Jedan od načina da se Beograd promeni na bolje jeste primer Baštališta, urbane gradske bašte koja se nalazi u Slancima, 20 minuta od centra grada.

Kako popularizovati uzgajanje hrane i urbano baštovanstvo u Beogradu – tema je o kojoj se razgovaralo na četvrtom Beogradskom festivalu cveća, koji se od 20. do 22. septembra održao u parku Manjež. Tom prilikom predstavljeni su rezultati projekta „Baštalište“, urbane gradske bašte nastale spontanom inicijativnom Beograđana željnih svog parčenceta prirode i zdravog zalogaja proizvedenog sopstvenim trudom.

Mada je Beograd milionski grad, u njemu postoji svega nekoliko gradskih bašti koje su napravili stanovnici koji su samoinicijativno zauzeli javne površine i počeli da na njima uzgajaju voće, povrće, cveće. Gradski urbanistički plan ne definiše urbane bašte, pojedinci ih ne popularišu, zbog čega se i malo zna o njima.

Zašto nam trebaju gradske bašte?

Do kvalitetne hrane je sve teže doći, a Beograd ima previše neiskorišćenog prostora koji bi mogao da predstavlja dodatni izvor namirnica za sve one koji bi svoje vikende radije provodili sa baštenskim makazama nego sa daljinskim u ruci. Urbana poljoprivreda može u gradu da obezbedi svežu, zdravu i jeftinu hranu. Istovremeno, sve generacije gradskog stanovništva dobijaju priliku da se bave fizičkom aktivnošću, nauče kako se biljka gaji, kako se dobija zdrav proizvod, a naravno, da za to vreme i druže. Bašte ne obogaćuju samo gradske opštine zelenim površinama, već podstiču i zajedništvo u komšiluku.

Drugi gradovi i države predano neguju instituciju gradskih bašti. U Njujorku, Berlinu, Beču ili Londonu, svi koji vole baštenske poslove, a nemaju plac, mogu dobiti na korišćenje parče gradske zemlje u okviru projekata zajedničkih bašti i urbanog baštovanstva. Interesovanje je toliko, da su mnogi Njujorčani godinama na listi čekanja za svoj „grumen“ zemlje u gradu.

Kako je nastalo Baštalište

Jedan od načina da se Beograd promeni na bolje jeste primer Baštališta, urbane gradske bašte koja se nalazi u Slancima, 20 minuta od centra grada. Baštalište su prošle zime osnovale organizacije WWOOF Srbija i Beogradski festival cveća, eko aktivisti i entuzijasti sa željom da njegovi članovi uzgajaju povrće za svoje potrebe, ali i da skrenu pažnju gradske vlasti na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju građana.

„Prijateljica i ja smo htele da gajimo povrće za sebe iz potrebe i želje da se zdravo hranimo i provodimo vreme u prirodi sa drugim ljudima i u kontaktu sa javnošću. Shvatili smo da to nije samo naša priča, da ima ljudi koji bi nam se priključili i onda je spontano nastalo Baštalište. Sama reč pokazuje ono što je naša orjentacija, bašta plus igralište – baštalište. Kao gradska deca koja su se odrodila od proizvodnje hrane i, kad kupujemo, uopšte nemamo svest o tome da je za proizvodnju hrane potrebno mnogo energije, volje i strpljenja, nama je bilo bitno da se vratimo počecima i da razumemo proces proizvodnje hrane, bez obzira na rezultate. Obično nas pitaju koliki nam je bio prinos, ali kao da je to važno. Ovde se radi o nečemu drugom – mi smo davno kao društvo izašli iz situacije u kojoj smo bili prinuđeni da radimo za hranu. Sad je ima i previše, pogledajte koliko se hrane baca u svetu, tako da smo mi kao nova generacija baštovana motivisani drugim stvarima“, kazala je na održanom skupu u okviru Beogradskog festivala cveća Katarina Milenković iz Baštališta.

Svi mogu da se uključe!

Katarina i Sabina su obezbedile parcelu u Slancima, sistem za navodnjavanje, alat, deo semena i rasada i pozvali su javnost da im se pridruži. Cela parcela od šest ari je podeljena na 12 manjih parcela od po pola ara, 30-ak kvadrata, što je, prema Katarininim rečima dovoljno da se prođe kroz životni ciklus svih kultura koje svakodnevno koristimo u ishrani. Do sada su sa svojih parcela članovi ove baštenske zajednice ubrali luk, krompir, rotkvice, paradajz, papriku, kupus, kukuruz, čičoku, dinje, lubenice, različito začinsko i lekovito bilje. Pored članova kolonije, u održavanju bašte učestvuju i stručnjaci za organsku proizvodnju kroz mentorsko-savetodavni rad, ali i volonteri iz zemlje i sveta, kao studenti poljoprivrede koji žele da više nauče o organskoj proizvodnji.

„Uspeli smo da napravimo jednu homogenu grupu ljudi u kojoj se pomaže međusobno, uzgojili smo i neko seme koje sada možemo da delimo. Taj život zajedničke bašte je nešto neprocenjivo, to je kad smo imali prvi paradajz koji maltene još nije bio ni zreo, nas četvoro secira jedan paradajz, raduje se, jede i govori ’Vidi što je slatko’, a ono u stvari nije ni zrelo. Mislim da je svima nama podiglo kvalitet života. No, to su naše lične priče. Bilo bi lepo kad bi svaka opština u Beogradu imala po jedno Baštalište“, poručila je.

Na ovogodišnjem Beogradskom festivalu cveća svi zainteresovani mogli su da popune prijave za nove članove Baštališta za sezonu 2014/15. Mnogo posetilaca interesovalo se za Bastalište, a dosta njih se već i prijavilo da bi se naredne sezone priključili zajednici. Baštalište je otvoreno svakodnevno i svi volonteri koji žele da pomognu mogu da se priključe.

Više o projektu Baštalište možete saznati na Fejsbuk strani WWOF Srbija.

izvor: kontrapress.com

Pridružite nam se: