja velika, a i moraš da dođeš na odgovarajuću količinu zasada i zemlje da bi imao novca za lep život.
Izvor: srbin.info
Slično:
Baštenske kolonije – srce velegrada
Priroda povoljno utiče na razvitak deteta
Nezaposlenost je budućnost. Naravno, nema razloga da se brinete ako živite na svom nezavisnom domaćinstvu
Organizam čoveka prilagođen je životu u prirodi
ŽIVI U GRADU, JEDE SA SELA
Čovek zavisi od prirode
Život van grada
Bio plastika – da ili ne?
U Zrenjaninskom vrtiću otvorena prva ekološka bašta
SOLARNO NAPAJANJE ZA POČETNIKE
Žensko domaćinstvo u seoskoj oazi
Paradajz u boji
Мала сеоска газдинства као покретач економског развоја
Motika jača od diplome
Eko art centar Eia: Kako se živi mirno, bez stresa, kredita i računa
Kako napraviti raketnu peć
