Termin off grid (ne povezan na mrežu) se uglavnom koristi u smislu domaćinstava koja nisu povezana na električnu mrežu. Međutim, u širem smislu ovaj termin se odnosti na celokupan stil života bez preteranog ili gotovo nikakvog oslanjanja na sistem tradicionalnih komunalnih preduzeća. Of-grid domovi su atonomne jedinice, one se ne oslanjanju na lokalni vodovod, kanalizaciju, dodvod prirodnog gasa, električnu mrežu i slične komunalne usluge.

Of-grid ideju je nedavno promovisala glumica Deril Hana koja je svoju vilu u Koloradu napravila u skladu sa of-grid principima. Ekstremni primer ovakvog nacina zivota je Mark Bojl, koji zivi vec godinama bez i jednog dinara u prikolici na svojoj farmi.

na slici: of-grid kuća američkog dizajnera Skota Njukirka. bez struje, sa poljskim wc-om i tušem u kojem se voda greje pomoću kotla na drva (Njujork magazin / Anplagd)

U ovoj tehnološki poodmakloj dobi, život izvan utabanih, društvenih tokova može biti težak, nepraktičan ili idealistički. No, na hiljade Amerikanaca pokazali su sposobnost da iskoče van opšteprihvaćenih okvira savremenog života , uspeli su da isključe iz svog života usluge raznoraznih komunalna poduzeća i žive nov, alternativan i održiv način života bez žrtvovanja savremenih pogodnosti. Of-grid lajfstajl ima mnoge prednosti od kojih se neke odnose na lični benefit, a određene su vezane za očuvanje prirode i orkuženja. Određene zajdnice u SAD već godinama žive na ovaj način, a u periodu krize broj ovakvih zajednica i pojedinaca se stalno uvećava.

Neki od razloga zbog kojih ljudi idu «izvan mreže» i sistema je i želja za mirnijim, jednostavnijim životom, što manja uključenost i zavisnost od korporacija, a jedan od najčešćih razloga je i briga o životnoj sredini.

U svojoj knjizi «Kako živeti van mreže» – Nik Rouzen nabraja sedam razloga za ovakvu odluku. To su velika ušteda novca, smanjenje emisije ugljen dioksida, povratak prirodi i seoskom načinu života, priprema za neminovni kolaps naftne privrede, priprema za moguće državne kolapse i slično…

of-grid ne znači i odricanje savremenih sredstava, kuća američkog programera Lorena Amelanga, jednog od pionira C++-a

Bez obzira na razlog, život van mreže je efikasan način razvijanja svesti o potrošnji nresursa. Pored kidanja veza sa komunalnim preduzećima, of-grid zači u najvećem broju slučajeva i kidanje veze i zavisnosti od fosilnih goriva. Razlika između uticaja na životnu sredinu prosečnog domaćinstva i of-grid domaćinstva je zapanjujuća. Of-grid domaćinstva se mogu pohvaliti godišnjim utroškom novca za komunalne račune u vrednosti od svega 100 USD u odnosu na prosečna domaćinstva kod kojih je ponekad to suma koja se izdvaja samo za električnu energiju.

na slici: of-grid kuća u Skandinaviji,bez struje, za grejanje i kuvanje se koristi plin

Ljudi koji se odlučuju za of-grid stil života to najčešće čine na dva načina. Jedan je pridruživanje of-grid zajednici (preko 200.000 ljudi danas živi u ovakvim zajednicama u SAD), a drugi pravljenje svojeg of-grid imanja i samoodružive strukture pod svojim parčetom neba. Život u zajednici ima brojnje prednosti, kao što su deljenje resursa, kolektivni rad, ispomoć i slično, dok su pojedinačni poduhvati najpogodniji za one koji traže samoću, imaju dodatne resurse ili specifične ideje na umu.

