Stakleni vrtovi

dipl. inž. pejzažne arhitekture Marija Živanović

Davnašnji je san da oko sebe imamo večito proleće i leto, da smo tokom cele godine okruženi zelenilom i cvećem… Zimske bašte, ili stakleni vrtovi, imaju višedecenijsku tradiciju na tlu Evrope, da li kao integrisani deo kuće ili kao nezavisni objekti na parceli. Razvojem industrije čelika, ali i stakla, od XIX veka, staklene bašte mogle su dobiti i impozantne dimenzije, a pod njihovim krovom moglo se naći i veliko drveće razgranatih krošnji.

Poslednjih decenija tema staklenih bašti nanovo je aktuelizovana u sklopu koncepta pasivnog dizajna u arhitekturi i zdravog životnog okruženja. Iz godine u godinu ona dobija na značaju u sve većoj meri jer se energetski efikasnom dizajnu, kvalitetu unutrašnjeg vazduha, čuvanju energije i pozitivnom uticaju zelenila na naš imuni sistem, pridružuje i sve aktuelnija tema proizvodnje zdrave hrane.

tako stakleni vrt u sastavu kuće u isto vreme može biti čuvar energije, mesto za odmor i oslobađanje od stresa, prigušivač buke, apsorber visokih temperatura, ali i izvor zdrave hrane i čistog vazduha…

Večito proleće u kući

Za većinu biljaka, samo jedan slabiji mraz je poguban. Baštovani, od četiri elementa bitna za život biljaka, u potpunosti mogu uticati jedino na zemljište, ono se može prekopati, nađubriti i zaliti. Pravi ljubitelji biljaka žele uticati i na ostala tri faktora, što postižu izgradnjom staklenika ili zimskih vrtova.

Stakleni vrt obezbeđuje biljkama adekvatne uslove za opstanak i tokom zimskog perioda. Svetlost, vlažnost vazduha i temperatura su prilagođeni pa je shodno tome moguće kultivisati veći broj biljaka nego u spoljnim uslovima. Povećanjem temperature moguće je uživati i u inače nedostupnom egzotičnom bilju.

Zimski vrtovi danas proživljavaju novu renesansu. Izgradnjom zimskog vrta, približavajući se prirodi, čovek poboljšava i svoje životne uslove. Sunčevo svetlo koje prođe kroz staklo zimskog vrta ne reflektuje se van. Tople zrake koji prođu kroz staklo apsorbuju zidne obloge i pod. Kod dobro izvedenih konstrukcija, sa dobrim spojevima stakla i okvira, toplota se zadržava, zbog čega je omogućena pogodna klima za život i rast biljaka.

Zimski vrt predstavlja neku vrstu sunčevog kolektora – on može zagrejati i dnevni boravak smešten neposredno uz vrt. Uz to, biljke stvaraju termičku tampon zonu koja ne deluje samo zimi. Ovakva želja za približavanjem prirodi naročito je izražena kod ljudi u gradskim sredinama. Zimski vrt oko kuće ili neposredno uz nju, u poslednje vreme postaje sve traženiji. Sa puno mašte pregrađuju se terase, zastakljuju balkoni, nadsvođuju atrijumi…

Zimski vrtovi mogu se posmatrati i kao zastakljene tampon zone koje ograničavaju uticaje spoljašnjih faktora na unutrašnji prostor. Oni nas štite od buke i zagađenja a ujedno smanjuju gubitak toplote, jer zbog optičkih i termičkih svojstava stakla sakupljaju sunčevu energiju. Kada sunčevi zraci padnu na staklenu površinu, delom se reflektuju (odbiju), delom apsorbuju (upiju, a delom propuštaju.

U kojoj meri će zraci biti propušteni, odnosno reflektovani, u prvom redu zavisi od vrste zastakljenja i ugla pod kojim je ugrađeno staklo. Kada sunčevi zraci padaju koso na staklenu površinu, refleksija je veća nego kad padaju upravno na nju. Pri ugradnji stakla, treba nastojati da refleksija leti bude što veća a zimi što manja. Zimi, sunčevi zraci treba da padaju upravno na staklo ili pod uglom što bližem uglu od devedeset stepeni.

