1.Ne trudite se da podignete površinu leja iznad površine stazica (prolaza). Površina leje između bočnih bedemčića zemlje, mora biti u istoj ravni sa stazom. U suprotnom, za vreme žege zemljište uzdignutih leja se brže isušuje i zahteva češće zalivanje. Ima smisla malo podići leje u oblastima gde ima puno podzemne vode. Tamo, pak, gde je nivo podzemnih voda nizak, leje rastu od jesenjeg i prolećnogkomposta, pa ih za 4 – 5 g. treba ponovo ravnati. Naravno, ovo treba raditi u jesen, posle berbe prinosa, a leje formirati na ranijim mestima.

2.Ne pokušavajte da posejete na uskim lejama više od dva reda kultura. Može se, eventualno, posejati po sredini treći red samo vrlo ranih kultura, naprimer rotkvice, koja će biti izvađena za 25 – 30 dana posle sejanja i neće biti usledećem periodu konkurencija ostalim kulturama.

3.Ako je zemljište na parceli vrlo tvrdo i teško (glina), onda ujesen, pre unošenja u lejice komposta, može se u njih posejati ozima raž. Samo jedna biljčica ove kulture stvara u zemljištu, u periodu vegetacije, sistem korenja dužine nekoliko stotina kilometara. Zemljišni organizmi, jedući to korenje, rastresaju zemlju na velikim dubinama i čine je rastresitijom. Za ovo vam ne treba ni ašov, ni plug. U proleće, 1,5 – 2 nedelje pre sejanja ili sadnje kultura u lejice, direkno po izrasloj raži, nanosi se kompost, sva se leja rastresa ploskorezom Fokina i poliva rastvorom EM-preparata. Ali ne treba potrpati u zemlju zelenu raž, čak je korisno da deo ostane na površini.

4.Zemljani nasipčići duž bokova leja mogu se iz raznoraznih razloga poremetiti. Redovno ih moramo obnavaljati i popravljati, povlačeći zemlju sa prolaza (stazica).

5.Korov, koji se pojavljuje na prolazima, treba pokositi ploskorezom do visine zemljišta, pokupiti i staviti u kompostnu gomilu. Košenjem na visinu zemljišta uništava se korenje korova, naravno, ne odjednom, ali posle nekoliko košenja, korov nestaje. Košenjem niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno? Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i bolesti. Ovakav korov je poželjno porezati na početku cvetanja, ali obavezno pre obrazovanja semena.

6.Formiravši baštu sa uskim lejicama vi ste otstupili od svih ivica parcele 100 sm. Ovaj deo obavezno iskoristite za aromatske i lekovite trave – mentu (nanu), koriander, peršun, neven i dr. Ove trave svojim fitoncidima štite baštu od mnogih štetočina.

7.Prilikom sađenja belog luka, okrenite rebro češnja na sever ili na jug. Lišće belog luka je formirano u obliku lepeze. Ova lepeza je usmerena svojom površinom s severa na jug. Pri tom svaki list lepeze dobija u toku svetlog dela dana maksimum sunčeve svetlosti, biljke mogu da koriste više hrane iz zemljišta i vazduha što će doprineti rastu češnjeva i glavica.

8.Cvetnice belog luka, kada izrastu 10 – 15 sm iznad lišća, treba porezati. Onda će češnjevi i glavica porasti krupniji. Porezane cvetnice možemo marinirati, posoliti, konzervirati. Treba u leji ostaviti 5 – 6 cvetova, oni će signalizirati kad treba vaditi beli luk. To treba uraditi ne kasnije od 1 – 1,5 nedelje posle pucanja krunice. Ako se beli luk vadi posle ovog roka, može se dogoditi da pukne omotač glavice. Takav beli luk se teško čuva, a prilikom vađenja deo može da ostane u zemlji. Krunice cvetova možemo iskoristiti za seme (podmlađivanje) belog luka. Treba ih za tu priliku posejati u zemlju onda kada i sadimo češnjeve belog luka. Da bi krunice ostale krupnije, treba izvaditi biljku i okrenuti je krunicom dolje, da se ne podvrgava dejstvu direknih sunčevih zraka. Istresti krunice na dan sejanja.

9.Češnjeve belog luka i sejanac treba i korisno je pre sađenja potopiti 25 -30 minuta u rastvor bakarne galice (1 supena kašika galice na vedro vode). Ovako će te zaštititi sadni materijal od bakterija truleži, kojih uvek ima u zemljištu.

10.Prilikom odabira krtola krompira za sađenje, birajte ih iz onih kućica gde ih je bilo više. Birajte one koje imaju više okaca. Veličina krtole treba da bude kao srednje kokošije jaje.

11.U cilju obezbeđenja dobrog zimskog skladištenja krompira, vadite ga pre 20. avgusta. Po pravilu, posle ovog roka, počinje razvoj fitoftoroze (koja dovodi do raspadanja), njome zaražen krompir je loš za skladištenje. Lišće krompira koji je izvađen pre 20.avgusta, može se slagati u kompostnu gomilu.

 12.Korisno je između biljaka paradajza i krastavaca posaditi nekoliko češnjeva belog ili crnog luka i mirođije. Podbirajući periodično perca ovih kultura, punićete atmosferu staklenika fintocidima ovih biljaka, koji štite od nekih bolesti i štetočina glavne kulture. Paprika ne voli pored sebe nikakve aromatične trave, ni drugo povrće.

13.Za detoksizaciju zemljišta staklenika, korisno je ujesen, posle skidanja letine, posejati slačicu. A nadalje postupati onako kako smo rekli za sejanje ozime raži.

14.Još je u Bibliji rečeno „Ne sej u svoju njivu dva rodna semena“. Primećeno je, naprimer, ako posadiš jednu pored druge dve sorte krompira, onda će u jednoj ili u obe kućice plodovi biti veličine graška. Biljke raznih vrsta (sorti) loše utiču jedna na drugu. Različite sorte krompira i različite sorte drugih kultura, sadite ili sejte u različitim lejama.

   15.Korisno je u jedan red uske lejice posejati mrkvu, a u drugi crni luk. Ove biljke štite jedna drugu od mrkvine i lukove mušice. One nisu antagonisti i dobro se slažu u jednoj lejici.

Više o ovome možete naći u fb grupi EM-tehnologija, biotehnologija XXI veka

Izvor: knjiga:“Dovedite prirodu u baštu“, autor:Boris Sergejevič Anennkov , preveo: prof.Vido Radusinović