Rezidba voća – kako brzo shvatiti principe

Mogu vam stručnjaci pričati priče kako se radi rezidba voća, ali dok sami ne uzmete u ruke voćarske makaze i testeru, dok ne uđete u krošnju voćke, nećete razumeti ništa. Kad stanete pred neorezano stablo, bez znanja i iskustva, u glavi vam se roji čitav niz pitanja: Koja je grana suvišna i treba je udaljiti da bi se „osvetlila“ krošnja? Šta uraditi s jakim izbojcima „vodopijama“? Na kojem mestu i pod kojim uglom treba rezati granu da posle rana zaraste, a ne da izazoveš stvaranje šupljine u deblu? Koje su grančice rodne, od kojih se očekuje rod, a koje su izrodile, ostarele i treba ih udaljiti? Kako prorediti rodne grančice, ostaviti ih koliko je potrebno, da stablo ne bi prerodilo, da kvalitet ploda ne bi opao? Kako rezati da rod ne „pobegne“ u vrh krošnje? Kako „vraćati krošnju nazad“ da bi zadržala uvek zadani oblik, odnosno, kako je održati uvek mladom?

„Videti“ stablo

Sve su to bitna pitanja, ima ih još, a neiskusnom voćaru od njih nastaje velika zbrka u glavi! Nema druge, mora se u sve to ući ako hoćeš imati dobar i produktivan zasad. Puno stabala treba orezati, mladih i starih, dok se počneš snalaziti. Pri tome, ako je sreće, dobri poznavaoci trebaju vas voditi, ispravljati, savetovati. I tek kad prođe nekoliko godina prakse, vi odjednom počnete „da vidite“ stablo, možete mu prići, brzo skenirati krošnju i odrediti gde primeniti makaze i testeru. Pokušajmo se suočiti s naoko nerešivim zadatkom, korak po korak!

Rezidba voća – alati

Prvo treba izabrati kvalitetni alat. Pođimo u prodavnicu poljoprivrednog alata i izaberimo:

– voćarsku rasklopnu testeru, jednu veću i jednu manju;
– makaze vinogradarske i makaze voćarske;
– makaze s dugim ručkama za rezanje debelih grana.
Ako imate veći voćnjak, više od pola hektara, isplatiće vam se kompresor i pneumatske makaze, što će vam olakšati i ubrzati rezidbu. Ti kompresori obično imaju 4 – 6 priključaka za makaze. Nemojte zaboraviti i pastu za zamazivanje rana (rezova od rezidbe). Nabavite odmah i plastično uže za vezivanje i savijanje skeletnih grana. Nemojte na alatu štedeti, jer jedino ispravnim oštrim namenskim alatom možete rezidbu izvršiti kvalitetno i brzo.

Struktura stabla voćke

Pokušajmo „videti“ stablo. Nadzemni deo voćke se sastoji od skeleta, rodnih grančica i lišća (u vegetaciji). Skelet voćke je sklop vertikalnih, nagnutih i horizontalnih nosivih grana. Skeletne grane nose na sebi težinu roda, rodnih grančica, lišća, ali i udare vetra. Ako skelet nije pravilno formirana, voćka se pod tim teretom često lomi, zbog čega stradaju njeni delovi, ili pak celo stablo. Najslabije tačke krošnje su mesta gde se skeletne grane odvajaju od debla, ili gde se sekundarne grane skeleta odvajaju od primarnih (mesta grananja). Čvrstoća tih spojeva zavisi od ugla koji skeletna grana zatvara s deblom, ili sekundarna grana s primarnom. Što je ugao otvoreniji, to je veza čvršća. Uski (oštri) uglovi su najčešći nedostatak mehaničke čvrstoće skeleta voćke. Nosivost grane koja izbija pod uglom od oko 30 stepena dvaput je manja od nosivosti grane koja izbija pod uglom od oko 70 stepena..

