POVRĆE, KAKO POČETI?

Ako razmišljate o tome kako biste želeli da uzgajete povrće na ovakav način, puno se informišete i čitate o toj temi može doći do blagih nedoumica i pomisli da postoji previše pravila koja morate poštovati i da je previše komplikovano započinjati takvu životnu avanturu. Budite svesni -nije. Osvrnite se oko sebe i jednostavno počnite. Napravite plan, uobličite svoje želje.

Početak bi bio da odredite prioritet, da li želite da uzgajate povrće za sakodnevnu upotrebu ili neke egzotične vrste koje niste u mogućnosti da nabavite. Ako planirate veliku baštu razmislite da li imate gde da čuvate svoje proizvode, bilo da odabete odlaganje namirnica ili zamrzavanje, potrebno vam je adekvatno mesto.

Drugi korak bi bilo pitanje:

Gde da gajim povrće?

Kada otvorite priručnik o uzgoju povrća odmah ćete uočiti pravila koja propisuju kvalite zemljišta koje odgovara pojedinim kulturama. Uglavnom je to zemljište sledećih karakteristika: plodno, vlažno, otporno na gubitak vlage, ravno, osunčano, zaklonjeno mesto. Većina baštovana, u startu, ne poseduje zemljište ovakvih karakteristika. Kvalitet se postiže vremenom i pravilnom negom. Iskoristite maksimalno ono što posedujete uzimajući u obzir sledeće stavke:

• Sunce i hlad. Pojedine biljke vole da rastu u prošaranoj hladovini to su:cvekla, keleraba, zelena salata, blitva. Potpuna hladovina, većini biljaka ne odgovara, odnosno usporiće njihov rast. Samim plodoredom možete se igarati u vašoj bašti svetlosti i senke, u hladnijim podnebljima povrće koje raste visoko postavite tako da nebaca senku na  ono niže, dok za toplije krajeve važi suprotno pravilo.
• Drenaža. Ako imate delova na parceli na kojima se konstantno pojavljuje određena količina vode, činjenica je da to mesto nije dobro za baštu, isplanirajte ga za nešto drugo, kao što je jezerce ili sl. Velika količina vode može štetiti vašim biljkama. Ako vam zemljište spada u grupu koja imaju malu propusnu moć vode obogatite ga postepeno mu dadajući organske materije ili razmotrite opciju gajenja povrća u visokim lejama.
• Zaklon. Povrće ne voli da je izloženo preteranom uicaju vetra, većina povrća ima nežne stabljike koje vetar može da ošteti. Iz tog razloga je potrebno da vam bašta bude na zaklonjenom mestu. Zaklon možete napraviti na razne načine, oni mogu biti privremeni i trajni. Možete posaditi zimzeleni okvir oko vaše bašte, sa tim da pazite na domete senke, da ne bi ugrozili pojedine biljke. Privremeni  zakloni mogu biti ograde ili žice. Ponekad je potrebno dodatno zakloniti određene kulture i to možete učiniti pojedinačno za kulturu kojoj je to potrebno. To može biti stakleno ili plastično zvono, ogradica ili nešto slično.
• Na padini. Formirajte terase, odnosno leje i redove popreko umesto niz padinu. Tereni u nagibu vam daju širok spektar mogućnosti oblikovanja bašte, veoma kreativnih i bajkovitih. U startu možete formirati visoke leje, kao terase, tako da prilikom obrade ne morate da se saginjete, što je izuzetno praktično. Vodite računa o ocediosti leja, jer zbog nagiba može doći do ubrzanog isušivanja i ispiranja hranljivih materija iz zemljišta.
• Prostor. Neka vam velična prostora koji posedujete ne bude ograničenje, bašti možete formirati, kako po horizontali tako i po vertikali. Prostor na koji ne smete zaboraviti jeste onaj koji će vam biti potreban za pravljenje komposta i rad oko njega.
• Deca, psi i lopte. Napravite kompromis i pokušajte da sve aktivnosti vaše porodice integrišete tako da niko ne bude ugrožen. Deca mogu uživati u skrivenim delovima bašte, pogotovo ako ih kreativno osmislite, poput malih peščanika ili kućica od granja. Psima možete ograničiti kretanje postavljanjem manjih ogradica koje će sprečiti psa da uništava vaše zasade.

Postoji veliki broj metoda gajenja povrća od redova i leja do saksija i sanduka. Možete kombinovati cveće i povrće, kao i žbunaste biljke.

Neizostavna stavka za početak vam je određeni alat koji će vam olakšati rad u bašti:

• Baštenske vile, za negu, vađenje korenastih biljaka, rastesanje zemljišta kao i mešanje krupnog organskog materijala sa zemljištem,
• Motika, za pravljenje rupa za seme, površinsku obradu, nasipanje zemljišta, površinsko okopavanje ako je potrebno,
• Grabulje, za razbijanje, ravnanje zemljišta, pripremu ripa za sejanje, zatrpavanje zasejanih rupa,
• Ašov, za kopanje, negu, dubinsko riljanje
• Štapovi, žica, za formiranje redova
• Mali ašov, za ručno plevljenje i pravljenje rupa za sejanje
• Kanta, za zalivanje
• Ručna kolica, za sakupljanje i prevoz krupnog materijala.

Ivana Rakarić