PRIMENA PRINCIPA PERMAKULTURE BEZ POSEDOVANJA BAŠTE – Patrick Whitefield
Permakulturna mandala Graham Burnett
Često nas pitaju: „Zainteresovan sam za permakulturu, ali nemam zemljište i nisam siguran odakle da počnem. Možete li da mi pomognete?“ Zamolili smo Pitera Vajtfilda (Peter Whitefield) da nam dā neke odgovore. Osnovna ideja permakulture jeste uzimanje prirodnih ekosistemā kao model za svoja dela. Sve ovo je jako dobro ako imate imanje ili šumsko zemljište ili čak i veliku baštu za rad. Ali šta je sa ljudima koji imaju male urbane bašte ili ih uopšte nemaju? Kako oni mogu da koriste permakulturu? Bilo bi dosta teško da je permakultura uvek direktna imitacija ekosistema, kao što je na primer šumska bašta. Ali ne mora da bude.
Suština permakulture nije oponašanje spoljašnjeg izgleda prirodnih sistema već razumevanje principa po kojima oni rade, kao i aktivna primena istih.
Jedan od faktora za funkcionisanje ekosistema jeste mreža korisnih veza između svih njegovih komponenata. Jedan primer su sađenje biljaka i insekti oprašivači, gde jedan dobija reproduktivne potrebe, a drugi je nahranjen. Postoje mnoge slične veze koje možem i sami da načinimo, a koje smanjuju uticaj naših zadovoljenih potreba na ekologiju.
Od ekologije možemo da naučimo i to da je u zrelom ekosistemu najuspešnija biljka i životinja ona koja svede potrebe za energijom i drugim zahtevima na minimum. Pionirske biljke koriste previše energije da bi proizvele desetine hiljada semena po biljci, ali njima brzo dođe kraj. Uskoro ih zamene biljke koje proizvedu mnogo manje, ali koje traju unedogled. Poruka je jasna.
Uticaj na ekologiju
Cilj permakulture je da se smanji naš štetan ekološki uticaj, gde prvi korak mora da bude nalaženje životnog aspekta koji najviše trpi. Knjiga „Naš ekološki otisak“ (Our Ecological Footprint) sadrži proporcije prikazane u okruglom grafikonu. Naša istraživanja su došla do drugačijih proporcija, gde negde prevoz čini veće parče od hrane. Sve zavisi od težine koju date različitim uticajima – u kolikoj meri globalno zagrevanje može da se poredi sa izumiranjem jedne vrste? – i kako deklarišete stvari. Ako u prevoz obuhvatite leteći grašak iz Kenije, hrana će činiti neznatan deo. Čak sam čuo da se ekološki uticaj poveća ako neko prestane da se vozi do posla i umesto toga pešači, zato što je ekološki utrošak dodatne hrane koja se pojede zbog fizičke aktivnosti veći od vožnje! Ne predlažem da svi pređemo na vožnju; ishrana lokalnom organskom hranom je možda najbitnija stvar koju možemo da učinimo za planetu.
Hrana
Permakultura u velikoj meri daje značaj hrani. Delimično zbog toga što je prvobitno bila koncipirana kao alternativa ratarstvu, a tek kasnije se proširila i na druge aspekte života. Međutim, dominacija hrane u studiji „Ekološki otisak“ sugeriše da je taj značaj hrane u potunosti prikladan. Samo je jedan procenat našeg utroška energije korišćen u ratarstvu, dok je dvanaest puta više upotrebljeno u transportu, obradi, pakovanju i reklamiranju. Korišćenje energije je samo grub pokazatelj ekološkog uticaja. Kako seoska imanja pokrivaju velike površine ukupnog kopna, imaju veliki direktan uticaj na biolosku raznovrsnost, na primer, nego mnoge druge ljudske aktivnosti. Ipak, energetski odnos nalaže da to odakle dobijamo hranu nije manje bitno od načina na koji je proizvedena.
Da li biste radije pojeli organsku jabuku uvezenu sa Novog Zelanda ili onu udaljenu 8 km koja je prskana sa 24 doze pesticida za svog kratkog života? Uvoz suve hrane, kao što su žitarice, koštunjavo voće ili mahunarke ima mnogo manji uticaj. Kako nisu kvarljivi, pre se transportuju preko vode i kopna nego vazdušnim putevima. Cena transporta po kaloriji je u svakom slučaju mnogo niža jer sadrže jako malo vode, u odnosu na voće i povrće gde voda čini 90%. Idealno je jesti lokalnu i organsku hranu. 70% organske hrane potrošene u Britaniji je uvezeno, tako da je treći prioritet ohrabriti što više britanskih poljoprivrednika da pređu na organski uzgoj kako bismo unosili zaista zdravu hranu bez neophodnih ekoloških troškova pri uvozu iste iz dalekih krajeva. Možemo da upotrebimo principe permakulture pri stvaranju veze u ostvarenju sva tri cilja. Veza je direktan kontakt između proizvođača i potrošača. Uključenjem u „Shemu kutija“, gde uzgajivači direktno prodaju potrošačima voće i povrće, činimo da organska proizvodnja proizvođačima bude finansijski podnošljivija i podstičemo veću lokalnu organsku proizvodnju.
