Kao što je ranije već rečeno, permakultura se bazira na vraćanje tradicionalnim načinima kako života tako i obrade zemljišta. Na jedan harmoničan način se ljudi pripajaju svojoj okolini i pejzažu i tim putem sebi obezbeđuju smeštaj, hranu, energiju i sve ostale potrebe neophodne za jedan održiv život.

Ipak permakultura ne znači samo vraćanje tradicionalnom načinu života i obradi zemljišta. Ona je dosta složeniji pojam i može se opisati kao spoj ekologije, antropologije, geografije, sociologije i dizajna, jer sve te oblasti je neophodno primenjivati za jedan celishodan zivot.

Tako da se može reći da je ona sinteza tradicionalne poljoprivredne prakse i inovativne tehnologije, u njoj se koriste nova naučna saznanja, tako da permakultura predstavlja celokupnu oblast sa jasnim principima i etičkim načelima. U permakulturi se stvara određen dizajn prilagođen korisniku, jednom rečju ona je dosta fleksibilna i prilagodljiva i može se primeniti na svim područjima i uslovima življenja. Ruralne sredine su nekeko prirodno mesto za permakulturu, ali ona se može primenjivati na veoma zanimljiv i domišljat način na skučenim gradskim područjima da na vrlo malo prostora ljudi mogu sebi obezbediti značajne kolicine zdrave hrane.

Permakulturna etika

Sama srž permakulture se temelji na razvijanju svesti i usvajanju tradicionalnih vrednosti koje će omogućiti biološki i kulturni opstanak. Njeni etički principi i dizajn se prožimaju kroz sve strukture življenja kako bi omogućili samoodrživost zajednice. Ona se u mnogome razlikuje od savremenih normi i koncepata življenja, jer ona predstavlja retro-inovaciju.
Što podrazumeva brigu o zemlji, što podrazumeva opštu brigu o planeti i smanjenje sopstvenog uticaja na životnu sredinu.
Briga o ljudima, razvijanje ljubavi i poštovanja prema samom sebi, što je preduslov za ljubav i poštovanje prema drugima. Društvena saradnja, fokusiranje na pozitivne stvari i razvijanje mogućnosti koje one nude, kao i prihvatanje lične odgovornosti.
Pravilna raspodela, podrazumeva umerenost u trošenju prirodnih i društvenih resursa i ostvarivanje lične i društvene koristi iz te uspostavljene ravnoteže, kao i ovladavanje samim sobom.
Dakle 3 eticka principa permakulture: briga o zemlji, briga o ljudima i pravilna raspodela.

Razmišljaj globalno, deluj lokalno!

Autor: Ivica Vasičin