Moja bašta kao fabrika hrane

Zamislite da imate fabriku, sasvim neobičnu fabriku, koja je plod vaše mašte, truda, saznanja i vrednog rada, vi ste poslodavac, direktor, radnik i kupac, odnosno potrošač. Vi ste samosvesni, revnosni, volite prirodu i poštujete životne cikluse, poštujete zemlju, vodu i vazduh. U realnom svetu vi ste ozbiljan član potrošačkog društva, ekspoloatišete svu radnu snagu koja vam je na raspolaganju i plaćate je samo pravilnom negom, ljubavlju i potrebnom hranom. Zapravo, priča je veoma jednostavna, formirali ste svoju baštu. Angažovali ste milione mikroorganizama, životinjica, aktivirali ste vodu, usmerili sunce i sve to u cilju  proizvodnje vaše hrane.

Svakog delića sekunde u vašoj bašti odvijaju se neverovatni procesi, kako u toku dana tako i u toku noći. Vaša fabrika radi neprestano, ko to ne bi poželeo? Koja je vaša uloga?

Čitav proces mogli bi smo posmatrati iz mnogo uglova. Vaša osnovna uloga kao poslodavca je usmeravanje procesa, odnosno grupisanje kultura i delatnosti, što bi značilo pravilan odabir kultura za sadnju. Na prvom mestu jeste zdravo okruženje, svi smo zdravi u zdravom okruženju, pa tako i naše biljke. Šta nam je potrebno? Na prvom mestu tu je zdravo seme, seme koje je poteklo iz naših krajeva, ono koje pamti našu klimu i zemlju, naše autohtono seme koje se najbolje razvija u uslovima koji su genetski za njega stvarani. Poput čoveka kojem najbolje prija rodni grad jer je genetskim predispozicijama stvoren za to mesto. Seme se prilagođava zemlji i zemlja se prilagođava semenu, između ova dva prijatelja postoji ne raskidiva veza koja je zapisana u njihovim molekularnim strukturama i koju ćemo teško razumeti ali moramo je poštovati, jer nam uvek pokazuje, kroz klicu i plod, koliko je jaka. Zdrava zemlja je osnova razvoja, a nju čini ne narušeni balans mikroorganizama, bakterija, gljivica i spora. Ako se previše umešamo u ovaj savršeni odnos, gubimo bitku, i profit kao poslodavci. Zemlja će nas u jednom trenutku napustiti, jer je tretiramo previše svojim tehnikama popravljanja. Zemlju treba posmatrati, uočiti njenu strukturu, dati joj vremena, iz godine u godinu, obogaćivati je predano, ne nasilno hemiskim preparatima. Svaka biljka, bila korov ili usev, u zemljištu ima svoju ulogu i nalazi se na pravom mestu u pravom trenutku, možemo je ukloniti iz korena,ako moramo, ali je moramo kroz proces kompostiranja vratiti. Najjednostavnije rečeno ono što smo smo iščupali samo ćemo odložiti pored, jer je biljka tu sa razlogom.

Ako Zemlju tretiramo sa poštovanjem, a morali bi, jer ona tako vredno radi za nas, ona će nam poštovanje višestruko vratiti kroz sijaset ukusnih plodova, koji su rasli u međusobnom poštovanju. Oni, vredni baštovani, poslodavci, koji ovo osete osetiće i razliku u ukusu plodova koji se gaje na drugačiji način.

Zemlja voli vodu, i voda voli zemlju, ovaj ciklus je nastao davno pre nas i veoma je jednostavan. Svega čega ima previše nije dobro. Ako je zemlja dobro pripremljena i omogućena je drenaža, problema sa viškom vode neće biti, ako imamo problema sa manjkom vode, koristićemo prirodni način navodnjavanja, odnosno trudićemo se da oponašamo cikluse iz prirode. što bi značilo da ćemo poput jutarnje rose, biljke polivati rano ujutru, tek probuđene, nežno i smireno, ili kasno uveče za dobar počinak. Čitav ovaj proces je veoma jednostavan, samo treba mrvica ljubavi i dobre volje. Voda je živa, poput biljke i unosi radost u našu baštu, fabriku hrane, ona je element iz koji cveće lepše cveta i biljke postaju sočnije, ona je radost za ptice, koje šire pesmu kroz vaš vrt, ona je radost za ježeve, guštere, pčele i bumbare koji raznose dobre vesti kroz vašu baštu. Voda je izvor života i u stanju je da samo sa jednom kapljicom pokrene klicu iz semena koja će vama podariti plod.

Sunce kao večiti posmatrač, pomagač i oko bez kojeg nema života zaslužuje mesto glavnog operatora, ono rukovodi svim glavnim procesima, ono daje energiju koja je potrebna vašoj fabrici. Bez energije nema početka.

Iz ovih razloga, zemlja i voda,seme i sunce, su osnovna radna snaga vaše fabrike, oni su vodioci sektora za rast i razvoj. Ali tu su vredne zanatlije koje osnovu dovode do realizacije. Tu su sve one kategorije koje čine sistem održivim, i bez kojih sistem, ne može da funkcioniše. To su nama vidljiva i nevidljiva bića koje dovode sistem u ravnotežu. Ako uvedemo najjednostavnija pravila ponašanja, u našu fabriku, a to je poštovanje i strpljenje, bez puno našeg uplitanja sve će da radi savršeno, za nas, našu porodicu, zajednicu i ekosistem.

Ako dovedemo strane posmatrače, nasilje, stalno nove tehnologije u vidu hemikalija, naš sistem počinje da gubi ravnotežu, može da dođe do trenutnog napretka, ali u trenutku delovanja svi će postati zbunjeni, juriće tamo amo i trudiće se da vrate sistem u ravnotežu, ali sve ovo ide do određene granice. U jednom trenutku svi postaju umorni i zemlja i seme i mikroorganizmi…javlja se bolest jer je narušen balans, borba je trajala ali nije mogla u beskonačnost, bolest je najgori neprijatelj svih živih bića i mora da se leči. Moramo da joj pronađemo iskonski uzrok, a ne da nastupamo agresivno. Od agresivnog tretmana puno živih mikroorganizama će da strada, a stradanje jednog je dovoljno da nastane haos. Dovoljno je lečiti onim što priroda prepoznaje kao lek, što je poteklo iz prirode i što zemlja i biljka prepoznaju kao njen sastavni deo. Lečenje će možda trajati malo duže, poput čoveka koji pije čaj a ne troši tablete za prehladu. Ali imuni sistem zemlje se gradi, kao i kod čoveka, pravilnom negom i preventivom.

Na kraju šta bi zapravo značilo “ Moja bašta kao fabrika hrane“? Značilo bi da ste kao baštovan, poljoprivrednik, ratar…svesno otvorili zemljanu institiuciju koja za vas proizvodi besplatnu hranu, ovo bi se moglo okarakterisati kao veoma surovo eskploatisanje radne snage, koju vam daje  priroda podpuno besplatno, bez ikakve nadoknade. I jednostavnavno u svakom trenutku treba da budete svesni da ste najsrećniji posodavac na svetu jer proizvodite ono što vas održava u životu a to je hrana.

dipl.ing.arh. Ivana Rakarić