Da bi se izbegle nepoželjne posledice, moraju se još u prvoj godini nakon sadnje izabrati mladice s otvorenim uglom grananja, od kojih će se formirati osnovne skeletne grane buduće krošnje. Nakon sadnje voćka se prikrati na visini 50 – 60 cm od zemlje. Ispod reza pojavljuju se nove mladice. Ako je njihov broj velik, onda je izbor budućih skeletnih grana lak. U slučajevima kada je broj novih mladica ograničen, ili se pak radi o sorti koja po svojoj prirodi stvara mladice pod oštrim uglom, onda se moraju preduzeti posebne mere za ispravljanje tih uglova dok su još mladice zeljaste. To se postiže postavljanjem potpora od prutova i podvezivanjem mladica, čim one porastu 15 – 12 cm. Potpore se postavljaju i međusobno vežu pod uglom koji buduća skeletna grana traži.

Rezidba voća

Rezidba voća vrlo je složen i odgovoran posao, koji se još ne obavlja dovoljno stručno, odnosno pravilno. Nestručnim rezom može se izazvati više štete nego koristi. Za pravilno obavljanje reza potrebno je puno stručnog znanja i iskustva. Posebno treba poznavati morfologiju ili oblik rodnih i nerodnih pupoljaka i izbojaka. Zatim, treba upoznati osnovne principe fiziologije rasta rodnih i nerodnih oblika izbojaka.Treba poznavati ponašanje voćaka prema rezu, u zavisnosti od ostalih uslova uzgoja..

Ali, ne smemo gubiti hrabrost i izbegavati rezidbu voćaka. Naš narod lepo kaže: „Ko reže greši, ali još više greši ko ne reže“. Osim toga, u narodu je prisutna i izjava „Dvaput meri, onda seci.“ Danas, na temelju praktičnog iskustva, pouzdano znamo da je prvi preduslov redovne i obilne rodnosti uravnotežen rast voćke. Stoga ćemo često čuti izreku „Dobro uravnoteženo, dobro orezano“.

U voćnjaku je potrebno budno pratiti promene nakon rezidbe, jer ćemo na taj način najbolje naučiti tehniku rezidbe, uočiti gde smo pogrešili a gde dobro rezali. Kad sami uočimo greške, lako ćemo ih ukloniti i izbegnuti u radu. Potrebno je, dakle, steći vlastito iskustvo. Najbolje vreme za rezidbu kod voćki i žbunova je po pravilu februar i mart (zrela rezidba) odn. jul i avgust (zelena rezidba).

Veličina i oblik stabla su vrlo važni. Ostavite li ih da prirodno rastu, mnoga će stabla postati nepraktično velika za prosečan voćnjak. Zbog toga su razvijeni manji oblici koji se uzgajaju na patuljastim i manje bujnim podlogama, ali voćke možete oblikovati i orezivati kao lepeze, palmete i vretena što takođe omogućuje uzgoj na manjim površinama. Cilj rezidbe je stvaranje i održavanje optimalnog odnosa između rodnih i nerodnih grana.

Ispravno orezivanje održava otvorenu, ne pregustu strukturu, koja omogućuje najviše sunčevog svetla i pojednostavljuje prskanje i berbu. Kako bi se stvorio određeni oblik, kod mladih se biljaka orezivanje kombinuje sa oblikovanjem. Uklanjaju se svi neželjeni mladi izboji, dok se ostali skraćuju kako bi se isprovocirao rast bočnih izboja. Oblikovano rodno stablo orezuje se zbog izazivanja optimalnog rasta i stvaranja plodova iscrpljuju. Njih odrežemo do osnove. Rodne grane ne režemo. Mlade izbojke koji su previše uspravni treba naterati da stvaraju više cvetnih pupoljaka, što se postiže povezivanjem, kako bi stajali više vodoravno. Najviše cvetova, a time i plodova, nastaje na položenim rodnim granama.

