Zasadili ste sopstveni eko baštu?
Želite zdrave biljke i bogat prinos, a pritom ih ne želite tretirati štetnim hemijskim sredstvima?
Razbijate glavu misleći kako zaštiti biljke prirodnim putem?
Vaše biljke možete zaštititi i izlečiti biološkim sredstvima zaštite.

Pesticidi – opasnost za zdravlje i životnu sredinu

Svesni smo činjenice da hemijska sredstva zagađuju životnu sredinu, površinske i podzemne vode te imaju vrlo štetan uticaj kako na čoveka tako i na celokupan biljni i životinjski svet.
Korišćenjem hemijskih sredstava prekidamo prirodni lanac i mešamo se u zakone prirode. Biljci šaljemo poruku da se ne mora boriti sama, već ćemo to mi učiniti za nju.
Nakon nekog vremena biljka se predaje i prestaje sama boriti, a mi smo primorani da koriste hemijske preparate ako želimo imati bilo kakav urod.
Zaštita od štetočina i bolesti prirodnim putem nije uvek toliko brza i efikasna kao hemijsko tretiranje, ali za čoveka, prirodu i životinje, definitivno je manje opasna.
No, to ne znači da treba eliminisati sve štetočine, jer i one su deo prirodne ravnoteže.

Ekološka zaštita biljaka

U ekološkoj proizvodnji biljke hranimo organskim đubrivom i kvalitetnim kompostom, korov uklanjamo mehaničkim putem, biljke prskamo biljnim preparatima, a zaraženo bilje i voćke redovno odstranjujemo.
Tako biljka postaje zdravija, otpornija i spremna dati zdrav plod.
U borbi protiv štetočina može pomoći prirodni suživot između nekih biljaka – ako ih posadite jednu blizu druge povećava se njihova snaga i urod te se one bolje štite od parazita.
Na primer, sadnja šargarepe uz luk štiti biljke od lukove / mrkvino muve, a zabijanje grana bazge u tlo služi kao zaštita od krtica.
Kako biljke imaju lekovito delovanje na ljudsko zdravlje, jednako tako mogu pozitivno uticati i jedna na drugu.
Višegodišnja istraživanja pokazala su da postoje 3 grupe biljaka koje možete koristiti za zaštitu vašeg vrta:

Biljke koje ubrzavaju rast , obogaćuju i gnoje tlo :
kopriva
gavez
seme i cvet komorača
volovski jezik
mladice i lišće paradajza
lišće cvekle

Biljke koje deluju protiv parazita:
kopriva
hrastov list skupljen ujesen
list rabarbare
vratić
neem
list bazge
ljupčac
pelin
kamilica
i sve biljke koje sadrže mnogo tanina (hrastova kora, orahovo lišće …)

Biljke koje sprečavaju bolesti:
preslica
brezov list skupljen u jesen
paprat
orlovska paprat
beli luk
praziluk
luk

Sve navedene biljke možete koristiti sveže ili osušene. Berite ih neposredno pre cvetanja na sunčanim mestima i po sunčanom vremenu.
Usitnite ih i sušite na čistom, provetrenom i senovitom mestu.
Najbolje ih je prostrijeti u tankom sloju na pocinčanu mrežu i povremeno ih okretati.
Osušene biljke čuvajte u platnenim vrećama ili u drvenim sanducima.

1. Aktivirajte tlo

Koristite biljke iz prve grupe kao tečno đubrivo da biste aktivirali život u tlu.
Biljke usitnite i stavite ih u drvene ili glinene posude, može i plastične, ali nikako metalne.
Napunite posudu do pola i nalijte do vrha kišnicu ili vodu iz reke ili jezera. Voda iz vodovoda, zbog prisustva hlora nije dobra.
Posude stavite na sunce, pokrijte mrežicom ili daščicama i dvaput dnevno promešajte.
Kada se tečnost počne peniti ubacite 1 šaku kamenog brašna (na 10 litara vode), da sprečite neprijatne mirise.
Nakon 3-4 dana sunčanog vremena, mulj je gotova (kad se više ne peni).
Koristite je za zalivanje tla oko biljaka razređenu 01:10 za lisnato ili 1:2 za plodovito povrće .

2. Sprečite nametnike

Biljke iz druge grupe usitnite i namačite u kišnici 1-3 dana, procedite i njima prskajte povrćei voće.
Ovaj preparat treba primeniti pre nego započne fermentacija, znači pre nego se na površini pojavi pena.

3. Zaštitite od bolesti

Biljke iz treće grupe 24 sata namačite u kišnici, a zatim u istoj vodi kuvajte 30 minuta.Ostavite pokriveno da se ohladi, procedite i prskate po biljkama.

Ne zaboravite!
Temelj za zdravu i otpornu biljku je zdravo tlo iz kojeg raste i iz kojeg uzima hranu. Dokazano je da na zdravom tlu raste manje korova.
Ako u vašem vrtu ne vlada prirodna ravnoteža, mogu se pojaviti razne štetočine i bolesti koje vam mogu uništiti urod.