U proseku, samo 10 penija od 10 funti potrošenih u supermarketu odlazi uzgajivaču. Ali, ako kupujemo direktno od uzgajivača, sav novac ide njemu. Čak i kad se uračuna dodatni posao i trošak pri „Shemi kutija“, uzgajivači obezbeđuju sebi mnogo bolje uslove za život od prodaje supermarketima. Ovo se posebno primenjuje na male proizvođače koji nemaju ekonomiju obima za saveznika.
Još snažnija veza može se uspostaviti prihvatanjem poljoprivredne sheme ili drugačije nazvane Poljoprivrede podržane od strane zajednice (Community Supported Agriculture – CSA). Prema ovoj shemi, ne plaća se nedeljno za proizvodnju, plaća se deo na početku sezone i uzima se deo prinosa. Odloženo plaćanje je obično dostupno ljudima koji ne mogu odmah da plate pun iznos. Što više ljudi plati unapred, tim bolje, jer poljoprivrednici ne padaju u dugove, pošto kamata može da proguta većinu prihoda, ako su prinuđeni da pozajme novac za setvu.
Zelene pijace su još jedna direktna veza između proizvođača i potrošača. Mnoge od njih uslovljavaju da hrana mora biti uzgajana na određenom radijusu tržišta i da prodavac za tezgom mora biti vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ili neko ko radi na istom. Proizvodi ne moraju biti organski, ali ove pijace daju savršene šanse za razgovor sa proizvođačima, kao i za moguće ubeđenje da pređu na organsku proizvodnju. Svaka hrana koju proizvedemo za sebe ima čak manji ekološki uticaj od one koju kupimo od bilo kog lokalca. Čak i ljudi koji nemaju baštu mogu da gaje svoju hranu sađenjem semena. Sađenje od hrane koja se teže vari i ima neznatan vitaminski sastav stvara biljčice koje se lako vare i imaju bogatiji vitaminski sastav nego u bilo kom drugom stadijumu razvoja. Ovaj porast hranljive vrednosti je svakako oblik proizvodnje, a ne pripreme hrane gde svako može imati svoju baštu u kuhinji.
Prevoz
Vozovi nisu prijatelji ekologiji; samo joj manje štete u odnosu na automobile. Prva odluka koju treba da donesemo u vezi sa prevozom nije biranje manjeg od dva zla, već život u mestu u kom ne putujemo dugo na posao, u školu, radnju itd. Za mnoge od nas ovo znači život u manjem gradu. Ideal permakulture jeste život na selu i ova ideja je ostvariva samo nekolicini koja zaista živi na selu i koja želi da vodi jednostavan život. I ovo je princip povezivanja. Veze se ostvaruju kada postavimo stvari na pravi način; zbog toga permakulturu često posmatraju kao dizajnerski projekat. Dizajn počinje našim načinom života, a mi treba da postavimo sebe tamo gde treba da otputujemo bez upotrebe fosilnog goriva. Odricanje od automobila je najveća promena koju većina nas može da učini kako bi način života učinila zdravijim, ali nismo svi spremni da se odlučimo na taj korak. Dobar korak je pridruživanje klubovima za razmenu automobila. Oni su već dobro organizovani u mnogim kontinentalnim državama, a u Britaniji su u začetku.
Lepota deljenja automobila je u tome što vas na finansijskom polju ne podstiče da ga koristite za svako putovanje. Ako posedujete automobil, mnogi troškovi su već ustaljeni i troškovi pojedinačnog dodatnog putovanja odlaze na gorivo. U klubovima za razmenu automobila plaćate udeo celokupnog troška za svako putovanje; što manje koristite automobil, više novca od standardnog troška ćete uštedeti. Ljudi koji razmenjuju godišnje obično uštede 1000 – 2000 funti, kao i velike koncentracije ugljen dioksida.
Putovanje avionom je još razornije od automobila. Ne samo što avioni zahtevaju više goriva, oni oslobađaju i izduvne gasove u atmosferi, gde, prema jednoj proceni, svaki molekul izaziva 30 puta veću štetu od onog koji se oslobađa na kopnu. Izračunato je da jedno putovanje do Floride i nazad zahteva količinu ugljen dioksida koju svaki putnik proizvede za života, pod uslovima koje moramo dostići ako želimo da stabilizujemo klimu na Zemlji. Odlučio sam da više nikad neću leteti – mada ne bih želeo da namećem tu odluku drugim ljudima.
