Kako odabrati zemlju za sebe i na šta obratiti pažnju?
Zaključili smo da nam je potrebno bar 1 hektar zemlje. Sledeća stvar je da ima voda na njoj – izvor, bunar, čist potok. To je izuzetno bitno, jer biti nezavisan po pitanju vode i energije umnogome oslobađa čoveka. Prvo zbog plaćanja priključka, a zatim i zbog beskrajnog mesečnog plaćanja.
Energija se može na razne načine dobiti. Najkorisnije je kombinovati više vrsta izvora energije:
-solarne panele,
-hidrogeneratore,
-termoelektrične generatore,
-vetrogeneratore ili još po neki alternativni izvor energije.
Odmah da napomenemo da nije jednostavno biti van mreže, ako su zahtevi i navike preneti iz grada. Cena tih navika će podići cenu sistema energije na nivo koji malo ko može da plati, a to znači preko 10 000 eura. Takođe preporučujem svima da nabave i agregat od recimo 2-2.5 KW. Sada se mogu naći po ceni između 150 i 200 evra i to novi. Prilično malo benzina troše od 0,5l do 1l na sat. U slučaju nevolje, sa njim možete napuniti sve akumulatore preko brzih punjača.
Kada ste van mreže zaboravite bilo šta što koristi elktričnu energiju za grejanje. Problem se rešava pre svega kvalitetnom gradnjom ma i pravilnom izolacijom, kao i grejanjem pomoću sunca ili bilo kog oblika termalne energije (vatra).
Za osvetlenje treba koristiti pre svega LED sijalice, posebno jer im je sada pala cena. Sijalica od 7 vati je oko 6 eura. Ukoliko postoji mogućnost, osvetlenje je bolje uraditi na 12 volti, jer nema gubitaka u pretvaranju na 220. Kao primer ćemo uzeti kuću od 100 m2. Da bi se ona kvalitetno osvetila potrebno je imati 20-ak sijaličnih mesta sa led sijalicama od 7 vati. Naravno, nikad ne ostavljajte upaljena svetla kad napustite prostoriju, uvek ih gasite za sobom. To pre svega zahteva promenu načina razmišljanja.
Sledeće što vam treba je verovatno neki sistem za komunikaciju. On troši prilično malo, oko 10 vati. Prenosni računar i veliki LED monitor od 32 inča, zajedno oko 100 vati. Frižider do 150 vati. To bi bili stalni potrošači. Sve ostale naprave i uređaji troše određene količine energije i te tablice ćemo postaviti u nekom od narednih tekstova.
Pogledajmo malo trenutne cene u Srbiji. Solarni paneli 1w- 0.9 eura. Vetrogeneratori 1w-1.5 evra. Termolektrični generatori 1w – 12 evra. Hidrogeneratori 1w – 5 evra. Akumulatori suvi sa gelom 1Ah – 2.5 evra. Inverteri, osigurači, regulatori, kablovi, nosači – cene zavise od snage, veličine itd. Naizgled je najskuplji TEG (termoelektrični generator), međutim ta mala spravica proizvodi oko 30 vati struje na 12 volti. Na vašem smederevcu, tačnije stavite ga na plotnu kao da je šerpa, i kod 380°C proizvodi gore navedeni iznos energije.
Teg na peći
To znači da kad god naložite vatru imate npr. osvetlenje, ili u toku noći punite akumulatore. Taj izum postoji više od 100 godina. Naravno nikad nije bilo govora da se pojavi kod nas. Da se pojavio pre 50 godina, niko sa sela ne bi došao u grad. Postoje i generatori mnogo veće snage, do 1 kilovata, ali je to jako skupo.
Nakon nekoliko godina potrage pronašli smo samo dve kompanije u svetu koje ga proizvode. Jedna je u Americi, a druga naravno u Kini. Razlika u ceni je skoro dupla. Tako da je na naš nagovor Milan vlasnik kompanije „Solarni sistemi“ uvezao prvu količinu od 10 komada. Nadam se da ih neće sve odmah prodati jer i autoru trebaju bar dva. Cena je oko 350 evra po komadu, ali zimi kad nema sunca ni vetra praktično je jedini stalan izvor energije. Jer skoro svaka kuća van grada ima peć na drva. Na istom sajtu možete pronaći sve vezano za solarne panele, akumulatore i sve potrebne uređaje. Tu imate i led tv na 15 i 24 inča koji rade na 12 volti.
Izbor uređaja od kojih ćete dobijati energiju zavisi pre svega od dve stvari:
1. potreba domaćinstva i
2. prirodnih uslova Vašeg nezavisnog – zavičajnog imanja.
Što su potrebe manje a uslovi bolji, manje ćete troškova imati i obrnuto. Dakle, kada biramo zemlju, treba imati u vidu kako ćemo dobivati energiju. Ako su solarni paneli u pitanju, treba saznati koliko sunčanih dana ima u tom području, kakva je situacija zimi, kada je sunce jako nisko na horizontu. Tada dan traje mnogo kraće i često sunca ne bude po 10-15 dana. Ako je vetrogenerator u pitanju, koliko je vetrovitih dana u godini sa brzinom vetra većom od 3m/s. Opet kakva je situacija zimi, pa na koju visinu treba podići vetrogenerator? Koji je provlađujući pravac vetra?
Što se tiče hidrogeneratora tu su dva uslova najbitnija, protok vode i visina pada. Naravno u drugoj polovini leta protok se značajno smanjuje pa to treba uzeti u obzir.