Nekoliko prirodnih preparata za suzbijanje bolesti

Preparat protiv biljnih ušiju
Osnovni sastojak preparata protiv biljnih ušiju je kopriva.
U 10 l vode, najbolje kišnice, potopite 1 kg svežih, usitnjenih listova koprive ili 100-200 g suvih.
Ostavite pokriveno 24 sata, ne držite duže jer se stajanjem smanjuje efikasnost preparata.
Procedite i tako dobijenom tečnošću prskajte napadnuto bilje svakih 3-5 dana.
Tako pripremljen preparat može poslužiti i za dohranu biljaka. Kopriva se bere pred samu cvetanje, dok je još mlada, jer je tada najjača.

Sredstvo od preslice protiv rđe, pepelnice, grinja i crvenog pauka
Preslica raste na vlažnim staništima, pa je možete naći u blizini reka i potoka. Koristi se protiv rđe i pepelnica, grinja i crvenog pauka.
1 kg svežih preslica potopite u 10 litara vode i ostavite da stoji 24 sata. Zatim lagano prokuvajte 30 minuta.
Kada se tečnost ohladi, razredite je vodom u odnosu 1:5 i njome špricajte biljke.
Tečnost od preslice možete pomešati sa sredstvom od koprive u odnosu 1:1 i kao takvo koristiti za prskanje biljaka. Povećaćete efikasnost u borbi protiv parazita i ujedno nahraniti vašu biljku.

Sredstvo za prskanje od crnog i belog luka
Ovo sredstvo koristi se protiv grinja i buđi te u slučaju kada lišće postane smeđe.
500 gr nasječenog crnog i belog luka potopite u 10 litara vode. Kada tečnost prestane peniti, razredite je desetostruko količinom vode te njome prskajte zemlju protiv pljesni.
Od kuvanih ljuski crnog luka možete napraviti i sredstvo za prskanje protiv insekata.

Sredstvo protiv lisnih uši i gljivičnih bolesti
Lisne uši znaju ponekad biti stvarno dosadne. Najlakše ćemo ih odbiti od biljaka ako u blizini obolele biljke posadimo lavandu ili čubar.
Lisne uši možete mlazom vode odstraniti sa biljaka. Taj postupak treba sprovoditi ujutro kako bi se biljke što pre osušile na suncu.
Ako to ne pomogne, možete upotrebiti neko od prirodnih sredstava.
Protiv lisnih uši, rđe, grinja, gusenica i mrava u 10 l vode (najbolje kišnice) potopite 300 g svežih listova i cvetova pelina ili 30 g suvog pelina.
Ostavite pelin da se potapa u vodi 2-3 dana, nakon čega je tečnost spremna za prskanje.

Tekuće đubrivo od koprive
Plastičnu ili drvenu posudu napunite do pola koprivom i nalijte vodu do vrha.
Posudu prekrijte mrežicom, dva puta dnevno promešajte tečnost.
Kada se tečnost počne peniti, dodajte šaku kamenog brašna kako biste neutralisali neprijatan miris.
Kada se rastvor prestane peniti, gnojivo je gotovo. Koristite ju za polivanje u odnosu 1:10.

Tekuće đubrivo od listova gaveza
Gavez sadrži gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i mangan. Sve su to mikroelementi potrebni biljkama za normalan rast i razvoj.
Đubrivo od gaveza jača biljke i obogaćuje ih mineralima. Priprema se na isti način kao i đubrivo od koprive.
Nakon nekoliko dana stajanja, kada se prestane peniti, smeđe je boje i neprijatnog mirisa koji podseća na stajsko đubrivo.
Razredite ga vodom u odnosu 1:10.
Kvalitetno đubrivo dobićete mešanjem đubriva od koprive i gaveza u odnosu 1:1.

Šta još može da pomogne
Neven koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima, izlučuje sok koji pomaže tlu pri oslobađanju od štetnih materija.
Koren kadifice izlučuje fitotoksine koji su otrovni za parazitske gljivice, ali i za crve koji uništavaju koren.
Na mestima gde rastu kadifice i neven, u tlu nema zemljišnih štetočina, ni gljivica.
Leptira kupusara najbolje ćete oterati iz zelja ako između zeljarica zasadite paradajza. Leptiri kupusari ne vole miris paradajza.