Stanovanje
Još jednom, prva odluka je gde ćemo živeti. Jedan od energetski najefikasnijih oblika stanovanja jeste kuća sa terasom. Svaka kuća deli toplotu sa svojim susedima i postoji mala spoljna površina kroz koju toplota izlazi napolje. Uporedite ovo sa drugim ekstremom – samostalnim bungalovom – koji ima mnogo veću površinu u poređenju sa masom. Kada je u pitanju povećanje energetske efikasnosti jedne kuće, jeftine stvari su prosto isplativije po pitanju kako novca, tako i energije, za razliku od moderne tehnologije. Najsavremeniji grejni sistem koji koristi kondenzatorske bojlere prilično je efikasan. Ali ako odbacite stari sistem grejanja pre nego što mu istekne rok, takođe bacate i energiju koja bi vam najpre koristila kao „sačuvana energija“. Skupa je i moguće je da nećete imati koristi, kad su u pitanju energetski uslovi. Ovo se uglavnom primenjuje i na dvostruke pvc prozore.
Zaštita od promaje može da okrepi staru kuću. Postavljanjem tanke folije na spoljni zid iza svakog radijatora vraćate toplotu u kuću kroz zid i ne trošite je izvan kuće. Povećanje debljine izolacije u potkrovlju do 300 ili čak 450 mm, od uobičajenih 150 mm, takođe može da bude korisno. Ako morate da zamenite potrošenu opremu, kao što su frižider ili mašina za veš, krenite u kupovinu. Velike su razlike u energetskoj efikasnosti kod različitih modela, pa tako oni najefikasniji ne moraju biti i najskuplji.
Smanjenjem utroška energije od stadijuma pionirskih biljaka do onog neophodnog za uspešan način života u zrelom ekosistemu, možemo početi sa razmišljanjem o tome koju vrstu energije ćemo koristiti. Obnovljivi izvori energije ne mogu da podrže sadašnju potrošnju po glavi stanovnika. Izgradnja vetrenjače u zadnjem dvorištu nije praktična za većinu nas, ali sada postoji jedan broj proizvođača električne energije koji snabdeva samo obnovljive izvore po neznatnom dodatnom trošku.
Roba široke potrošnje
Još jednom, prvo pitanje koje treba da postavimo nije šta kupujemo, već koliko ukupno kupujemo. Treba se odličivati za korisno između različitih proizvoda. Običan pamuk troši ogromne količine kako vode za navodnjavanje tako i pesticida u toku proizvodnje i sada je moguće kupiti proizvode od organskog pamuka, konoplje ili lana, koji se može uzgajati i u Britaniji. Nijedan održiv sistem, međutim, ne može da podrži nama neophodnu količinu. Moda treba da odgovori na mnoga pitanja. Treba nanovo da osmislimo kulturu u kojoj je savršeno prihvatljivo da se ove godine oblačimo isto kao prethodne ili da koristimo istu opremu za kupatila koju su koristili naši baba i deda. Dobra odokativna procena je kupovina proizvoda koji traju. Verovatno traju duže i koštaju manje. Druga je kupovina polovnih proizvoda kad god je to moguće.
Ljudi od pomoći
Možda je najkorisnije što možemo da učinimo povezivanje sa ljudima koji su u istoj situaciji kao mi. Jedna od najtežih okolnosti pri pokušaju da svoj život učinimo zdravijim jeste osećaj da smo sami. Ništa nije od veće pomoći od uzajamne podrške između onih koji dele iste ciljeve. Najbolji početak je pohađanje kursa iz permakulture, bio to uvodni vikend ili duži dizajnerski kurs. Ovi kursevi vam omogućuju dublje razumevanje permakulture, za razliku od čitanja knjiga ili novinskih članaka. Upoznavanje istomišljenika može biti jedan od aspekata za ojačanje i uživanje u kursu permakulture.
Kako biste došli do istomišljenika u svom mestu, pridružite se Udruženju Permakulture i oni će vam dati listu svih članova u vašoj okolini. Verovatno ćete otkriti da su to uglavnom strastveni baštovani.
Kako sam stigao da napisem ovoliko puno o permakulturi a da nisam pomenuo baštovanstvo? Ono je veoma bitan deo permakulture. Gajenje hrane je aktivnost kojoj možemo da se posvetimo kako bismo negativan ekološki uticaj pretvorili u pozitivan, pošto su već mnoge stvari koje sam ovde pomenuo rezultat nečinjenja. Baštovanstvo u permakulturi je tako velika tema da zaslužuje zaseban članak. Patrik Vajtfild je nastavnik permakulture i autor dela: „Priručnik za brigu o planeti“ (The Earth Care Manual), „Kako napraviti šumski vrt“ (How to Make a Forest Garden), „Živi pejzaž“ (The Living Landscape), „Ukratka sustina Permakulture“ (Permaculture in a Nutshell).
Izvor http://permakulturasrbija.org/