Прво се направи основа од камена, а затим се на њу наноси смеша глине и исецкане сламе коју би требало унапред припремити мешањем ових састојака уз додавање воде по потреби.

А онда следи поменуто блаћење, мазање и вајање…

Док све то не почне да личи на нешто овако…

За то време се раде последње измене пре ного што се пећ потпуно осуши.

У нашем случају, то је било издизање димњака, како би дим лакше излазио и сужавање отвора, како би се смањило расипање топлоте.

НАПОМЕНА: Садржај лименке на слици са десне стране нема (скоро) никакве везе са ауторима ове креације…

Када се пећ лагано осушила, уследило је прво озбиљније ложење и проба на високој температури.

А у међувремену, мало мешења…

Онда када је пећ добро загрејана, жар се разгрне у страну и печење може да почне.

Ова тортиља је извукла најкраћу сламку, тако да јој је припала част да се прва испече…

Убрзо затим су јој се придружиле и остале… (намерно су различитих величина и дебљина, како би се испитале могућности пећи)

Да не помињем и разне друге експерименте са храном, који су на крају ипак поједени…

До душе од стране њега…

Но, шалу на страну, права вредност ове пећи дошла је до изражаја неколико дана касније, када је у њој у глиненој посуди успешно испечена изврсна смеша пилећег меса, кромпира и свежег вргања, али се због велике еуфорије (читај: глади) нико није сетио да то фотодокументује…

У сваком случају, оваква пећ врло једноставно може наћи своје место код свих који воле да своје време утроше на занимљив начин, било у њеној изградњи која, понављам, не кошта ништа, било у припреми хране која уз мало вештине може имати феноменалан укус. На крају, она вам свакако може послужити и као доброг разлога за окупљање и дружење са пријатељима.