Kako iz urbane sredine postati nezavisan

Postoje dve grupe ljudi, oni što sami odu i oni koji se udružuju sa drugima. E sad priče u obe grupe su: kupiš zemlju, nešto naučiš i odeš u prirodu, tako počinje i posle sve mudrolije to jest filozofije se odnose na to kako tamo živeti. To je ogromna greška jer smo otišli ne pripremljeni i tamo eksperimentišemo a to rezultira da od 100 ljudi samo jedan i ostane nezavisan.
Druga greška se odnosi na udruživanje, mislimo biće nas više pa će tako lakše biti, a prava svrha udruživanja je ono što je Ivan Višnjić spominjao još ranije, da se trošak za neophodne stvari (kao što je na primer veš mašina) podeli na više ljudi. Ako pogledam, jedna porodica veš mašinu nedeljno dva do tri puta koristi, što znači koristimo je max 5 sati. Jednu veš mašinu komotno može koristiti 10 porodica, e u takvim stvarima je udruživanje korisno.
Prva stvar što neko ili porodica treba da uradi ako misli da se osamostali je da popiše na šta sve daje pare, primer:
1. Hrana – na dan potrošimo 500 din. (povrće, voće, meso, začini, hleb, itd) što izađe mesečno 15 000 din.
2. Mesečne dadžbine za državu – struja, voda, smeće, internet, kabvlovska itd… To izađe na primer 8 000 din, plus ako se grejete onda još dodamo 5 000 din, što izađe 13 000 din.
3., 4., 5., 6. …Stavke su uglavnom manje dadžbine – mislim na hemikaliju, ličnu higijenu, odeću, obuću, otprilike da sve to zajedno izađe oko 5000 din.

E, sad kad smo sve popisali šta nas koliko košta (napominjem još uvek živimo u gradu) sednemo i razmislimo kako možemo budžet da smanjimo i šta je najskuplje, a to je hrana i krećemo od toga.
Da li živimo u stanu ili kući, iako nemamo baštu moramo je iznajmiti. To je pod brojem jedan, i počnemo saditi potrebno povrće koje kupujemo. Greške koje radimo u takvim situacijama jeste da zasadimo 50 paradajza i 50 krastavaca kao da samo to jedemo. Znači zelen, šargarepu, papriku, luk, krompir, salatu, španać, kupus, začinsko bilje i sve što kupujemo, kao i paradajz ali tako treba saditi u razmeri koliko nam treba. Pored toga treba nam žito za hleb, a pošto za žito treba velika površina to ćemo kupovati, što izađe 4 puta jeftinije nego kilogram hleba. E sad kad smo ovo uspeli prošlo je godinu dana i potpuno smo se osamostalili od kupovine povrća i hleba. U drugoj godini ako jedemo meso držaćemo neku domaću životinju, nešto koke, par svinja i ništa više. Na primer, ako držimo tri svinje jednu što prodamo isplati hranu za sve tri, to znači imamo meso za džabe. I kad tako prođe dve godine mi smo se osamostalili skroz od kupovine hrane, što znači ostaje nam 15 000 din što smo trošili na hranu. Sad dolazi stavka broj dva, a to su dadžbine za državu i to je dosta skupa investicija, ali pošto smo uspeli da uštedimo 15 000 din mesečno, te pare možemo da uložimo u solarni sistem, ili ako živimo u kući onda malu vetrenjaču na hobi varijanti. Pokušamo sakupiti kišnicu na toj maloj bašti, ulažemo u tehnologiju i gledamo koliko ćemo uštedeti na struji, na loženju, na komunalijama, sve dok ne budemo, ako ne i sto posto samostalni onda bar više od pola.
Ovo sve iziskuje oko 4 godine i tek tad ćemo biti spremni da napustimo grad ili selo pa da budemo donekle nezavisni. Svaki pokušaj na silu ili “baš me briga snaći ću se” dovodi do 99% neuspeha. Promenite svoj život dok ste u gradu, tako ćete biti sigurni da ćete 99% uspeti kad se budete osamostalili. Bilo ko da sad kaže “pa ja ne mogu ovo ili ono srediti”, verujte neće uspeti onda ni u prirodi.
Druga faza ovoga se odnosi na grupe ljudi koji se udruže – opet greška što nepripremljeni to žele odraditi, sastaju se, pričaju ko kako želi, to šta može da uradi itd… Garantujem da je nespeh neizbežan ako se tako radi. Uduživanje će jedino biti uspešno ako su već porodice posebno samostalne, žive nezavisno, znaju već sebi stvoriti neophodne stvari, mislim na struju, vodu i žitarice, tri osnovne stvari bez koje jedna zajednica ne može živeti. Zapitajmo se jel´ ko od nas nezavisan u nekoj od ova tri faktora. Kako će biti nezavisna onda ta grupa ??? Udruživanje će jedino biti uspešno ako su te osobe ili porodice prvu fazu usvojili. Za nezavisnost je potrebno vreme, ako sad, danas, odlučite da ćete krenuti u tu avanturu znajte da ćete tek posle 4-5 godina biti na početku avanture.

Virág Krisztián