Organizam čoveka prilagođen je životu u prirodi

Priroda je kolevka čovekova. Čovek je u svom dugom razvoju, telesnom i duševnom, stotinama hiljada godina bio najtešnje povezan sa šumom i životinjama, sa celokupnom prirodom. Tek se u poslednjih nekoliko stotina godina, uporedo sa znatnijim razvojem tehnike i složenijeg načina privređivanja, izvestan deo čovečanstva donekle odvojio od rada i života u prirodi. To se pre svega odnosi na stanovništvo gradova. Telesna i duhovna, odnosno fiziološka evolucija čoveka nije u stanju da u tako kratkom periodu ide u korak sa napretkom nauke, tehnike i privrede, tj. čovek nije u stanju da se u svemu prilagodi novim životnim uslovima. Neslaganje koje postoji između prilagođenosti našeg bića jednom načinu života i rada i našeg života u svim drugim uslovima dovodi do izvesnog telesnog i duševnog nesklada.

Lekari su utvrdili da se iz godine u godinu povećava broj ljudi sa nedovoljno razvijenim mišićima, sa smetnjama u normalnom radu unutrašnjih organa- srca, jetre, organa za varenje, nerava i drugo, i da je uzrok tim nedostacima nedovoljno kretanje i rad na čistom vazduhu, u slobodnoj prirodi. Slično stanje utvrdili su psihijatri na polju duševnog života ljudi. Kao glavni lek za lečenje ovih nedostataka i lekari i psihijatri preporučuju kretanje na svežem vazduhu i bavljenje u prirodi. Godišnji odmori, kao i banjska i klimatska lečenja, popravljaju stanje zdravlja kod odraslih ljudi, čiji je organizam već poremećen preteranim i jednoličnim radom daleko od prirode. Ali naš narod lepo kaže da je bolje sprečiti nego lečiti. Kod mladih ljudi fiskultura i sport donekle popravljaju ovakvo stanje, naročito u pogledu telesne otpornosti. Što češćim dodirom sa prirodom, tj. redovnim nedeljnim izlascima i boravkom u prirodi moramo sprečiti da telo i duh dece dođe u stanje koje će zahtevati banjsko i klimatsko lečenje. Kretanje u prirodi, na čistom vazduhu, i zanimanje onim na šta se u njoj naiđe usklađuju i dovode u red kod čoveka sve ono što je nenormalnim životom bilo poremećeno. Česti izlasci u prirodu, povremeni odlasci u šumu, na livadu ili more osiguravaju normalan telesni i duševni razvoj deteta.

Autor: Tamara Katona