Ako želite da proizvodite zdravu hranu.
za sebe i svoju porodicu, ne treba vam velika površina. Dovoljno je tek nekoliko kvadrata, a izgled i kvalitet plodova oduševiće vas. Gajenje povrća i začinskog bilja na izuzetno malom prostoru, za svoje potrebe, u svetu nije nepoznato. Dobar primer za to je Kuba, objašnjava za Radio Novi Sad profesorka Branka Lazić. „Najbolji primer je Kuba, koja je sve svoje površine za vreme velikog i dugog embarga pretvorila u povrtnjake, u biobašte. Oni imaju poseban sistem organske proizvodnje koji je uspeo da sačuva seme njihovih starih sorti. Kubanci su postigli to da svako, makar i u lavoru ili bilo kojoj drugoj posudi, može da proizvede povrće. Svako od njih obavezan je da ima mladog belog luka, salate i drugog bilja. To je prava politika usmerena ka zdravoj ishrani“, ističe Lazić. Najintenzivniji oblik organske proizvodnje povrća je takozvana biobašta. Ona može biti izvor zdrave hrane za porodicu, ali i prilika za mnogo veću robnu proizvodnju, tvrdi profesorka Lazić. „Biobašta je prisutna u gradskoj sredini. Pogodna je za svako domaćinstvo. Može biti u saksiji, na terasi, u kujni. Može biti bašta za potrebe jednog domaćinstva. Tada je to hobibašta. Nekadašnje naše bašte bile su takve. Na takvim površinama može da se ostvari i ozbiljna organska proizvodnja, robna proizvodnja, prvenstveno povrća i sitnog voća, lekovitog i začinskog bilja. Još interesantnije je gajenje cvetnih vrsta kao prijatelja povrću. Tada imamo dva prinosa: povrće i biljke koje su prijatelji povrća, pomažu u rastu i razvoju povrća i štite ga od bolesti, štetočina i korova“, naglašava Branka Lazić. Biobašte su se, kod nas, odomaćile u mnogim urbanim prostorima. One su proizvod sve razvijenije svesti građana o prednostima zdrave ishrane, zaključuje Lazić. „Novosađani imaju mnogo biobašta. Nisu sve sertifikovane jer je za sertifikaciju potrebno preko 100 kvadratnih metera. Na malim površinama je nemoguće uzgajati mnogo vrsta i zato je teško uraditi sertifikaciju. Međutim, principi organske proizvodnje mogu da se primenjuju od saksije do bašte koju imate napolju ili kombinovane bašte sa plastenikom i povrćem na otvorenom polju. Ovakva proizvodnja je korisna uvek. Donosi pre svega prihode. Ali, mislim da je najvažnija svest da treba gajiti biljke bez prisustva sintetičkih mineralnih materija, hormona, aditiva i genetski modifikovanih organizama“, objasnila je Branka Lazić. Proizvodnja organskog povrća veoma je uspešna i u šumovitim predelima, gde se koriste dobrobiti šumskog eko sistema. Biobašta je prilika i za zapošljavanje ljudi na selu. Tako je nedavno edukovano 600 žena u Vojvodini da, udružene u ženske zadruge, proizvode u bio-baštama. Izvor:svetpoljoprivrede.com