Konstrukcija okvira

Kod najvećeg broja staklenih vrtova okvir je izrađen od gvožđa, aluminijuma ili drveta. Svi ovi materijali imaju svojih prednosti i nedostataka. U osnovi, materijali koji se koriste kao okvir staklenog vrta dobri su ako mogu izdržati odgovarajuće opterećenje. Treba obratiti pažnju na opterećenja koja nastaju u različitim godišnjim dobima. Okvir konstrukcije mora izdržati sva opterećenja uz težinu stakla i vlastitu težinu. U poslednje vreme staklo se sve više zamenjuje akrilnim staklom i pleksiglasom. Oba su lakša od stakla a preporučljiva su i iz sigurnosnih razloga.

Aluminijum je relativno skup ali se sve više koristi jer se lako obrađuje, ne korodira i kod temperaturnih oscilacija ne menja svojstva. Može se tako obraditi da se staklene ploče pričvršćuju bez gita. Njegova mala težina omogućuje brzu montažu, velike je nosivosti pa se lako savlađuju i najveći rasponi.

Uz prednosti, aluminijum ima i nedostatke. Zbog svoje dobre toplotne propustljivosti, zimi se jedan deo toplote nepovratno gubi a leti uzrokuje dodatnu toplinu u staklenom vrtu. Ovaj nedostatak se može umanjiti optimalnim presekom kutijastih profila, uz moguću ispunu poliuretanom i sl.

Stakleni vrtovi od drveta mogu se, do određene granice, brzo izraditi. Drvo se lako obrađuje i vrlo je dekorativan materijal. Budući da je loš provodnik toplote, dobar je materijal za okvire konstrukcija staklenih vrtova.

Nedostaci su što je teži od aluminijuma i podložan napadu insekata, pa ga treba zaštititi adekvatnim premazima. Drvo se pod uticajima sunca i vlage menja, pa je potrebno obratiti pažnju prilikom ugradnje stakla.

Metal je jedan od najstarijih materijala korišćenih u gradnji staklenika. Za razliku od aluminijuma, metal korodira. Ovaj proces sprečava se odgovarajućim zaštitnim premazima.

Mehaničke mogućnosti metala su velike.Relativno malim profilima mogu se premostiti veliki rasponi, gubitak toplote manji je u odnosu na aluminijum ali se može smanjiti upotrebom različitih premaza. Cena je niža od cene aluminijuma, ali gradnja je znatno složenija.

Staklo ili pleksiglas

Obično staklo apsorbuje samo pet procenata sunčevih zraka a propusnost mu je i do devedeset procenata. Liveno staklo je nešto manje propusno od običnog. Obe vrste stakla relativno su dobri provodnici toplote. Izo-staklo ima propustljivost svetla od 80% a reflektuje se 12% zraka. Provođenje toplote kod njega je manje nego kod drugih vrsta stakla, zbog čega je podesnije za zimske vrtove.

Obično staklo smanjuje buku, a za razliku od pleksiglasa, nepropusno je za ultraljubičasto i infracrveno zračenje. Zvučna izolacija bolja je ukoliko je staklo deblje. Sigurnosno staklo se često upotrebljava zbog sposobnosti da izdrži velika opterećenja. Prilikom pucanja lomi se u sitne komade i smanjuje mogućnost ozleda.

Kod umetnih materijala, kao što su akril stakla, izbegnuti su problemi težine i ozleda usled loma. Zbog male težine vrlo lako se ugrađuje. Pleksiglas, za razliku od stakla, propušta UV zrake u potpunosti. Nedostatak je dobra toplotna provodljivost.

Temperatura staklenog vrta

Hladniji zimski vrt koji ima prosečnu temperaturu između 6 i 10 stepeni celzijusa, koristi se u prvom redu za prezimljavanje biljaka. Ako temperatura padne na 2 do 3 stepena, većina biljaka će to dobro podneti. Fuksije, pelargonije i hrizanteme mogu u ovakvim uslovima dobro podneti zimu.

Međutim, više zadovoljstva daju nam zimski vrtovi u kojima možemo kontrolisati temperaturu. Ukoliko se greju tokom jeseni i zime, vegetacijski period biljaka će se produžiti. Optimalna temperatura u tim uslovima treba biti od 10 do 15 stepeni. Biljke ćemo na taj način forsirati, odnosno ubrzati im rast i razvoj.

Dobri rezultati mogu se postići sa nekim vrstama orhideja, kraljevskim begonijama, hortenzijama, nekim vrstama palmi, limunom. Za uzgoj je pogodno i mediteransko ili egzotično bilje.

Koje ćemo vrste biljaka držati u staklenom vrtu u prvom redu zavisi od toga na koji način ćemo grejati prostor. Za grejanje se mogu koristiti centralno grejanje od kuće, plinsko ili električni grejači. Biljkama više odgovara da se greje pod umesto vazduha. U tu svrhu, u pod se mogu ugraditi električni grejači.