Praktična iskustava iz voćnjaka

Rezidba voća i formiranje krošnje je jedna od najznačajnijih agrotehničkih radnji, a cilj toga je pravilno obrazovanje krune voćaka, brži rod i zadovoljavajuća rodnost i visok kvaliteta plodova. Pravilnu formu krošnje postižemo savijanjem grana i postupkom letnje zelene rezidbe, koja se provodi u toku vegetacije. Povijanje i usmeravanje jednogodišnjih izdanaka sa specijalnim savijačima grana je izuzetno značajna mera u formiranju uzgojnog oblika, a sprovodi se od godine sadnje do formiranja željenog uzgojnog oblika krošnje i to prvih nekoliko godina i kasnije kad pomlađujemo stariju voćku. Savijanje grana sa specijalnim savijačima grana ima za cilj da se uveća ugao kod svih jednogodišnjih izdanaka koji u svom razvoju imaju oštar ugao u odnosu na osnovu stabla. Ova mera savijanja grana, provodila se do sada raznim pomagalima, kao vezanje kanapom, koji može, da se uraste u granu i na tom mestu grana pukne, neki obese na grane tegove koje naprave od betona i žice, takav teg se lako može kod jakog vetra pomaknut prema kraju grane i zbog svoje težine takvu granu i otkinuti od stabla. Takav teg može pasti u travu i kad kosimo ili malčiramo možemo oštetiti kosilicu.

Svi dosadašnji načini savijanja grana su bili komplikovani, uzeli su podosta vremena, sada se to može uraditi dvadeset puta brže i efikasnije sa specijalnim savijačima grana. Ugao grananja treba uvećati do položaja 65-75° u odnosu na stablo voćke. Ovakav način razvođenja jednogodišnjih izdanaka sa specijalnim savijačima grana ima za cilj bolje i brže formiranje cvetnih pupoljaka i smanjenje lomljenja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti.

Voćke na kojima se ove mere ne provede, u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti, imaju čestu pojavu oštećivanja grana pod teretom roda, vetrova i velikih oluja. Kada se ova mera savijanja grana propusti u prvoj, eventualno drugoj godini, sa velikim naporom se može korigovati kasnije, jer grane postaju bujnije, lomljivije, teže se savijaju i već tada se lome. Ovu meru savijanja grana sa specijalnim savijačima grana treba provoditi kod svih vrsta voćki kod pojedinih stabala u voćnjaku isto tako u zasadima šljiva, jabuka, kruška, trešanja patuljastog, srednjeg i visokog rasta višnje, marelice, breskve, kaki jabuke i drugih vrsta, gde se teži slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa dužim skeletnim granama. Posebno se mora savijanje grana primieniti u sistemu guste sadnje, koja danas kod mnogih voćara zauzima sve veće površine. Ova mera savijanja grana se može korisno primenjivati i u zasadima voćara amatera, jer je dosta brza
i jednostavna i voćnu sadnicu nateramo u brzi rod.

Tehnika postavljanja

Posle sadnje voćki i prikraćivanja vrhova i spoljnih grančica, može se odmah početi sa savijanjem jednogodišnjih grančica. Savijač grana zapnemo za stablo ili grančicu (prikaz na fotografijama) i uhvatimo grančicu, savijač grančicu drži u željenom položaju savijanja negde tri nedelje i grana ostane u pognutom položaju; posle možemo savijač grana premestiti na drugu granu i postupak ponovimo. Specijalni savijači grana mogu ostat na granama tako dugo, dok ne izraste iz stabla nova grana i tada premestimo savijač na tu granu i istu savijemo. Postupak radnje savijanje pojedine grane traje tri do pet sekundi i puno je brže od svih poznatih načina savijanja grana, savijač grana ima četiri pozicije i jakosti savijanja grana i upotrebljava se od početka aprila do kraja avgusta. Početkom devetog meseca kada su savijači grana svoju funkciju odradili, iste pokupimo i upotrebimo sledeće godine već u proleće. Proizveden je od takvog materijala da je dugotrajan, izdržljiv na suncu i zimi i upotrebljiv dugi niz godina.

Kocić Svetlana, dipl. inž. voćarstva
Izvor: zdravasrbija.com