Bez obzira na razlog za of-grid život, kvalitet života može biti veoma dobar, u većini slučajeva i mnogo bolji nego kod «života na mreži». Međutim, to podrazumeva da morate biti upoznati sa funkcionisanjem vašeg energetskog sistema, takođe morate planirati i racionalno koristiti struju koju proizvodite. U svakom slučaju ovaj stil života je drugačiji za svakoga pojedinačno, ali ono što je zajedničko je to da su neophodna određena prilagođavanja u načinu života i svakodnevnoj rutini…

na slici: razliciti sistemi za obezbedjivanje energije kod of-grid kuca

Ono što of-grid podrazumeva, u svakom slučaju, je isključenje sa mreže….u prvom redu sa električne mreže. Of-grid kuća će imati svoj izvor energije bilo da je u pitanju energija sunca, vetra, vode, geotermalna energija ili neka kombinacija. Takav sistem se zove samostalni elektroenergetski sistem. (Postoje i određene zajednice koje u potpunosti žive bez el. energije kao što su Amiške ili Menonitske zajednice). Međutim, u određenim slučajevima, kada potrošnja energije u ovakvim domaćinstvima nije dovoljno redukovana, to može imati mnogo lošiji uticaj na okolinu u poređenju sa standardnom potrošnjom energije i to uglavnom zbog manje energetske efikasnosti off-grid sistema i uređaja.

na slici: razliciti sistemi za obezbedjivanje energije kod of-grid kuca

Pored isključenja sa elektične mreže ovaj stil života često podrazumeva i sopstvene izvore vode (bilo kroz bunarsku vodu, vodu iz potoka, jezera ili kišnicu) kao i sopstveni izvor hrane kroz bavljenje poljoprivredom.

Električna energija

U situacijama gde je postignut dobar nivo energeske efikasnosti, postaje jeftinije generisati sopstvenu eletfičnu energiju nego kupovati je od velikih kompanija. To u velikoj meri zavisi od troškova uvođenja sopstvenog elektro energetskog sistema, dostupnosti obnovljivih izvora energije (vetar, sunce, voda), kao i od cene energije koja se plaća elektroenergetskim kompanijama. U određenim slučajevima, kada su u pitanju zabačena područja, sopstveni elektroenergetski sistem je u startu isplatljiviji od veoma skupog priključenja na električnu mrežu.

na slici: shema funkcionisanja of-grid sistema: izvor enefgije – inverter – akumulacija – potrosnja

Elektična energija može da se generiše na licu mesta putem obnovljivih energetskih izvora i obično se generiše nekim od sledećih metoda:

– solarni paneli

– mini turbine na vetar / vetrenjače

– mini hidro elektrane

– geotermalni izvori

– mikrokogeneracija / mikro CHP sistemi koji istovremeno proizvode toplotu i eletričnu energiju.

– generatori na biogoriva (biomasa ili goriva nastala preradom biomase) ili dizel

Skladištenje ovako dobijene el. energije se uglavnom vrši preko različitih vrsta akumulatora/baterija ili gorivnih galvanskih ćelija. Energija iz ovih «skladišta» se može koristiti direktno samo za određene uređaje manje snage, dok su za širu upotrebu kod potrošača koji se inače napajaju naizmeničnim naponom iz gradske mreže neophodni inverteri / pretvarači.

Ovakvi sistemi mogu koristiti samo jedan od gore navedenih metoda, međutim u praksi se češće sreću kombinacije (npr. solarni paneli, mini vetrenjače i sl.)

na slici: kica mini hidro elekrane koja koristi pad vode – veoma retko upotrebljavane kao izvor energije kod of-grid domaćinstava

Solarni paneli

ili fotonaponske ploče se sastoje od grupa fotonaponskih ćelija. Početno ulaganje u ugradnju solarnih panela je uglavnom veoma veliko i zavisi od veličine doma i osunčanosti. Solarni paneli se takođe mogu i napraviti i time smanjiti troškovi. Jedna osoba može napraviti solarni panel od 500w za šest sati rada i trošak u vrednosti do oko 60 USD.

na slici: princip rada foto celija. foto celija – akumulator – inverter – potrosac