Korisne životinje – pomagači u borbi

Da bismo u vrtu mogli primeniti biološku zaštitu, ne treba terati iz vrta sve životinje. Nisu nam sve životinje neprijatelji.
Vrlo je važno zadržati korisne životinje jer one pomažu u borbi protiv štetočina.
U procesu suzbijanja štetočina od velike koristi su životinje koje se njima hrane.
Najbolji pomagači su ptice, ježevi i žabe koji jedu puževe, ali i neki kukci kao što su bubamare, mrežokrilke i bogomoljke , koji su prirodni neprijatelji lisnih ušiju.
Bubamare i njene larve pojedu dnevno i do 400 lisnih ušiju.
Da bi bubamare imale što jesti, ne treba uništavati prve lisne uši koje se pojave u proleće, jer će se tako smanjiti broj bubamara kojih ionako već ima premalo.
Ako ste u mogućnosti, za žabe je dobro u vlastitom vrtu iskopati “malu baru” i zasaditi vodeno bilje. Žabe će nastaniti baru, pa će opasnost od puževa biti puno manja.
Da li ste znali da ptice na dan prikupe i do 30 kg gusenica i drugih parazita?
Da biste privukli i zadržali ptice u svom vrtu, postavite im kućicu. Neka otvor kućice bude okrenut prema jugoistoku.
Preko leta im osiguravajte dovoljne količine vode u plitkim posudama, a zimi hranu.
Ptičice će vas rešiti parazita u bašti i svakodnevno vas razveseliti svojim pjevanjem.
U vrtu nalazimo i pauke koji su prirodni neprijatelji muva i komaraca. Grabežljive grinje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih štetnih grinja.

Najčešći paraziti i kako ih se rešiti

Lisne vaši
To su mali nežni insekti koji mogu biti krilati ili beskrilni. Boja im zavisi o stadijumu razvoja i biljci hraniteljici pa mogu biti od svetložute i zelene do crne boje.
Hrane se sisanjem biljnih sokova i to na najnežnijim biljnim delovima – lisnim izbojima i cvetnim pupoljcima.
Izazivaju zastoj u rastu biljke, kovrdžanje listova, iza njih ostaje medna rosa koja kaplje po donjim listovima čineći ih lepljivim, a kasnije pocrne jer se na njima razvijaju gljive čađavice.
Napadaju velik broj kultura. Javljaju se u proleće i jesen tokom toplog i suvog vremena, te nakon obilnih kiša.
Ako lisne vaši jako napadaju neku biljku to je znak da je poremećena cirkulacija njena. Ponekad je dovoljno da prekrijemo i prihranimo tlo kod korena biljke.
Postoje biljke koje su ušima naročito privlačne. Te biljke možete saditi među druge biljke da biste ih zaštitili od ušiju.
Na primer, sadite salatu i bob među jagode. Uši će se preseliti na salatu i bob, a jagode će ostati neoštećene.

PUŽEVI
Puževi su česti neželjeni gosti u našem vrtu, a njihovih prirodnih neprijatelja ježeva i žaba sve je manje.
Puževi najčešće napadaju zeleno lisnato povrće.
Iako spori, vrlo su uporni i vašem povrću mogu naneti veliku štetu.
Hrane se noću jer im smeta sunce, pa ih je najlakše pronaći kada padne mrak uz pomoć svetiljke.
Puževa se možete rešiti uz pomoć taloga kafe. Naime, puževi ne vole talog kafe, jer je u većoj koncentraciji otrovan.
Napadnute biljke zalivajte talogom kafe koji ne samo da će oterati puževe, već će i blago đubriti zemlju i istovremeno terati biljne mušice.
Budite umereni u zalivanju tla talogom od kafe jer on podiže kiselost zemljišta.
Tlo oko biljaka koje puževi napadaju možete posuti pepelom ili kamenim brašnom. Kako biste puževe držali što dalje od vaših biljaka ovaj postupak treba ponavljati nakon svake kiše.
Puževe odbijaju i neke biljke kao što su dragoljub, žalfija, timijan i ricinus. Zasadite li neku od tih biljaka uz ivicu gredice, puževi neće napadati vašu biljku.

ROVAC

Rovac je jedan od učestalih zemnih štetnika. Omiljena poslastica su mu gomolji i korenje.
Rovac je noćna životinja i izlazi na površinu zemlje samo noću.
Njegov rov nije duboko u zemlji, pa ćete ga najlakše uhvatiti ako u tlo ukopate posudu sa vodom, a sa strane postavite daščice koje ga usmeravaju u posudu.

KRTICA
Krtica je korisna životinja jer uništava rovce i druge gusenice i crve, ali istodobno radi krtičnjake koji narušavaju estetski izgled vrta.
Krticu ćete najlakše oterati ako u tlo ukopate praznu bocu, tako da vrh boce ukopate u otvor njegovog rova, pazeći da ne začepite grlo flaše.
Zvukove koje proizvodi vetar i prazna boca, krtice ne mogu dugo podnositi pa odlaze.

Naučili ste kako prirodnim putem zaštititi biljke. Prirodna zaštita neće svaki put biti tako efikasna kao hemijska.
Postupak treba ponavljati i nekoliko puta, ali budite strpljivi i puni ljubavi prema biljci. Imajte na umu da je to vaš doprinos očuvanju životne sredine, a prvenstveno vašeg zdravlja.

Izvor: alternativa-za-vas.com

Pridružite nam se na FB https://www.facebook.com/groups/324660677633447/?fref=ts