Što više različitih izvora za proizvodnju električne energije imate, manje su šanse da u kritičnim situacijama ostanete bez iste. Često me pitaju koliko je dovoljno imati instalisane snage. Odgovor zavisi od svih gore navedenih uslova. Mislim da bi do 1 kilovata bilo sasvim dovoljno. Npr. 400 vati solarnih panela, 400 vati vetrogenerator, 200 vati hidroturbina, i 60 vati TEG, agregat u rezervi. Akumulatora bar za 800Ah. Inverter sinusni do 2000 vati, regulator 60 ampera. Ovakav sistem je oko 6000 evra. Naravno možete nabavljati iz delova, postepeno i sa drugčijom rasporedom. Ko ne želi da ima svoj autonomni sistem uvek se može prikačiti na mrežu. Priključak je od 1000-3000 evra i svakog meseca morate plaćati iznos koji vam odrede.
Prostom računicom se dolazi do zaključka da se samostalan sistem isplati u roku od 3-10 godina u zavisnosti od uslova.
Naravno sistem može biti i duplo manji i to će mnogima biti sasvim dovoljno. Sa cenom od oko 3000 evra će nezavisni izvor energije biti mnogo pristupačniji svima. Potrebno je samo razmišljati malo više. Da period u kome imate najviše energije uskladite sa najvišom potrošnjom. Veš mašina u ovim uslovima ne dolazi u obzir, ogroman je potrošač- 2 kilovata. Srećom postoje zamene za nju. Pre svega ultraton. To je spravica koja pomoću ultrazvučnog spektra pere veš. Smišljena je za ruski kosmički program. U Rusiji košta oko 35 evra. Evo i link pa ko je u mogućnosti može je direktno odatle nabaviti
Nastavak sledi…
Autor: R.L.
dobar prilog, sva objašnjena su razumljiva i logična. bravo
Skoro sam pričao sa inženjerom elektrotehnike koji je postavljao kod sebe na imanju vetroenergatore i došao je do zaključka, do kog su došli i u nekim razvijenijim zemljama, da se zbog vetroenergatora ne pojavljuju ptice na imanju jer se boje zvuka koji proizvodi što je rezultiralo pojavom velikog broja glodara, buba i gmizavaca.
Zato ih skljanjaju sa kopna i postavljaju na pučine pametne države. mnogo više štete nego koristi.
Svaka vam cast, puno sam naucio citajuci vase clanke, a ovaj posebno, i to cu primeniti. Pozdrav
Dodao bih da se voda za ves masinu moze zagrevati energijom Sunca ili biomase! Sam elektromotor ne trosi puno kao grejac mada se i to moze smanjiti. Nazalost svi postojeci sistemi su skupi, a ja bih iskoristio priliku da se pohvalim da prepravljam i benzinske i dizel agregate da rade na neko otpadno gorivo (recimo staro motorno ili jestivo ulje), ili na redovno gorivo ali sa velikom ustedom (50% pa i vise). Moguce je napraviti i rad „na vodu“ bez ikakvog drugog goriva. Ovo je mnogo jeftinija varijanta a potencijalno daje mnogo vise energije. Radim i izradu sistema za skladistenje energije vetra i Sunca u vodonik elektrolizom, koji se zatim upotrebljava za zagrevanje, kuvanje, ili proizvodnju el. energije na zahtev.
U vezi vetrogeneratora i ptica, cuo sam da vertikalni vetrogeneratori (poput Savonius-a)ne smetaju pticama…
Nadovezao bih se na moje prethodne komentare, agregat moze da radi i na drvni gas ili drvni alkohol! A akumulatori se mogu nabaviti rashodovani za dzabe ili po ceni na kilo, i zatim se obnoviti specijalnim punjacem! Takvi elektronski punjaci kostaju od 100e na gore, a postoje i slicni bez elektronike (po meni bolji) ali ih nema u slobodnoj prodaji mada ja mogu da izradim na zahtev. Akumulator sa otpada se moze obnoviti jos cetiri puta! Ako se puni stalno sa ovim specijalnim punjacem umesto sa obicnim onda mu se vek jos vise produzava! Tako da smatram da je za nezavisno domacinstvo najbolje imati kombinaciju vise izvora energije, za svaki slucaj, ali da je naj jeftinije, ukoliko se nema potok za hidroturbinu, uzeti agregat i polovne rashodovane akumulatore. Dizel agregat moze da radi na bilo koje ulje, novo ili otpadno! Benzinski agregat moze da radi na sve sto moze da gori, bilo da je tecno, gasovito ili cvrsto!!! I sto je naj vaznije, prepravka nije skupa. Topla voda i vazduh se najlakse obezbedjuju iz solarnih kolektora, a takodje se moze koristiti otpadna toplota od agregata za proizvodnju elektricne energije! Nebitno da li agregat ima vazdusno ili vodeno hladjenje.
Aleksandre kako i gde mogu ljudi da te kontaktiraju u vezi nabavljanja tvojih izuma i usluga? Najvise me interesuje skladistenje energije u vodonik. Hvala unapred.
Evo kako to izgleda u praksi 🙂
https://www.youtube.com/watch?v=C3fhZ4fG3CU
Moje pitanje za autora teksta je sledeće:Kada bi morali da odaberete samo jedan od pobrojanih izvora energije koji bi to bio?