Vetrenjače

Male trubine na vetar mogu se koristiti za razne primene, uključujući standardna ili of grid domaćinstva, telekomunikacije, vikendice, salaše i druge nemene koje zahtevaju električnu energiju tamo gde ne postoji električna mreža ili gde je priključenje na mrežu neisplativo. Male turbine mogu biti jačine poput onih od 50w koje se koriste za jahte ili karavan vozila, a mogu ići i do 10kw. Prednosti malih turbina su: sigurnost i dug životni vek, mala ulaganja u održavanje ukoliko se prilikom ugradnje sprovedu sve sigurnosne mere. Buka koju proizvode je slična buci koju proizvodi standardni frižider u domaćinstvu. Nedostaci se često vezju za ekstremne vremenske uslove poput olujnih vetrova, koroziju zbog blizine vodenih površina i slično.

na slici: mini vetrenjaca za domaćinstva i njeni delovi

Postoje turbine sa horizontalnom i vertikalnom osom rotacije, a od delova svaka vetrenjača ima:

– rotor na koji su pričvršćene elise putem vratila,

– reduktor koji usklađuje brzinu rotacije rotora i brzinu koja je potrebna za rotaciju agregata (samo za uređaje preko 10kW),

– električni generator koji mehaničku energiju rotora pretvara u el. energiju,

– kućište u kojem se nalazi generator i repno krilo koje služi za usmeravanje rotora u vetar.

– Ponekad se vetrenjače isporućuju sa stubom koji mora biti projektovan tako da zadovolji ekstremne uslove poput oluja ili grada. Dodatno se mogu postaviti i čeličen sajle što povećava stabilnost.

Pored toga sistem podrazumeva i uređaj za prilagođavanje napona (invertere/pretvarače) i urađaje za skladištenje energije (akumulatore/baterije). Struja koja se proizvodi u alternatoru, akumulira se u akumulatorima i koristi se za potrošače manjih snaga: svetlo, televizore, radio stanice, frižider, punjač za mobilni itd.

Moguće je napajanje potrošača koji se inače napajaju naizmeničnim naponom iz gradske mreže korišćenjem odgovarajućih DC/AC pretvarača.

na slici: kuća u Australiji. (arh. Rob Braun) se snabdeva vodom iz velikog tanka, greje na drva, i nema struju

(foto Vog-Australija)

Voda

Ukoliko na imanju nema prirodih izvora vode, ili se voda ne može uzimati iz obližnjih jezera ili reka, može se sakupljati kišnica u buradima i drugim plastičnim kontejnerima. Kopanje bunara je ponekada neophodne. Bunar obično kopaju preduzimači specijalizovani za ovu vrstu posla. Za dobijanje vode za piće biće neophodni sistemi za filtriranje, a nefiltrirana voda će biti odlična kao tehnička voda.

na slici: jednostavna solarna koliba Aleksandra Lamara,koja u potpunosti zadovoljava sve potrebe vlasnika za strujom i vodom

Hrana

Mnoge porodice su već upoznate sa baštovanstvrom, tako da im uzgajanje sopstvene hrane može biti najlakši deo samoodrživog domaćinstva. Međutim, uzgoj sopstveme hrane ponekad može predstavljati veći izazov nego što to izgleda u početku. Kada voće i povrće nije dovoljno, razmislite o kokoškama za jaja ili kozi zbog mleka. Započnite prvo sa manjom baštom, a kasnije sa iskustvom povećavajte površinu. Kokoškama nije potrebna velika površina – nekoliko kvadrata unutar kokošinjca i nekoliko kvadrata napolju. Ne zaboravite kompostiranje kako bi obezbedili kvalitetniju zemlju svojoj bašti…

na slici: Koper point shelter, ahritekte Mikija Mjuninga, Kalifornija. Kuća koja proizvodi svu potrebnu energiju preko solarnih panela

na slici: Koper point shelter, ahritekte Mikija Mjuninga, Kalifornija. Kuća koja proizvodi svu potrebnu energiju preko solarnih panela i skladisti u akumulatore za kasniju potrošnju

izvor http://www.mikrokuca.com/