Pluta,  upotreba u građevinarstvu

Pluta je u potpunosti obnovljivi, prirodni materijal, koje se dobija od kore hrasta „plutnjaka“, koji raste u Španiji, Portugaliji, Italiji, Francuskoj, Alžiru, Tunisu, Maroku. Drvo dostiže visinu do 12m, a prečnik je do 100 cm. Kora od koje se dobija pluta može se skidati tek posle 2,5 godina rasta. Slojevi plute mogu se skidati svakih 9-15 godina, a da se pri tom ne oštećuje samo drvo. Trenutno najstarije drvo hrasta plutnjaka je posađeno 1783. godine u Portugaliji i do današnjeg dana daje plutu.

Pluta sadrži 40 miliona ćelija po kubnom santimetru i gotovo 50% se sastoji od vazduha. Skinuta kora se isitnjava i melje u plutni granulat, koji se zagreva u posudama sa vodenom parom, bez vezivnog sredstva. Usled visokog pritiska i temperature materijal ispušta sopstvenu smolu tako da se granulat vezuje u oblikovane blokove. Bosle hlađenja blokovi se režu u ploče različitih dimenzija.

Pored upotrebe za izolaciju podova, plafona i krovova, plutna sačma se može koristiti kao dilatacioni sloj između betona i bilo kog drugog sloja koji se dograđuje preko betona, pri čemu konstrukcija ostaje sposobna za difuziju vodene pare. Vlaga, koja se pojavi, ne ostaje dugo u izolaciji, već se brzo isušuje.

Ponašanje plute u kontaktu sa vlagom. Plutu ubrajamo u materijale otporne na vlagu zahvaljujući njenom ćelijskom sastavu. Ćelije plute imaju sposobnost upijanja vlage   spoljašnjim celuloznim omotačem, a da se pri tom vlaga ne propušta u unutrašnjost, plutu ubrajamo u materijale otporne na vlagu. Zbog te svoje osobine pluta može da primi velike količine vlagre iz vazduha i tako izvrši regulisanje vlažnosti vlage u prostoriji. Ako je vazduh previse zagušljiv ona preuzima vlagu dok se postepeno ne uspostavi ravnoteža između plute i vazduha, suprotno od toga kada naiđe sušni period, pluta postepeno ispušta vlagu doke se uspostavi ravnoteža. Ali treba izbegavati postavljanje plute u kupatilima i sličnim prostorijama u kojima ima mnogo vlage jer pluta, iako otporna na vlagu, vremenom može biti oštećena nakon višegodišnjeg izlaganja velikim količinama vlage. Prilikom ugradnje plutnih materijala treba izbegavati parobranu od aluminijuma i PVC folije i folije od drugih veštačkih materijala. Parobranu treba raditi od „građevinskog kartona“.

Ploče od plute. Ove ploče se pre svega koriste za izolaciju krovnih ravni i zidnih površina. Postupci ugradnje mogu biti različiti, ploče se mogu lepiti ili prikivati. Pored otpornosti na uticaj vlage, koji je predhodno naveden, pluta je otporna i na rđu, starenje, trulenje ili udarce.

Sve pozitivne karakteristike plute mogu biti ozbiljno narušene nepravilnom ugradnjom, iz tog razloga potrebno je slediti određena uputstva za pravilno manipulisanje sa plutom:

–     prilikom upotrebe plutnih ploča za unutrašnju izolaciju, parobranu uvek treba raditi sa „tople strane“ od „građevinskog kartona“,

–     ako je u pitanju termoizolacija zida od cigle ili betona sa unutrašnje strane onda obavezno treba ostavljati sloj za provetravanje čija minimalna debljina iznosi 3cm

–     kod izolacije krovnih površina (između greda) mora se upotpunosti obezbediti ventilacija između strehe i slemena (provetreni krov)

–     ako se plutne ploče ugrađuju u unutrašnjosti prostorije kao „vidljive“, površinsku obradu treba sprovesti biološki zdravim materijalima, kao što su firnajz, balzami na bazi voska i biljni lakovi

–     prilikom lepljenja ploča za podlogu ili tapeta za ploče treba koristiti samo biološka lepila, npr. kreč kazeinsko lepilo, lepilo za tapete na bazi celuloze ili gips.

Parket od plute.

Proizvodi se u razlitim bojama i veličinama, čije dimenzije mogu biti 39×39cm, 30×60cm, a debljina se kreće od 4,5,6 i 8mm.

Parket od plute ima izvanredne karakteristike, zavisno od debljine parketa. Većina proizvođača parketa od plute kao vezivno sredstvo koristi veziva na bazi poluretana ili fenola, čime se upotpunosti uništavaju biološka svojsva materijala.

Biološki ispravnim parketom od plute smatra se samo onaj koji je proizveden mešanjem plutnog granulata i nekog biološkog lepila, kao što je kazein. Lepljenje parketa za podlogu takođe se izvodi pomoću lepka na bazi kazeina.

Svi materijali od plute moraju biti potpuno biološki ispravni bez ikakvih veštačkih dodataka, kao što su lepila. smole ili farbe na bazi fenola.

Ono što je interesantno jeste pitanje „kako prepoznati pravu plutu?“ odgovor je mnogo jednostavniji nego što mnogi smatraju. Postoji jednostavan test koji daje zadovoljavajuće rezultate: uzme se nekoliko zrna pasulja ili hrena i ostavi u vodi dok se ne pojave klice. Proklijala zrna se izvade iz vode i ubace u pripremljeni prah plute. Ako klice za par dana uginu onda je to siguran znak da plutni materijal sadrži pomenute supstance na bazi sintetičkih smola. Drugi način da se utvrdi prisustvo  fenola u pluti je raspakivanje ploča i ukoliko dođe do štipanja očiju za kratko vreme se dobije glavobolja, onda je to znak da je u materijalu prisutna neka od otrovnih supstanci.

Dipl.ing.arh. Ivana Rakarić