Problem temperature u staklenom vrtu nije ograničen samo na zimski period. Tokom leta dolazi do koncentracije visokih temperatura, koje neretko dosežu i više od trideset stepeni. Iz tih razloga, mora se predvideti mogućnost mestimičnog otvaranja stakla. Posebno je korisno za biljke da je otvaranje vremenski regulisano automatikom vezanom za unutrašnji termostat.

Svetlo je za rast biljaka nezamenjivo, ali previše svetla može biti štetno, naročito leti. Tada je zračenje prejako i staklo se mora zaseniti. Za zasenu koriste se različite vrste žaluzina, platna i sl. Jeftinija, ali estetski lošija varijanta, jeste ugradnja stakla manje propusnosti. Klimu i atmosferu u zimskom vrtu u velikoj meri određuju prirodno svetlo i toplina koji zavise od strane sveta na kojoj se zimski vrt nalazi.

Biljke u zimskom vrtu

Za uzgajivače i ljubitelje biljaka zimski vrt predstavlja ipak nešto više od mesta za odmor i svakodnevni boravak. U zimskom vrtu moguće je tokom cele godine uzgajati bilje i cveće kao što su bromelija, orhideja, filicinophyta, kaktus ili mnoge tropske biljke penjačice. Vrlo je važno znati da tropske biljke zahtevaju drugačiju klimu od suptropskih biljaka.

Tropske biljke nisu pogodne za zimske vrtove koji su građeni sa južne strane. Ove biljne vrste zahtevaju dodatnu osunčanost i konstantnu temperaturu koja i preko dana i preko noći ne pada ispod dvadeset stepeni.

Tropska klima odgovara uobičajenoj klimi dnevnog boravka pa stoga zimski vrt u kojem uzgajamo tropske vrste ne treba pregradama deliti od ostatka prostorija (npr. dnevnog boravka) nego upravo suprotno – možemo ga koristiti kao proširenje dnevnog boravka.

Suptropske biljne vrste, za razliku od tropskih, najbolje uspevaju uz prirodan i termički razvojni ritam. Zimski vrt u ovom slučaju preko noći i tokom zimskih meseci nije potrebno stalno dogrevati, a kao pregradu prema dnevnom boravku moguće je postaviti pokretna vrata i tako zimski vrt klimatski odvojiti od dnevnog boravka. Pomoću automatske toplotne pumpe u kombinaciji sa automatskim podešavanjem sistema zasene i prozračivanja u zimskom je vrtu moguće uzgajati i tropske i suptropske biljne vrste.

Vrlo često možemo negde pročitati da se termo-izolacione staklene ploče i zaštitna stakla negativno odražavaju na rast i razvitak biljnih vrsta u zimskim vrtovima. Osim toga smatra se da ova stakla sprečavaju UV zračenje da stigne do biljaka pa se i to negativno odražava na njihov razvitak. Ovo je široko rasprostranjeno razmišljanje među ljudima – i kako to često biva – ono je pogrešno.

Takozvana sinteza neophodna za razvoj i rast biljaka gotovo neznatno zavisi od UV zraka. Biljke za vlastiti rast crpe zrake iz različitih područja vidljivog svetlosnog spektra. Individualna potreba biljaka za svetlom usko je povezana sa njihovim prirodnim staništem.

Tako biljke tropskog porekla imaju sasvim drugačije potrebe od biljaka mediteranskog prirodnog okruženja, sve biljke zahtevaju prirodne uslove staništa, ispravno provetravanje i adekvatno navodnjavanje kao i odgovarajuću zaštitu.

Bitna činjenica jeste i udaljenost na kojoj se biljka nalazi od staklenih ploča, jer naime sa udaljenošću opada i količina svetlosti koju biljke apsorbuju. Zelenkasta boja staklenih ploča može samo pridoneti kompaktnom rastu i razvitku biljaka a to je upravo ono što priželjkuje svaki vlasnik zimskog vrta.

U svakom slučaju, termoizolacione staklene ploče i zaštitna stakla sa transmisijom svetlosti od 50% i više, svim biljkama osiguravaju dovoljno svetlosti za rast i razvitak. Odlične uslove za razvoj biljaka danas je relativno jednostavno napraviti, pa za gradnju zimskog vrta nema većih prepreka, ako ima dobre volje.

Izvor  www.buildmagazin.com